OD „POŠTENE” DO VEŠTAČKE INTELIGENCIJE

Godišnjak Međunarodne filozofske škole Feliks Romulijana, Br.2 [108–117]

AUTHOR(S) / AUTOR(I): Duško Prelević 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/FelixR25.108P

ABSTRACT / SAŽETAK:

Izraz „poštena inteligencija” često se koristio u komunističkoj Jugoslaviji, pri čemu je karakteristično to da pridev „pošten” nije bio korišćen za radnike i seljake, već jedino za inteligenciju (intelektualce) za koju se smatralo da ima mogućnost izbora u pogledu toga da li da se prikloni revolucionarnim procesima ili ne. Drugim rečima, jedino su marskistički orijentisani intelektualci mogli, shodno tako shvaćenoj marksističkoj ideologiji, biti „pošteni”. Već iz toga se vidi da je ovde shvatanje poštenja značajno odstupalo od uobičajenih predstava o intelektualnom poštenju (ili nepoštenju), o kome je još Artur Šopenhauer pisao. I ta, „poštena” inteligencija zapravo (u dobroj meri) nije bila slobodna, imajući u vidu to da se svako ko je mislio drugačije proglašavao nepoštenim i pretnjom po sistem. Ovakva inteligencija je često bivala izveštačena ‒ za primer se može uzeti strategija ketman, na koju je zapadnom svetu prvi skrenuo pažnju Žozef Artur Gobino, a Česlav Miloš je koristio da prikaže metode prilagođavanja intelektualaca u zemljama narodne demokratije ‒ a izveštačenost je, kako je primetio Džon Stjuart Mil, jedan od glavnih aspekata pojma neprirodno. U tom pogledu, mogu se uočiti mnoge sličnosti između „poštene” (od strane društva izvajane) i veštačke (od strane čoveka dizajnirane) inteligencije, a udaljenost između njih nije tako velika, kako bi se na prvi pogled moglo učiniti.

KEYWORDS / KLJUČNE REČI:

poštena inteligencija, veštačka inteligencija, prirodno, izveštačeno, ketman, distopija.

REFERENCES / LITERATURA:

  1. Aggarwal, Charu. (2018). Neural Networks and Deep Learning: A Textbook. Cham: Springer.
  2. 2.− (2021). Artificial Intelligence: A Textbook. Cham: Springer.
  1. Apostolovski, Aleksandar. (2023). „Poštena i veštačka inteligencija”. Politika 05. 2023.; Link: https://www.politika.rs/ scc/clanak/550545/roboti-vestacka-inteligencija
  2. Bredberi, Rej. Farenhajt 451. Beograd: Laguna.
  3. Glišović, Dušan. (2017). Ivo Andrić: Istorija i politika: Prilog proučavanju jugoslovenskih i srpskih kulturnih odnosa sa Nemačkom. Beograd: Službeni glasnik.
  4. obineau, Arthur, comte de. (1900). Les religions et les philosophies dans l’Asie Centrale (Troisième édition). Paris: Ernest Leroux.
  5. Dimić, Ljubodrag. (1988). Agitprop kultura: Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945−1952. Beograd: Rad.
  6. Đurić, Mihailo. (1962). Problemi sociološkog metoda. Beograd: Savremena škola.
  7. Egers, Dejv. (2020). Krug. Beograd: Laguna.
  8. regory, Paul. (2004). „The Ship of Philosophers: How the Early SSSR Dealt with Dissident Intellectuals”. The Independent Review 33(14): 485−492.
  9. Ivan. (2024). Bilo jednom u Jugoslaviji. Beograd: Laguna.
  10. Jerotić, Vladeta. (2019). Dnevnik 1939−1945. Beograd: Zadužbina Vkadete 13. Jerotića: Domus editoria Ars libri.
  11. Kolar-Dimitrijević, Mira. (1972). „Put Stjepana Radića u Moskvu i pristup
  12. Hrvatske republikanske seljačke stranke u Seljačku internacionalu”. Čaopis za suvremenu povijest 4(3): 7−29.
  13. Masarik, Tomaš Garik. (2014). O boljševizmu (1920−1921). Beograd: Zavod za udžbenike.
  14. Mil, Džon Stjuart. (2008). Prirodno i neprirodno. Loznica: Karpos.
  15. Miloš, Česlav. (2023). Zarobljeni um. Beograd: Laguna.
  16. Milošeić, Srđan. (2015). Agrarna politika u Jugoslaviji (1945−1953) (doktorska disertacija). Beograd: Univerzitet u Beogradu.
  17. Džordž. (1984). 1984. Beograd: BIZ.
  18. − (2022). „Sputavanje pisane reči”. U: Dž. Orvel (prir.), Knjige ili cigarete. Beograd: Ukronija, str. 25‒45.
  19. Peterson, Jordan. (2018). „Postmodernism: Definition and Critique (with a Few Comments on its Relationship with Marxism)”. Link: https://www. jordanbpeterson.com/philosophy/postmodernism-definition-and-critiquewith-a-few-comments-on-its-relationship-with-marxism/
  20. Polić, Milan. (2005). „’Radnici, seljaci i poštena inteligencija’”. Filozofska istraživanja 25(1): 183−187.
  21. Prelević, Duško. (2024). „Intelektualac u svom vremenu”. U: S. Kanjevac (prir.), Uloga intelektualaca danas: izlaganja na 33. zasedanju Kruševačke filozofsko-književne škole.Kruševac: Skupština opštine : Kulturni centar : Filozofsko-književna škola, str. 7−16.
  22. Prelević, Duško. (2021). „Modern Dystopia and Mill’s Conception of Nature”. In: V. Budinčić, M. Ćuk and A. Đordan (eds.), Language, Literature and Nature : proceedings from the Ninth International Conference at the Faculty of Foreign Languages, 25-26 September 2020. Belgrade: Alfa BK University, Faculty of Foreign Languages, pp. 94−103.
  1. Protić, Miodrag. (2000). Nojeva barka: Pogled s kraja veka, knjiga 1 (1900−1955). Beograd: Srpska književna zadruga.
  2. Russell, Bertrand. (1932). Education and the Social Order. London: eorge Allen & Unwin Ltd.
  3. Selimović, Meša. (2004). Derviš i smrt. Beograd: Novosti.
  4. Ćosić, Dobrica. (2024). Knjiga o Titu (prir. A. Ćosić Vukić). Beograd: Laguna.
  5. Fotić, Konstantin. (1995). Rat koji smo izgubili: Tragedija Jugoslavije i pogreška zapada: Memoari. Beograd: Udruženje pravnika Jugoslavije.
  1. Haksli, Oldos. (2017). Vrli novi svet. Podgorica: Nova knjiga.
  2. Čolaković, Rodoljub. (1945). O lažnom i pravom srpstvu. Sarajevo: Svjetlost.
  3. Šopenhauer, Artur. (1984). Svet kao volja i predstava (tom I/2). Beograd: rafos. − Eristička dijalektika ili Umeće kako da se uvek bude u pravu objašnjeno u 38 trikova. Novi Sad: Adresa.
  1. Westerman, Frank. (2011). Engineers of the Soul: The randiose Propaganda of Stalin’s Russia. New York: The Overlook Press.