ОД „ПОШТЕНЕ” ДО ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ

Годишњак Међународне филозофске школе Феликс Ромулијана, Бр.2 [108–117]

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Душко Прелевић 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/FelixR25.108P

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Израз „поштена интелигенција” често се користио у комунистичкој Југославији, при чему је карактеристично то да придев „поштен” није био коришћен за раднике и сељаке, већ једино за интелигенцију (интелектуалце) за коју се сматрало да има могућност избора у погледу тога да ли да се приклони револуционарним процесима или не. Другим речима, једино су марскистички оријентисани интелектуалци могли, сходно тако схваћеној марксистичкој идеологији, бити „поштени”. Већ из тога се види да је овде схватање поштења значајно одступало од уобичајених представа о интелектуалном поштењу (или непоштењу), о коме је још Артур Шопенхауер писао. И та, „поштена” интелигенција заправо (у доброј мери) није била слободна, имајући у виду то да се свако ко је мислио другачије проглашавао непоштеним и претњом по систем. Оваква интелигенција је често бивала извештачена ‒ за пример се може узети стратегија кетман, на коју је западном свету први скренуо пажњу Жозеф Артур Гобино, а Чеслав Милош је користио да прикаже методе прилагођавања интелектуалаца у земљама народне демократије ‒ а извештаченост је, како је приметио Џон Стјуарт Мил, један од главних аспеката појма неприродно. У том погледу, могу се уочити многе сличности између „поштене” (од стране друштва извајане) и вештачке (од стране човека дизајниране) интелигенције, а удаљеност између њих није тако велика, како би се на први поглед могло учинити.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

поштена интелигенција, вештачка интелигенција, природно, извештачено, кетман, дистопија.

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  1. Aggarwal, Charu. (2018). Neural Networks and Deep Learning: A Textbook. Cham: Springer.
  2. 2.− (2021). Artificial Intelligence: A Textbook. Cham: Springer.
  1. Апостоловски, Александар. (2023). „Поштена и вештачка интелигенција”. Политика 05. 2023.; Линк: https://www.politika.rs/ scc/clanak/550545/roboti-vestacka-inteligencija
  2. Bredberi, Rej. Farenhajt 451. Beograd: Laguna.
  3. Глишовић, Душан. (2017). Иво Андрић: Историја и политика: Прилог проучавању југословенских и српских културних односа са Немачком. Београд: Службени гласник.
  4. obineau, Arthur, comte de. (1900). Les religions et les philosophies dans l’Asie Centrale (Troisième édition). Paris: Ernest Leroux.
  5. Dimić, Ljubodrag. (1988). Agitprop kultura: Agitpropovska faza kulturne politike u Srbiji 1945−1952. Beograd: Rad.
  6. Đurić, Mihailo. (1962). Problemi sociološkog metoda. Beograd: Savremena škola.
  7. Egers, Dejv. (2020). Krug. Beograd: Laguna.
  8. regory, Paul. (2004). „The Ship of Philosophers: How the Early SSSR Dealt with Dissident Intellectuals”. The Independent Review 33(14): 485−492.
  9. Ivan. (2024). Bilo jednom u Jugoslaviji. Beograd: Laguna.
  10. Јеротић, Владета. (2019). Дневник 1939−1945. Београд: Задужбина Вкадете 13. Јеротића: Domus editoria Ars libri.
  11. Kolar-Dimitrijević, Mira. (1972). „Put Stjepana Radića u Moskvu i pristup
  12. Hrvatske republikanske seljačke stranke u Seljačku internacionalu”. Čaopis za suvremenu povijest 4(3): 7−29.
  13. Масарик, Томаш Гарик. (2014). О бољшевизму (1920−1921). Београд: Завод за уџбенике.
  14. Mil, Džon Stjuart. (2008). Prirodno i neprirodno. Loznica: Karpos.
  15. Miloš, Česlav. (2023). Zarobljeni um. Beograd: Laguna.
  16. Милошеић, Срђан. (2015). Аграрна политика у Југославији (1945−1953) (докторска дисертација). Београд: Универзитет у Београду.
  17. Džordž. (1984). 1984. Beograd: BIZ.
  18. − (2022). „Sputavanje pisane reči”. U: Dž. Orvel (prir.), Knjige ili cigarete. Beograd: Ukronija, str. 25‒45.
  19. Peterson, Jordan. (2018). „Postmodernism: Definition and Critique (with a Few Comments on its Relationship with Marxism)”. Link: https://www. jordanbpeterson.com/philosophy/postmodernism-definition-and-critiquewith-a-few-comments-on-its-relationship-with-marxism/
  20. Polić, Milan. (2005). „’Radnici, seljaci i poštena inteligencija’”. Filozofska istraživanja 25(1): 183−187.
  21. Прелевић, Душко. (2024). „Интелектуалац у свом времену”. У: С. Кањевац (прир.), Улога интелектуалаца данас: излагања на 33. заседању Крушевачке филозофско-књижевне школе. Крушевац: Скупштина општине : Културни центар : Филозофско-књижевна школа, стр. 7−16.
  22. Prelević, Duško. (2021). „Modern Dystopia and Mill’s Conception of Nature”. In: V. Budinčić, M. Ćuk and A. Đordan (eds.), Language, Literature and Nature : proceedings from the Ninth International Conference at the Faculty of Foreign Languages, 25-26 September 2020. Belgrade: Alfa BK University, Faculty of Foreign Languages, pp. 94−103.
  1. Протић, Миодраг. (2000). Нојева барка: Поглед с краја века, књига 1 (1900−1955). Београд: Српска књижевна задруга.
  2. Russell, Bertrand. (1932). Education and the Social Order. London: eorge Allen & Unwin Ltd.
  3. Селимовић, Меша. (2004). Дервиш и смрт. Београд: Новости.
  4. Ћосић, Добрица. (2024). Књига о Титу (прир. А. Ћосић Вукић). Београд: Лагуна.
  5. Фотић, Константин. (1995). Рат који смо изгубили: Трагедија Југославије и погрешка запада: Мемоари. Београд: Удружење правника Југославије.
  1. Haksli, Oldos. (2017). Vrli novi svet. Podgorica: Nova knjiga.
  2. Чолаковић, Родољуб. (1945). О лажном и правом српству. Сарајево: Свјетлост.
  3. Šopenhauer, Artur. (1984). Svet kao volja i predstava (tom I/2). Beograd: rafos. − Eristička dijalektika ili Umeće kako da se uvek bude u pravu objašnjeno u 38 trikova. Novi Sad: Adresa.
  1. Westerman, Frank. (2011). Engineers of the Soul: The randiose Propaganda of Stalin’s Russia. New York: The Overlook Press.