Годишњак Међународне филозофске школе Феликс Ромулијана, Бр.2 [49–60]
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Радивоје Керовић
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/FelixR25.049K
ABSTRACT / САЖЕТАК:
У чланку заступам тезу да је дигитални тоталитаризам најопаснији. Зашто? Зато што је он израз неподијељене воље за моћи мрачне, организоване и самосвјесне глобалистичке мањине и њене тежње за свевлашћем. Зато што је дио и завршница свеобухватног стратешког плана овладавања свијетом, природом и човјеком, напосљетку космосом и ресурсима уз помоћ вјештачке интелигенције. Стога што дигиталне технологије потпомажу реализацију трансхуманистичког пројекта превладавања природног човјека, којег трансхуманисти већ називају «аналогним», и стварања умјетних и вјештачких стројева, машина, робота, аватара и иних који сви припадају вјештачком свијету – несвијету. Зато што су дигиталне технологије нове и најопасније технологије које омогућују потпуно праћење, контролу и надзор над човјеком и његовом свијешћу на свим меридијанима свијета, свуда и у свом просторима, на највећим удаљеностима. Зато што оне, такве какве јесу, посве прожимају живу природу, живе организме и људска бића, околни свијет човјека и земаљске екосистеме. Њихова продорност, енормна моћ, енергија и утицај доказано су разорни и штетни по све живе и природне системе. Функционалност вјештачке интелигенције чини их још разорнијим и опаснијим. Зато што су дигиталне технологије по свом карактеру крајње проблематичне. Посебно с обзиром на њихову намјену и у примјени. Њихова услужност и инструментални карактер скоро да немају граница примјене. Употребљивост и корисност у научноистраживачким, информационо – комуникационим, медицинским и иним хуманитарним и мирнодопским пословима очас се претвара у ратне и убилачке намјене, какве су прислушкивање и шпијунирање људи, нелегитимно и незаконито праћење и испирање мозга, програмирање и контрола психе и свијести, чиповање људи, оружје за масовно уништење и сл. Могућност употребе за позитивне и негативне сврхе и циљеве, указује на задње намјере изумитеља и њихову начелну проблематичност. Стални рад на развоју вјештачке интелигенције и усавршавању дигиталних технологија, биотехнологија, нанотехнологија, роботике и система попут мобилне мреже 5Г и ХААРП –а, рачунарских и сличних технологија открива лоше замисли глобалистичких пројектаната и планера новог свјетског поретка. Те замисли су зле. Оне врхуне у моделовању посве контролисаног и управљаног, вјештачког друштва, противљудског свијета и поретка реалности. Поретка реалности без људи какве их знамо, без слободе и основних људских права, без личног достојанства и националног поноса, без сопственог расуђивања, као и могућности избора и одлучивања. Дигитални тоталитаризам, посматран у таквом свјетлу, представља пожељни циљ глобалистичке мањине, стање и поредак озбиљене свемоћи.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
вјештачка интелигенција, дигиталне технологије, дигитални тоталитаризам, трансхуманизам, дигитални тероризам, вјештачки свијет
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:
- Керовић, Радивоје (2015). Самобитност и достојанство (Београд/ Бања: Лука Бернар/Ризница).
- Ролс, Џон (2003). Право народа (Београд: Александриа прес/Нова српска политичка мисао).
- Тадић, Љубомир (1996). Наука о политици 2 (Београд: БИГЗ).
- Керовић, Радивоје (2024). Глобалистички удар на идентитет (Бања Лука: Баштионик).
- Касперска, Наталија, Ашманов, Игор (2023). Дигитална хигијена (Београд: Ризница).
- Јонас, Ханс (1990). Принцип одговорност (Сарајево: Логос).
- Рифкин, Џереми (1999). Биотехнолошко стољеће (Загреб: Наклада Јасенски и Турк/Хрватско социолошко друштво).