АДМИНИСТРАТИВНА ЛИНИЈА ПРЕМА АП КОСОВО И МЕТОХИЈА: ОДЛИКЕ И ФУНКЦИЈЕ

Научна конференција Трансформација простора Копнене зоне безбедности, 5. новембар 2025. Београд, (141-158 стр.)

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Јована Тодорић , Сузана Ловић Oбрадовић

 

Download Full Pdf   

DOI:  10.46793/80029.90.0.141T

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Административна линија према Аутономнојпокрајини Косовои Метохија (АПКиМ) представља специфичну унутрашњу линију разграничења која одваја простор Покрајине од остатка територије Републике Србије. Кроз политичко-географски приступ у раду се анализирају особине административне линије као границе. Посебна пажња је усмерена на функције ове линије, које остављају ефекте у простору Копнене зоне безбедности (КЗБ), али и читаве Србије. Очекивано је да простор КЗБ, с тим у вези, добија карактеристике пограничног региона, који је периферан не само у политичком и безбедносном смислу, већ и у погледу економског, демографског, урбано–руралног и културног развоја. Фокус истраживања јесте на анализи функције контактности–баријерности административне линије. Овај однос се испитује анализом формалног функционисања административне линије (кроз систем интегрисаног управљања административним прелазима) и анализом протока људи, робе и капитала. Резултати указују на јачање баријерних функција административне линије према АП КиМ чији су узроци различити.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

политичка географија; одлике административне линије, функционисање админи- стративне линије; контактност–баријерност

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Влада Републике Србије. (2011). IBM Agreed Conclusions (Договорени закључци у вези са IBM). Преузето 25. августа 2025. са: https://media.srbija.gov.rs/medeng/documents/ibm_agreed_conclusions-eng_serb.doc
  • Влада Републике Србије. (2012). Технички протокол о спровођењу договорених закључака о IUG-у у дијалогу од 2. децембра 2011. године. Преузето 25. августа 2025. са: https://dialogue-info.com/wp-content/ uploads/2011/12/Tehni%C4%8Dki-protokol-o-sprovo%C4%91enju-dogovorenih-zaklju%C4%8Daka-o-IUG- u1-u-dijalogu-od-2.-decembra-2011.-23.02.2012.pdf
  • Влада Републике Србије. (2013). Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа (Бриселски споразум). Преузето са: https://www.srbija.gov.rs/specijal/283757
  • Грчић, М. (1992). Промене функција граница и трансформација културног пејзажа у пограничној зони. Зборник радова Географског факултета, 40, 225–232.
  • Грчић, М. (1998). Нове функције граница Републике Српске у условима регионалне интеграције и пограничне сарадње. У Р. Гњато (Ур.), Република Српска у дејтонским границама (стр. 53–62). Географско друштво Републике Српске.
  • Грчић, М. (2000). Политичка географија. Београд: Географски факултет, Универзитет у Београду.
  • Грчић, М. (2002). Концепт граничног региона. У С. Станковић (Ур.), Проблеми ревитализације пограничних крајева Југославије и Републике Српске (стр. 11–21). Географски факултет – Уневерзитет у Београду.
  • Канцеларија за Косово и Метохију. (2015, мај 22). Интегрисани административни прелази остају статусно неутрални. Влада Републике Србије. https://www.kim.gov.rs/v358.php
  • Канцеларија за Косово и Метохију. (2025). Документациони материјал. Канцеларија за КиМ.
  • Колосов, В. А. & Туровскић, Р. Ф. (1997). Современные государственные границы: новые функции в условиях интеграции и приграничное сотрудничество. Известия РАН. Серия географическая, 5, 106–113.
  • Нова српска политичка мисао (2020, Јун 6). Влада „Косова” укинула одлуку о мерама реципроцитета на робу из централне Србије. http://www.nspm.rs/hronika/vlada-kosova-ukinula-odluku-o-merama- reciprociteta-na-robu-iz-centralne-srbije.html
  • Привредна комора Србије (2024). Преглед сарадње са тржиштем АП КиМ (документациони материјал, 11. 2024. ПКС.
  • Савезна влада. (2002). Уредба о контроли преласка административне линије према Аутономној покрајини Косово и Метохија („Службени лист СРЈ”, бр. 41/2002). Београд: Савезна Република Југославија.
  • Тодоровић, М., Тошић, Б. & Стојановић, Б. (2004). Србија, еврорегиони и европске интеграције. Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.

* * *