IZVRŠNA VLAST NA OSNOVU USTAVA DRUGE I TREĆE PORTUGALSKE REPUBLIKE

AUTOR(I) / AUTHOR(S): Milan Rapajić

 

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/UPSSXIV.197R

SAŽETAK / ABSTRACT:

U radu se analizira ustavno uređenje i struktura izvršne vlasti u Drugoj i Trećoj portugalskoj republici. Može se primetiti da se položaj izvršne vlasti u ove dve portugalske republike drastično razlikuje odražavajući prelazak iz stroge autoritarne diktature u stabilnu polupredsedničku demokratiju. Druga republika, poznatija kao Estado Novo (Nova država), predstavljala je korporativni autoritarni i nacionalistički režim, koji je osmislio Antonio de Oliveira Salazar (prvo ministar finansija, a kasnije višedecenijski predsednik Vlade). Prema Ustavu Druge portugalske republike iz 1933. godine, izvršna vlast je bila formalno podeljena, ali je u praksi bila ekstremno centralizovana i to u korist predsednika Vlade, prvo u liku Salazara, a onda, naposletku autoritarnog režima, Marsela Kaetana. Nakon „karanfilske revolucije“ iz 1974. godine, dve godine kasnije se donosi Ustav iz 1976. godine i Portugalija postaje polupredsednička republika. Ipak, revolucionarni elementi u Ustavu Treće republike, bili su vidljivi kroz postojanje Saveta revolucije, ali i političku praksu, odnosno život, kojim su prvim godinama postojanja Ustava dominirale vojne ličnosti. Za Treću portugalsku republiku godina značajnog i još većeg preokreta ka demokratiji je 1982, kada je ukinut Savet revolucije i u Ustav inkorporirane druge demokratske ustanove. U Trećoj republici je izvršna vlast, inače, jasno podeljena i uokvirena sistemom „kočnica i ravnoteža“, a sve u cilju kako bi se sprečio povratak u vremena diktature.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS:

izvršna vlast, autoritarna diktatura, Druga republika, Treća republika, Portugalija, polupredsednički sistem

PROJEKAT / ACKNOWLEDGEMENT:

Rad je rezultat istraživanja na projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu: „Usklađivanje pravnog sistema Srbije sa standardima Evropske unije”, koji se finansira iz sredstava Fakulteta.

LITERATURA / REFERENCES:

• Barendt, E., An Introduction too Constitutional Law, Oxford University Press, London, 1998.
• Duverger, M., Institutions politiques et droit constitutionnel, Presses universitires de France, Paris, 1965.
• Jovičić, M., Novi ustavi Portugalije i Španije: značajan korak na putu demokratizacije u ovim zemljama, Arhiv za pravne i društvene nauke, 1979.
• Lunshof, H., The Portuguese Republic, in: Constitutional Law of 15 EU Member States (Prakke, L., Kortmann, C., eds.), Kluwer Deventer, 2004.
• Marković, R., Autokratska vlada, Pregled, br. 7-8/1976.
• Merkell, W., Stiehl, V., Das politische System Portugals, in: Ismayr, W. (Hrsg.), Die politischen Systeme esteuropas, GWV Fachverlage GmbH, Wiesbaden 2006.
• Mihajlović, V., Ustavno pravo, Kraljevo, 2009.
• Rapajić, M., Izvršna vlast u polupredsedničkim sistemima, doktorska disertacija, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 2016.
• Simović, D., Polupredsednički sistem, Beograd, 2008.
• Canelas Rapaz, P.J., Le Président de la République Portugaise La construction de la figure présidentielle portugaise depuis 1986, Thèse de Doctorat en Science Politique, L’Université Panthéon-Assas (Paris II), Paris, 2012.
• Costa Pinto, A., „Chaos“ and „Order“: Preto, Salazar and Charizmatic Appeal in Inter-war Portugal, Totalitarian Movements and Political Religions, no. 2(7)/2006.
• Costa Pinto, A., Twentieth-Century Portugal: An Introduction: Contemprary Portugal, politics, society and culture, Columbia University Press, New York, 2003.