ИЗВРШНА ВЛАСТ НА ОСНОВУ УСТАВА ДРУГЕ И ТРЕЋЕ ПОРТУГАЛСКЕ РЕПУБЛИКЕ

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Милан Рапајић

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/UPSSXIV.197R

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду се анализира уставно уређење и структура извршне власти у Другој и Трећој португалској републици. Може се приметити да се положај извршне власти у ове две португалске републике драстично разликује одражавајући прелазак из строге ауторитарне диктатуре у стабилну полупредседничку демократију. Друга република, познатија као Estado Novo (Нова држава), представљала је корпоративни ауторитарни и националистички режим, који је осмислио Антонио де Оливеира Салазар (прво министар финансија, а касније вишедеценијски председник Владе). Према Уставу Друге португалске републике из 1933. године, извршна власт је била формално подељена, али је у пракси била екстремно централизована и то у корист председника Владе, прво у лику Салазара, а онда, напослетку ауторитарног режима, Марсела Каетана. Након „каранфилске револуције“ из 1974. године, две године касније се доноси Устав из 1976. године и Португалија постаје полупредседничка република. Ипак, револуционарни елементи у Уставу Треће републике, били су видљиви кроз постојање Савета револуције, али и политичку праксу, односно живот, којим су првим годинама постојања Устава доминирале војне личности. За Трећу португалску републику година значајног и још већег преокрета ка демократији је 1982, када је укинут Савет револуције и у Устав инкорпориране друге демократске установе. У Трећој републици је извршна власт, иначе, јасно подељена и уоквирена системом „кочница и равнотежа“, а све у циљу како би се спречио повратак у времена диктатуре.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

извршна власт, ауторитарна диктатура, Друга република, Трећа република, Португалија, полупредседнички систем

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

Рад је резултат истраживања на пројекту Правног факултета Универзитета у Крагујевцу: „Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније”, који се финансира из средстава Факултета.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

• Barendt, E., An Introduction too Constitutional Law, Oxford University Press, London, 1998.
• Duverger, М., Institutions politiques et droit constitutionnel, Presses universitires de France, Paris, 1965.
• Јовичић, М., Нови устави Португалије и Шпаније: значајан корак на путу демократизације у овим земљама, Архив за правне и друштвене науке, 1979.
• Lunshof, H., The Portuguese Republic, in: Constitutional Law of 15 EU Member States (Prakke, L., Kortmann, C., eds.), Kluwer Deventer, 2004.
• Марковић, Р., Аутократска влада, Преглед, бр. 7-8/1976.
• Merkell, W., Stiehl, V., Das politische System Portugals, in: Ismayr, W. (Hrsg.), Die politischen Systeme esteuropas, GWV Fachverlage GmbH, Wiesbaden 2006.
• Михајловић, В., Уставно право, Краљево, 2009.
• Рапајић, М., Извршна власт у полупредседничким системима, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, 2016.
• Симовић, Д., Полупредседнички систем, Београд, 2008.
• Canelas Rapaz, P.J., Le Président de la République Portugaise La construction de la figure présidentielle portugaise depuis 1986, Thèse de Doctorat en Science Politique, L’Université Panthéon-Assas (Paris II), Paris, 2012.
• Costa Pinto, А., „Chaos“ and „Order“: Preto, Salazar and Charizmatic Appeal in Inter-war Portugal, Totalitarian Movements and Political Religions, no. 2(7)/2006.
• Costa Pinto, А., Twentieth-Century Portugal: An Introduction: Contemprary Portugal, politics, society and culture, Columbia University Press, New York, 2003.