ИЗМЕЂУ АКЦЕСОРНОСТИ И СТРОГЕ КАЗНЕ: ИНСТИТУТ САУЧЕСНИШТВА У ФРАНЦУСКОМ КРИВИЧНОМ ЗАКОНИКУ ОД 1810. ГОДИНЕ

Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније XIV (2026)  (45-62. стр.)

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Милица Маринковић

 

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/UPSSXIV.045M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Наполеонов Кривични законик из 1810. године засновао је институт саучесништва на наслеђу предреволуционарног права и тези о позајмљеној кривичности. Полазећи од строге акцесорности, законодавац је противправност радњи саучесника базирао на противправности главног кривичног дела. Поред подстрекавања и помагања, у оквир саучесништва уврштено је и накнадно прикривање ствари и лица, што је доктрина оценила као погрешно. Истовремено, начелно је прописано изједначавање казне за саучеснике и непосредне извршиоце. Оваква нормативна крутост изазвала је снажан отпор и оштре критике међу француским правницима XIX века.

Француски судови, на челу са Касационим судом, доследно и ригидно су примењивали концепт акцесорности. Посебне проблеме стварало је преношење квалификаторних околности са извршиоца на помагаче. То се најупечатљивије испољило у случајевима оцеубиства, доводећи до парадоксалних пресуда. Правна доктрина је због оваквих неправди захтевала хитну ревизију кривичног законодавства. Темељна ревизија Кривичног законика која је уследила 1832. године донела је могућност примене ублажавајућих околности, чиме је ублажена ригидност изједначавања казни.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

саучесништво, Кривични законик од 1810, позајмљена кривичност, акцесорност, Касациони суд

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

Рад је резултат истраживања на пројекту Правног факултета Универзитета у Крагујевцу: „Усклађивање правног система Србије са стандардима Европске уније”, који се финансира из средстава Факултета.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Code pénal de l’empire français . Edition conforme à celle de l’imprimerie impériale, Paris, 1810.
  • Édit et ordonnance du Roy donné à Moulins au mois de Feurier 1566, https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k9739848q/f1.double# приступљено 5. августа 2026.
  • Loi. Code Pénal. Donnée à Paris le 6 octobre 1791, Paris, 1791.
  • Ordonnances du Roy Henry troisiesme de ce nom, roy de France et de Pologne, sur les plaintes et doléances faites par les deputez des estats de son Royaume, convocquez et assemblés en la ville de Blois, https://selene.bordeaux.fr/ark:/27705/330636101_J_2856_6/v0001.simple. selectedTab=record датум приступа 5. август 2026.
  • Ancel, M., The Collection of European Penal Codes and the Study of Comparative Law, University of Pennsylvania Law Review, vol. 106, no. 3, 1958.
  • Ashworth, А., Steiner, Е., Criminal Omissions and Public Duties: The French Experience, Legal Studies, vol. 10, no. 2/1990.
  • Bavoux, F. N., Leçons préliminaires sur le Code pénal, ou Examen de la législation criminelle, Paris, 1821.
  • Bourguignon-Dumolard, C. S., Jurisprudence des codes criminels et des lois sur la répression des crimes et des délits commis par la voie de la presse, tome troisième, Paris, 1825.
  • Carnot, Ј., Commentaire sur le Code pénal, tome 1, Paris, 1823.
  • Chauveau, A., Code pénal progressif; commentaire sur la loi modificative du Code pénal, Paris, 1832.
  • Chauveau, A., Hélie, F., Théorie du Code pénal, tome 1, cinquième édition, Paris, 1872.
  • De Molènes, P., De l’humanité dans les lois criminelles, Paris, 1830.
  • De Vouglans, M., Les loix criminelles de France, dans leur ordre naturel, Dédiées au Roi, Paris, 1730.
  • Démier, F., Délinquants à Paris à la fin du 19e siècle, Recherches contemporaines, n° 4/1997.
  • Duvergier, J. B., Code pénal annoté. Édition de 1832, Paris, 1833.
  • Elliott, C., French Criminal Law, London, New York, 2011.
  • Garraud, R., Précis de droit criminel, contenant l’explication élémentaire de la partie générale du Code pénal, du Code d’instruction criminelle et des lois qui ont modifié ces deux codes, dixième édition, deuxième fascicule, Paris, 1909.
  • Laingui, A., La théorie de la complicité dans l’ancien droit pénal, Tijdschrift voor Rechtsgeschiedenis/Legal History Review, vol. 45, no. 1-2, 1977.
  • Morin, А., Dictionnaire du droit criminel, Paris, 1842.
  • Nypels, J., Le droit pénal progressif et comparé, Code pénal de 1810, Paris, 1864.
  • Observations des tribunaux d’appel sur le projet de Code criminel, tome 1, Paris, 1804.
  • Observations des tribunaux d’appel sur le projet de Code criminel, tome 2, Paris, 1804.
  • Ortolan, Ј., Éléments de droit pénal : pénalité, juridiction, procédure, troisième édition, tome premier, Paris, 1863.
  • Solimène, M., De la réforme du Code pénal français et de quelques articles des autres codes, Paris, 1845.
  • Trébutien, E., Cours élémentaire de droit criminel, tome Ier, Paris, 1854.
  • Viellart, R., Projet de Code criminel, correctionnel et de police, présenté par la commission nommée par le gouvernement, Paris, 1803-1804.
  • Von Bar, C. L., A History of Continental Criminal Law, Boston, 1916.
Post Views: 15