SAMOUBISTVO KAO ’SREĆAN KRAJ’  KOD ŠEKSPIRA

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/Oziljci26.097VI

ABSTRACT / SAŽETAK:

Oslanjajući se na bogatu kritičku misao o motivu samoubistva u Šekspirovom opusu, rad preispituje dve suprotstavljene teorije: jednu prema kojoj je samoubistvo kod Šekspira uvek predstavljeno kao nečastan i nemoralan čin, i drugu koja tvrdi da se samoubistvo može razumeti kao časni čin koji donosi spokoj likovima pod određenim okolnostima. Motiv samoubistva dovodi se u vezu sa Šekspirovom (ne)religioznošću kako bi se naglasilo da analiza ovog motiva u radu izlazi izvan religijskih okvira i fokusira se na dramsko-filozofski kontekst kako bi se samoubistvo ispitalo kao potencijalno spasenje duše i ’srećan kraj’ kako za likove, tako i za gledaoce. Rad analizira primere implicitnog i časnog samoubistva u Šekspirovim delima i pokazuje da kontekstualno i kulturološko čitanje potkrepljuje hipotezu da samoubistvo može ili treba da bude časno. Diskusija takođe pokazuje da Šekspir koristi pomenuti motiv kako bi sakrio svoja religijska ubeđenja ili suptilno nagovestio da je sumnja srž čovekovog bivstvovanja, a da smrt za pojedine likove predstavlja srećnu okolnost i olakšanje.

KEYWORDS / KLJUČNE REČI:

Šekspir, samoubistvo, religija, čast, sreća, sumnja.

ACKNOWLEDGEMENT / PROJEKAT:

Istraživanje sprovedeno u radu finansiralo je Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije (Ugovor o prenosu sredstava za finansiranje naučnoistraživačkog rada zaposlenih u nastavi na akreditovanim visokoškolskim ustanovama u 2026. godini broj: 451-03-34/2026-03/ 200198.).

REFERENCES / LITERATURA:

• Baraklou i Šepard 1994: Brian Barraclough & Daphne Shepherd, “A Necessary Neologism: The Origin and Uses of Suicide”, in Suicide and Life-Threatening Behavior, Vol. 24(2), pp. 113–126.
• Blum 1998: H. Bloom, Shakespeare: the Invention of the Human, New York: Riverhead Books.
• Eliot 1920: T. S. Eliot, “Hamlet and his Problems”, The Sacred Wood, Essays on Poetry and Criticism, London: Methuen & Co, Ltd.
• Kan 2004: C. Kahn, “Shakespeare’s classical tragedies”, The Cambridge Companion to Shakespearean Tragedy, edited by Claire McEachern, Cambridge: Cambridge University Press, pp. 204–223.
• Kirkland 1999: Larry Kirkland, “To End Itself by Death: Suicide in Shakespeare’s Tragedies”, in Southern Medical Journal, 92(7), pp. 660–666.
• Kolins 1904: John Churton Collins, Studies in Shakespeare, Dutton: University of California.
• Mel 1999: D. Mehl, Shakespeare’s Tragedies, An Introduction, Cambridge: Cambridge University Press.
• Hanford 1912: James Holly Hanford, “Suicide in the Plays of Shake-Speare”, in PMLA, Vol. 27, No. 3, pp. 380–397.
• Ferngrin 1989: Gary B. Ferngren, “The Ethics of Suicide in the Renaissance and Reformation”, Brody, B. A. (ed.), Suicide and Euthanasia. Philosophy and Medicine, Vol. 35, Dordrecht: Springer, pp. 155–181.
• Šekspir 2011: Vilijam Šekspir, Sabrana dela, Beograd: Zavod za udžbenike, Dosije Studio.