САМОУБИСТВО КАО ’СРЕЋАН КРАЈ’  КОД ШЕКСПИРА

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/Oziljci26.097VI

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Ослањајући се на богату критичку мисао о мотиву самоубиства у Шекспировом опусу, рад преиспитује две супротстављене теорије: једну према којој је самоубиство код Шекспира увек представљено као нечастан и неморалан чин, и другу која тврди да се самоубиство може разумети као часни чин који доноси спокој ликовима под одређеним околностима. Мотив самоубиства доводи се у везу са Шекспировом (не)религиозношћу како би се нагласило да анализа овог мотива у раду излази изван религијских оквира и фокусира се на драмско-филозофски контекст како би се самоубиство испитало као потенцијално спасење душе и ’срећан крај’ како за ликове, тако и за гледаоце. Рад анализира примере имплицитног и часног самоубиства у Шекспировим делима и показује да контекстуално и културолошко читање поткрепљује хипотезу да самоубиство може или треба да буде часно. Дискусија такође показује да Шекспир користи поменути мотив како би сакрио своја религијска убеђења или суптилно наговестио да је сумња срж човековог бивствовања, а да смрт за поједине ликове представља срећну околност и олакшање.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Шекспир, самоубиство, религија, част, срећа, сумња.

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

Истраживање спроведено у раду финансирало је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (Уговор о преносу средстава за финансирање научноистраживачког рада запослених у настави на акредитованим високошколским установама у 2026. години број: 451-03-34/2026-03/ 200198.).

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

• Бараклоу и Шепард 1994: Brian Barraclough & Daphne Shepherd, “A Necessary Neologism: The Origin and Uses of Suicide”, in Suicide and Life-Threatening Behavior, Vol. 24(2), pp. 113–126.
• Блум 1998: H. Bloom, Shakespeare: the Invention of the Human, New York: Riverhead Books.
• Елиот 1920: T. S. Eliot, “Hamlet and his Problems”, The Sacred Wood, Essays on Poetry and Criticism, London: Methuen & Co, Ltd.
• Кан 2004: C. Kahn, “Shakespeare’s classical tragedies”, The Cambridge Companion to Shakespearean Tragedy, edited by Claire McEachern, Cambridge: Cambridge University Press, pp. 204–223.
• Киркланд 1999: Larry Kirkland, “To End Itself by Death: Suicide in Shakespeare’s Tragedies”, in Southern Medical Journal, 92(7), pp. 660–666.
• Колинс 1904: John Churton Collins, Studies in Shakespeare, Dutton: University of California.
• Мел 1999: D. Mehl, Shakespeare’s Tragedies, An Introduction, Cambridge: Cambridge University Press.
• Ханфорд 1912: James Holly Hanford, “Suicide in the Plays of Shake-Speare”, in PMLA, Vol. 27, No. 3, pp. 380–397.
• Фернгрин 1989: Gary B. Ferngren, “The Ethics of Suicide in the Renaissance and Reformation”, Brody, B. A. (ed.), Suicide and Euthanasia. Philosophy and Medicine, Vol. 35, Dordrecht: Springer, pp. 155–181.
• Шекспир 2011: Вилијам Шекспир, Сабрана дела, Београд: Завод за уџбенике, Досије Студио.