ИСТИНА И (АУТО)ФИКЦИЈА У ДЕЛУ „НОЋ“ ЕЛИЈА ВИЗЕЛА

Млади филолози I (2025) [255-264]

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Милица М. Дамјановић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/MFXVI-2.255D

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Ели Визел, истакнути представник књижевности Холокауста и добитник Нобелове награде за мир, у делу Ноћ из визуре петнаестогодишњег дечака Елијезера у првом лицу тематизује своје искуство преживљавања у нацистичким логорима. Иако је аутор јавно инсистирао на тестаментарном карактеру свог дела, каснија критика је кључне сцене његовог дела ставила на тест чињеничне истинитости, тиме преиспитујући аутентичност Визеловог искуства и жанровско одређење дела Ноћ као сведочанства односно мемоара. Ова критика се пак ограничила на класично схватање мемоарског жанра, тиме изостављајући могућност интерпретације ових сцена, али и читавог дела, у контексту (ауто) фикције. Полазећи од појма аутофикције код Сержа Дубровског и разматрајући жанр мемоара, аутобиографије и (ауто)фикције у постмодернистичком кључу, у раду на примеру дела Ноћ испитујемо функцију (ауто)фикције у интерпретирању проживљене трауме и осмишљавању сврхе живота преживелих након Холокауста посредством књижевности.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Ели Визел, књижевност Холокауста, аутофикција, мемоар, истинитост, постмодернизам

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Абот 2009: Х. П. Абот, Увод у теорију прозе, прев. М. Владић, Београд: Службени гласник.
  • Албахари 1988: Д. Албахари, Ели Визел – Писац истине, у: Е. Визел, Ноћ, Београд: Издавачка радна организација Рад, 109–115.
  • Асман 2011: А. Асман, Дуга сенка прошлости, прев. Д. Гојковић, Београд: Библиотека XX век.
  • Бојанић Ћирковић 2019: М. Бојанић Ћирковић, Да ли мемоари могу лагати?, Липар: Часопис за књижевност, језик, уметност и културу, XX (70), 105–115.
  • Визел 1988: Е. Визел, Ноћ, прев. А. Грубор, Београд: Издавачка радна организација Рад.
  • Визел 2006: Е. Wiesel, Night, Trans. М. Wiesel, New York: Hill and Wang.
  • Гаспарини 2008: P. Gasparini, Autofiction, Paris: Seuil.
  • Гронеман 2019: C. Gronemann, Handbook of Autobiography/Autofiction, у: M. Wagner-Egelhaaf (ур.), Autofiction, Berlin, Boston: De Gruyter, 241–246.
  • Дубровски 1993: S. Doubrovsky, Autobiography/Truth/Psychoanalysis, Genre: Forms of Discourse and Culture, XXVI (1), 27–42.
  • Дикс 2017: H. Dix, Autofiction: The Forgotten Face of French Theory, Word and Text: A Journal of Literary Studies and Linguistics, VII, 69–85.
  • Душанић 2012: Д. Душанић, Шта је аутофикција?, Књижевна историја, 44 (148), 797–810.
  • Карић 2022: М. Карић, Фикционализација Холокауста у романима Јержија Козинског, Џејн Јолен и Д. М. Томаса, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
  • Коен 2006: J. Cohen, Six Million Little Pieces?, Forward, <https://forward.com/news/1491/six-million-little-pieces/>.
  • Кокбурн 2014: A. Cockburn, Truth and Fiction in Elie Wiesel’s ‘Night’, Counterpunch, <https://www.counterpunch.org/2014/10/21/truth-and-fiction-in-elie-wiesels-night/>.
  • Леви 2021: П. Леви, Зар је то човек?, прев. Е. Васиљевић, Београд: Плато издаваштво.
  • Марковић 1985: С. Ж. Марковић, Мемоари, у: Речник књижевних термина, Београд: Нолит, 419.
  • Селестин 1997: R. Celestin, An interview with Serge Doubrovsky: Autofiction and Beyond, Sites, 1 (2), 397–405.
  • Хачн 1996: Л. Хачн, Поетика постмодернизма: историја, теорија и фикција, Нови Сад: Светови.