ЈЕЗИЧКА ПОЛИТИКА НОВОВЕКОВНИХ СРПСКИХ ДРЖАВА ДО 1868. ГОДИНЕ

Млади филолози I (2025) [79-90]

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Милош В. Милићевић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/MFXVI-1.079M

ABSTRACT / САЖЕТАК:

У раду се анализира језичка политика Кнежевине Србије и Црне Горе и Брда до 1868. године. Намера аутора је да процесе кодификације књижевног језика, који су били под државном контролом, сагледа као аутономан процес независан од реформаторског рада Вука Стефановића Караџића. Циљ истраживања је да реконструише основне токове језичке стандардизације, смештајући их у одређени социокултурни и геополитички контекст. Отуда се конкуренција правописа, који се схватају као изрази аксиолошких система, посматра као симптом културног рата српских елита у 19. веку. Истраживање је показало да се Кнежевина Србија и Црна Гора и Брда нису понашале пасивно, прихватајући или одбијајући Вукова решења, већ су водиле аутономну језичку политику која се у може поделити у неколико фаза одређених културнополитичким околностима. Такође, у раду се износе чињенице које могу указивати на значајнију улогу кнеза Михаила у процесу превладавања Вукових стандарднојезичких решења.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

језичка политика, стандардизација, правопис, културни рат, Кнежевина Србија, Црна Гора и Брда

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

Извори
  • ДС 1869: Државописъ Србiє, свеска III, Београд: Књажеско српска печатња.        
  • Милаковић 1838: Димитрије Милаковић, Српска граматика састављена за црногорску младеж, Цетиње: Кнежевска печатња. <http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=4         024&m=2#page/1/mode/2up> (2. 6. 2024).
  • СЗУ II 1845: Сборникъ закона и уредба и уредбены указа изданы у Княжеству Србскомъ II. часть, Београд: Кньигопечатньа Княжества Србскогъ.
Литература
  • Антонић 2020: Слободан Антонић, Демонтажа кулуре, Београд: Catena mundi.
  • Антонић 2016: Слободан Антонић, „Демократија и Вукова реформа“, у За и против Вука             2 (приредио Сава Дамјанов), Београд: Службени гласник, 25–58.
  • Барјактаревић 1962: Данило Барјактаревић, „Слово ј у Србији пре Вука”, у: Наш језик, XII, 7–10, 246–251.
  • Брборић 2015: Вељко Брборић, „Све забране и победа Вукове графије у XIX веку”, у Правопис и школа, Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
  • Бјелаковић 2018: Исидора Бјелаковић, „Фазе у стандардизацији српског језика и место 1847. године у њима“, у Година 1847. – преломна тачка савремене српске културе (уредници Александар Милановић и Рајна Драгићевић), Београд: Савез славистичких друштава Србије, 155–171.
  • Бугарски 1986: Ranko Bugarski, Jezik u društvu, Beograd: Prosveta.
  • Гудков 1975: Владимир Павлович Гудков, „Србска граматика Димитрија Милаковића и њен значај за науку о српскохрватском језику“, у Јужнословенски филолог, књ. XXXI, 55–67.
  • Добрашиновић 1970: Голуб Добрашиновић, Архивска грађа о Вуку Караџићу, Београд: Архив Србије.
  • Ивић 1991: Павле Ивић, Из изсторије српскохрватског језика II, Ниш: Просвета.
  • Клаксон 2015: James Clackson, „Latinitas, Ἑλληνισμός and Standard Languages“, in LinguisticStudies and Essays, Vol 53, No 2, 309–330.
  • Ковић 2021: Милош Ковић, Велике силе и Срби (1498–1833), Београд: Catena mundi.
  • Мацановић 2017: Ана Мацановић, „Графијска и ортографска проблематика у Друштву српске словесности“, у Књижевност и језик у Друштву српске словесности (редник Злата Бојовић), Београд: САНУ, 95–109.
  • Мацановић 2019: Ана З. Мацановић, Српска језикословна терминологија у 19. веку, Београд: Институт за српски језик САНУ.
  • Милановић 2019: Александар Милановић, Вуков век, Београд: Чигоја штампта.
  • Младеновић 2008: Александар Младеновић, „Забрана употребе неких Вукових слова 1832. у Србији – филолошки коментар“, у Историја српског језика: одабрани радови, Београд: Чигоја.
  • Ивић 1997: Milka Ivić, O jeziku Vukovom i vukovskom, Zemun / Beograd: XX vek / Čigoja štampa.
  • Ненадовић 1950: Ljubomir Nenadović, Putopisi, Zagreb: Državno izdavačko podužeće Hrvatske.
  • Окука 2020: Милош Окука, На путевима стандардизације српског језика, Београд: Прометеј.
  • Павловић 2015: Неда В. Павловић, Филолошко дело Јована Стерије Поповића (докторска дисертација), Београд: Универзитет у Београду, Филолошки факултет.
  • Пипер 2014: Предстаг Пипер, „Српски језик и актуелна питања језичке политике”, у: Зборник Института за српски језик САНУ II: Српски језик и актуелна питања језичке политике, Београд: САНУ.
  • Поповић 1981: Миодраг Поповић, Јота, Београд: Издавачка радна организација „Рад”.
  • Перић 2006: Димшо Перић, Црквено право, Београд: Правни факултет.
  • Радовић 1994: Амфилохије Радовић, Светосавско просветно предање и просвећеност Доситеја Обрадовића, Врњачка Бања: Братство Св. Симеона Мироточивог.
  • Радовановић3 2003: Milorad Radovanović, Sociolingvistika, Sremski Karlovci/Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.       
  • Симић 1991: Радоје Симић, О нашем књижевном језику, Никшић: Универзитетска ријеч.
  • Стерија 1854: Јован Стерија Поповић, Даворје, Нови Сад: Књигопечатња Др. Дан. Медаковића.
  • Стојанов 2015: Tomislav Stojanov, Jezikopisno planiranje i elektronička pismenost na hrvatskome jeziku (doktorska disertacija), Zagreb: Filozofski fakultet.
  • Стојановић2 1987: Љубомир Стојановић, Живот и рад Вука Стефановића Караџића [фототипско издање], Београд: БИГЗ.
  • Унбегаун 1995: Борис Унбегаун, Почеци књижевног језика код Срба, Беорад: Вукова задужбина / Матица српска / Орфелин.
  • Хaтон 2020: Christopher Hutton, „Linguistics and the state: How funding and politics shape a field”, in: International Jurnal of the Sociology of Language, Vol. 2020, Iss. 263, 31–           36.
  • Шуковић 1972: Радивоје Шуковић, „Србска грамматика Димитрија Милаковића“, у          Зборник за језик и књижевност, књ. I, 110–116.