ХУМАЧКА ПЛОЧА: НОВО ЧИТАЊЕ И ИСТОРИЈСКА КОНТЕКСТУАЛИЗАЦИЈА

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Жарко Б. Вељковић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/MFXVI-1.061V

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Хумачка плоча јесте најстарији познати српски ћирилски натпис, на (старо)српском језику. У раду се даје њено ново читање и историјска контекстуализација. У преводу гласи: † У име Оца и Сина и Светога духа! Ово овде јесте црква (Св.) ’анђела Миховила’ (арханђела Михаила). Подигао ју је (господар) Крсмир, син (господара) Гргура, за (ову) жупу ’Вруј’ (Руљаш), са својом женом (госпођом) Павицом. (Господар) Гргур са натписа препознаје се као поджупан Гргур у Неретљанској области у тексту једне латинске даровнице, из периода 1080–1090. г. На тај начин се прецизира и хронолошка граница преласка групе *vꭌ(-) > у(-) у старом српском језику – на време пре почетка 12. в.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Хумачка плоча, епиграфика, српски језик, Срби, Неретљанска област

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

• Aлерић 1988: Д. Алерић, Херцеговачки топоним Трибижет, Требижет или Требижат, Филологија, 16 (1988), 1–12.
• Aлерић 1993: Д. Алерић, Необично херцеговачко ријечно име Младе или Млади, Расправе: Часопис Института за хрватски језик и језикословље, 19–1 (1993), 51–61.
• Aнђелић 1985: П. Анђелић, Тко би могли бити Брет и Крсмир са Хумачке плоче?, у: А. Зеленика (уред.), 100 година Музеја на Хумцу (1884–1984), Љубушки: СИЗ културе опћине Љубушки, 165–168.
• Белић 1976: А. Белић, Историја српскохрватског језика – Фонетика, Београд: Научна књига.
• Бешлагић 1986: Ш. Бешлагић, Ктиторски ћирилички натпис у Хумцу код Љубушког, Јужнословенски филолог, XLII (1986), 129–136.
• Богићевић 1975: В. Богићевић, Писменост у Босни и Херцеговини: од појаве словенске писмености у IX веку до краја аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини 1918. године, Сарајево: Веселин Маслеша.
• Вего 1956: М. Вего, Хумачка плоча (најстарији ћирилски споменик у Босни и Херцеговини (X или XI стољеће), Гласник Земаљског музеја, Археологија – нова серија, св. XI, 41–61.
• Вего 1–4 1962–1970: М. Вего, Зборник средњовјековних натписа Босне и Херцеговине, 1–4, Сарајево: Земаљски музеј Босне и Херцеговине.
• Велчева 1991: Б. Велчева, Хумачката плоча, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 33 (1991), 61–63.
• Вељковић 2008: Ж. Вељковић, Српско име Урош из далматског врела, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књ. 74 (2008) св. 1–4, 63–95.
• Вељковић 2014: Ž. Veljković, Etimologija poleonima Bar, Keria: Studia Latina et Graeca, letnik XVI, številka 2 (2014), 61–74.
• Вељковић 2017: Ж. Б. Вељковић, Имена неколиких предсловенских река: Ђетиња, Увац, Рзав и могуће Паницa, Октоих: Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори”, VII/8 (2017), 33–46.
• Вељковић 2018: Ж. Б. Вељковић, Још jедном о натпису попа Тҍходрага из Лиштанâ код Ливна [осврт на чланак Marić i dr., „Pop Tjehodrag i njegov natpis”, Povijesni prilozi 33, 2007, 9–32], Теолошки погледи / Theological Views, LI (2/2018), 275–317.
• Вулетић Вукасовић 1888: В. Вулетић Вукасовић Старобосански натписи у Босни и Херцеговини, Вјесник Хрватскога аркеологичкога друштва, X (1888), 16–19.
• Грицкат 1985: И. Грицкат, Језичка анализа јужнословенских абагара, Јужнословенски филолог, 41 (1985), 35–64.
• Грковић 1977: М. Грковић, Речник личних имена код Срба, Београд: Вук Караџић.
• Дамјановић 2019: С. Дамјановић, Изабрани филолошки радови, Цетиње: Факултет за црногорски језик и књижевност.
• Даничић 1–3 1862–1864: Ђ. Даничић, Рјечник из књижевних старина српских, 1–3, Београд: Књажеско српска књигопечатња.
• Даничић и др. I–XXIII 1880–1976: Ђ. Даничић и др., Рјечник хрватскога или српскога језика, I–XXIII, Загреб: Југославенска академија наука и умјетности.
• Диканж и др. I–IX 1883–1887: Charles Dufresne Ducange et al., Glossarium mediæ et infimæ Latinitatis I–IX, Niort: Léоpold Favre.
• Драгојловић 1971: Д. Драгојловић, Marko Vego, Zbornik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1962–1964, knjige I–III (приказ), Balcanica, II (1971), 380–381.
• Ђерић 1914: В. Ђерић, О српском имену по западнијем крајевима нашега народа. Биоград: Штампарија Доситије Обрадовић.
• Јиречек 1904: K. Jireček, Die Romanen in den Städten Dalmatiens während des Mittelalters, III, Wien: C. Gerolds’ Sohn.
• Казасола 2011: R. Casasola, Le acque di Muzzana del Turgnano: I fiumi, le rogge e un’origine comune, Ad undecimum: Annuario, anno 2011, 52–59.
• Казасола 2017: R. Casasola, I molini di Muzzana nelle relazioni dei provveditori di Marano, Ad undecimum: Annuario, аnno 2017, 1–6.
• Кардаш 2014: М. Кардаш, Конкорданцијски рјечник ћириличних натписа средњовјековне Босне, Сарајево: Друштво за проучавање средњовјековне босанске хисторије.
• Kардаш 2015: М. Кардаш, Језик и графија средњовјековне босанске епиграфике, Сарајево: Институт за језик Универзитета у Сарајеву.
• Костренчић и др. 1967: M. Kostrenčić i dr., Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae, I (743–1100), Zagrabiae: Academia scientiarum et artium Slavorum meridionalium.
• Курц и др. 1–4 1958–1997: J. Kurz et al., Slovnik jazyka staroslověnského, 1–4, Praha: Československá akademie věd.
• Лигорио 2014: О. Лигорио, Проблем лексичке стратификације у адријатистици (докторски рад), Задар: Свеучилиште у Задру.
• Лома 1985: А. Лома, Из топонимије Србије 1–4, Ономастички прилози, књ. VI (1985), 105–118.
• Лома 1990: А. Лома, Рани слојеви хришћанских топонима на старосрпском тлу, Ономатолошки прилози, књ. ХI, 1–18.
• Луис, Шорт 1891: C. T. Lewis, C. Short, A Latin Dictionary, Oxford: Clarendon press.
• Марковић 1954: М. Марковић, Епитаф Петра Црног, Старохрватска просвјета, год. III бр. 3, 31–51.
• Миклошич 1858: F. Miklosich, Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Viennae: Braumüller.
• Михејев 2021: С. М. Михеев, Есть ли глаголические буквы в двух надписях из Боснии и Герцеговины и на камнях из долины Брегальницы?, Studia Slavica et Balcanica Petropolitana, 2 (30) 2021, 105–115.
• Младеновић 1978: А. Младеновић, Прилог тумачењу измене иницијалног в– са слабим полугласником у једном делу српскохрватског језика, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XXI/2, 7–18.
• Мошин 1966: В. Мошин, Најстарата кирилска епиграфика, Охрид: Словенска писменост.
• Мргић Радојчић 2005: Ј. Мргић Радојчић, Повеља бана Твртка којом потврђује баштинске поседе кнезу Влатку Вукославићу, Стари српски архив, 4 (2005), 99–114.
• Мулаосмановић 2009: Е. Мулаосмановић, Фонетско-фонолошке и морфолошке особитости Хумачке плоче, Истраживања, 4, 129–145.
• Накаш 2011: Л. Накаш, Конкорданцијски рјечник ћирилских повеља средњовјековне Босне, Сарајево: Друштво за проучавање средњовјековне босанске хисторије, Филозофски факултет у Сарајеву.
• Никић 1999: А. Никић, Хумачка плоча и њезине поруке. у: С. Врљић (уред.), Мостарски дани хрватског језика, Мостар: Институт за хрватски језик, књижевност и повијест, Филозофски факултет у Мостару, Педагошки факултет у Мостару, 209–248.
• Никић 2000–2001: А. Никић, Средњовјековни фрањевачки самостани у Херцеговини, Херцеговина, 6–7 (14–15) 2000–2001, 203–223.
• Никић 2001: А. Никић, Сакрална баштина и Хумачка плоча Љубушког краја у средњем вијеку, Мостар: Фрањевачка књижница и архив у Мостару.
• Никић 2019: А. Никић, Самостани хумачких фрањеваца, Сусрети, бр. 13 (2019), 210–295.
• Носић 1985: М. Носић, Хумачка плоча, у: А. Зеленика (уред.), 100 година Музеја на Хумцу (1884–1984), Љубушки: СИЗ културе опћине Љубушки, 159–164.
• Носић 2001а: М. Носић, Хумачка плоча, Ријека: Хрватско филолошко друштво – Ријека.
• Носић 2001б: М. Носић, Језикословне студије, Ријека: Хрватско филолошко друштво – Ријека.
• Носић 2010: М. Носић, Средњовјековни језични споменици љубушкога краја, Ријека: Маведа.
• Носић 2017: М. Носић, Хумачка плоча, у: Р: Јолић (уред.), Хумачки зборник (Радови са знанственог скупа поводом 150 година од почетка изградње фрањевачког самостана на Хумцу, 20. и 21. листопада 2017), II, Мостар: Херцеговачка фрањевачка провинција Узнесења Блажене Д‌јевице Марије, Фрањевачка књижница – Мостар, 1–5.
• Носић, ХКВ 2023: М. Носић. Хумачка плоча. ‹https://www.hkv.hr/izdvojeno/vai-prilozi/ostalo/prilozi-graana/24874-m-nosic-humacka-ploca.html, https://www.hkv.hr/images/stories/Davor-Slike/11/HUmacka_ploca.png›. 14. 6. 2024.
• Остојић 1960: И. Остојић, Кад је основан самостан Св. Петра у Селу, Старохрватска просвјета, год. III бр. 7, 143–157.
• Пашић 2009: И. Пашић, Предславенски коријени Бошњака, књ. II (Миле и моштре: илирско-готски коријени босанске владарске династије, стећака и Цркве босанске), Сарајево: самиздат.
• Пољак Макаруха 1991: D. Poljak Makaruha, Kratki pregled pisane riječi na tlu Herceg-Bosne od prvih zapisa u kamenu do početka 20. stoljeća i pojave modernih strujanja u književnosti, Fluminensia, god. 3 (1991) br. 1–2, 140–160.
• Рачки 1881: Ф. Рачки, Најстарија хрватска ћирилицом писана листина, Старине ЈАЗУ, 13, 197–210.
• Родић, Јовановић 1986: Н. Родић, Г. Јовановић, Мирослављево јеванђеље, Београд: Српска академија наука и уметности.
• Рупчић 1961: Б. Рупчић, Убикација Вруље, старе, досад непознате жупе код Љубушкога, Рад ЈАЗУ, књ. 10 (1961), 265–284.
• Рупчић 1985: Б. Рупчић, Хумачка плоча, у: А. Зеленика (уред.), 100 година Музеја на Хумцу (1884–1984), Љубушки: СИЗ културе опћине Љубушки, 141–157.
• Рупчић 2001: Б. Рупчић, Хумачка плоча, Хрватска мисао, бр. 21, 1–17.
• Савић 2016: В. Савић, О јединству српске редакције старословенскога језика у времену Стефана Немање, у: М. Радујко (уред.), Стефан Немања – Преподобни Симеон Мироточиви: Зборник радова, I, Цетиње, Беране, Београд: Митрополија црногорско-приморска, Цетињски манастир, Епархија будимљанско-никшићка, манастир Ђурђеви Ступови, Институт за српски језик САНУ, Институт за историју уметности Филозофског факултета у Београду, 307–344.
• Скок 1934: П. Скок, Долазак Словена на Медитеран, Сплит: Јадранска стража.
• Скок 1–3 1971–1973: П. Скок, Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, 1–3, Загреб: Југославенска академија знаности и умјетности.
• Стефановић, Ковачевић 1978: Д. Стефановић, Р. Ковачевић, Језичке разлике између Матичиног и Енинског апостола, Јужнословенски филолог, 34 (1978), 149–168.
• Томић, Aрхеолошки музеј – Хумац 2023: Z. Tomić, Kosača cultural route (уред.). Arheološki muzej Humac. ‹https://kosaca.ba/objekt/arheoloski-muzej-humac/, https://kosaca.ba/wp-content/uploads/2021/06/arheoloski-muzej-humac-1024×889.jpg›. 14. 6. 2024.
• Томовић 1974: Г. Томовић, Морфологија ћириличких натписа на Балкану. Београд: Историјски институт.
• Трухелка 1889: Ћ. Трухелка, Босанчица – принос босанској палеографији, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, I–4, 65–83.
• Трухелка 1894: Ć. Truhelka, Die Bosančica, Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien und der Herzegowina, 2, 357–375.
• Ћорић 2020: Д. Ћорић, Рана глагољска епиграфика као саставница материјалних култура каролиншког и бизантског утјецаја (дипломски рад), Задар: Свеучилиште у Задру.
• Фучић 1982а: Б. Фучић, Глагољски натписи, Загреб: Југославенска академија знаности и умјетности.
• Фучић 1982б: B. Fučić, Glagoljica na natpisima u Bosni i Hercegovini, Nova et vetera, 1–2, 255–267.
• Чигоја 2014: Б. Чигоја, Најстарији српски ћирилски натписи, XI–XV век (графија, ортографија и језик), Београд: Чигоја штампа.
• Џино 2023: D. Džino, Early medieval Hum and Bosnia, ca. 450-1200: Beyond myths, Abingdon UK: Routledge.
• Шимић 2014: М. Шимић, Језик и графија босанско-хумских натписа, Филологија, 62 (2014), 203–219.