КУЛТУРА, ОБРАЗОВАЊЕ И ПАМЋЕЊЕ, Зборник у част професорa Александрa Јовановићa, 2025 (97-115 стр.)
АУТОР(И) / AUTHOR(S):Марко Радуловић
Download Full Pdf 
DOI: https://doi.org/10.46793/KOP25.097R
САЖЕТАК / ABSTRACT:
У раду се анализира природа интерпретативног поступка Александра Јовановића, пре свега основна уверења и књижевно-теоријске поставке на којима он почива, ослањањем на његове текстове о поезији и, делимично, прози. Током свог плодотворног изучавања српске књижевности Јовановић је пажњу посветио делима која остварују сложене односе са културом, односно делима која происходе из наслеђа и која то наслеђе стваралачки иновирају. Такође, овај тумач сматрао је да не може бити доброг говора о књижевности без личног и емотивног улога. Стога су култура, књижевност и емоционалност три темеља на којима почива Јовановићев приступ поезији. У раду ће се истражити како је Јовановић решавао сложена питања која је однос поезије и културе покретао, као што су комплементарност универзалног и националног, баштине и традиције, као и његова уверења о аутентичном приступу тумачењу, која су се испољавала и кроз отпор према импресионизму и некритичкој примени књижевних теорија.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
поезија, српска књижевност, култура, емоционалност, импресионизам, теорија књижевности, интерпретативни поступак.
ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Евдокимов 2009: Павел Евдокимов, Православље, Београд: Службени гласник.
- Јовановић 1993: Александар Јовановић, Песници и преци, Београд: СКЗ.
- Јовановић 1994: Александар Јовановић, Поезија српског неосимболизма, Београд: „Филип Вишњић”.
- Јовановић 2019а: Александар Јовановић, О историји, сећањима и самоћи, Лесковац: Задужбина „Николај Тимченко”.
- Јовановић 2019б: Александар Јовановић, Стих и памћење, Београд: Службени гласник.
- Јовановић 2020: Александар Јовановић, О светлости старијој од несреће, Београд: Институт за књижевност и уметност.