ФИГУРА КЊИГЕ У КРАТКОЈ ИСТОРИЈИ ДУГОГ СТРАХА У ПРИПОВЕЦИ „КЊИГА“ ИВЕ АНДРИЋА

Књижевност за децу у науци и настави (2026) (стр. 193-204)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Биљана С. Солеша

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/KDNN25.193S

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Предмет истраживања овог рада је вишезначност мотива књиге у истоименој приповеци Иве Андрића. Уводни део садржи осврт на специфичности уметничке слике детињства у Андрићевој збирци Деца. У централном делу рада прати се разрада мотива књиге, који се испољава као социјални атрибут (коришће- на књига), жеља, одушевљење, сан, траума, страх. Главни јунак, сиромашни ученик, са нестрпљењем очекује тренутак када ће моћи бесплатно да користи школску библиотеку. Несрећним случајем испуњење жеље се претвара у трауму. Истражујемо тему и литераризацију страха и трауме које је проузроковало ненамерно, случајно оштећење књиге, као и примењене наративне стратегије. Анализом закључујемо да се књига у причи не испољава као уџбеник или забава, већ као статусни симбол, амблем сиромашних и богатих, водич кроз другачије светове, предмет жеље и узрок страха.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

књига, сиромаштво, жеља, страх, дете.

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОР
  • Андрић (1963): Иво Андрић, „Деца”, Сабранa дела Иве Андрића, књ. 9, Београд: Нолит.
ЛИТЕРАТУРА
  • Алексић (2023): Милан Алексић, Андрићеве приповетке о деци и детињству, Књижевности и језик, LXX/2, Београд: Филолошки факултет, 231–241.
  • Благојевић (2018): Марија Благојевић, Рукописна грађа приповедака Иве Ан- дрића – реконструкција Нових приповедака, Дело Иве Андрића, CLXX/30, Београд: Српска академија наука и уметности, 383–398.
  • Бојанић Ћирковић (2022): Мирјана Бојанић Ћирковић, Стратегије читања приповетке „Деца” Ива Андрића, Andrićeva pripovijetka = Andrics Erzählung, Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 201–220.
  • Вучковић (2011): Radovan Vučković, Proza srpske avangarde, Beograd: Službeni glasnik.
  • Живковић (1994): Драгиша Живковић, Европски оквири српске књижевности, књ. 5, Београд: Просвета.
  • Милатовић (2007): Вук Милатовић, Загонетка детињства, Књижевност за децу и младе у књижевној критици,  књига 2, Алексинац: Висока школа струковних сту- дија за васпитаче.
  • Милинковић (2014): Миомир Милинковић, Иво Андрић, Историја српске књижевности за децу и младе, Београд: Bookland, 208–216.
  • Младеновић (2023): Шана Младеновић, Страх као покретачка тема у одабра- ним Андрићевим приповеткама („Књига” и „Аска и вук”), Липар: часопис за књи- жевност, језик, уметност и културу, XXIV/80, Крагујевац: Универзитет у Крагујев- цу, 241–253.
  • Николић (2022): Andrijana Nikolić, Andrićevih 5S (strahovi, slutnje, samoće, snovi i smrt) u noveli „Knjiga”, Andrićeva pripovijetka = Andrics Erzählung, Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität, 339–355.
  • Палавестра  (2012):  Предраг  Палавестра,  Послератна српска књижевност (1945– 1970) и њена историја, Београд: Службени гласник.
  • Панић Мараш (2019): Јелена Панић Мараш, Светлост као граница у Андри- ћевој збирци Деца, Detinjstvo: časopis o književnosti za decu, XLV/2, Novi Sad: Prosveta,
  • 31–40.
  • Прелевић (1989): Rade Prelević, Andrić i Krleža kao pisci detinjstva, Banja Luka: Glas.
  • Рикер (1981): Paul Ricoeur, Živa metafora, Zagreb: GZH.
  • Рот (1987): Nikola Rot, Opšta psihologija, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  • Ћендић (2022): Теодора Ћендић, Слика детињства у збирци приповедака Деца Иве Андрића, Studenti u susret nauci – StES 2022: zbornik radova, Banja Luka: Univerzitet u Banjoj Luci, 33–45.
  • Филиповић (1976): Vuk Filipović, Delo Iva Andrića, Priština: Jedinstvo.
  • Џаџић (1965): Петар Џаџић, Послератна српска приповетка, Савремена проза, Београд: Нолит, 21–37.