„НАИВНА ПЕСМА“ – ОЗБИЉНА КРИТИКА (МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ КАО ЗАЧЕТНИК МОДЕРНОГ ТЕОРИЈСКО-КРИТИЧКОГ ПРОМИШЉАЊА КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ У СРПСКОЈ НАУЦИ)

Књижевност за децу у науци и настави (2026) (стр. 119-132)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Бранко Илић

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/KDNN25.119I

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Полазећи од претпоставке да је Милован Данојлић зачетник модерног критичког приступа књижевности за децу, рад показује да познати песник не остаје на пукој ревалоризацији овог вида стваралаштва, већ формулише нову парадигму у којој се песма за децу сагледава као аутентичан облик уметничког постигнућа. Предмет анализе су три кључна става Данојлићеве критичке мисли: (1) схватање књижевности за децу као модернистичког феномена по себи, (2) разумевање те књижевности као уточишта за песника и (3) концепт вредности несавршености наивне песме. Данојлић књижевност за децу не посматра као другоразредни вид стваралаштва, већ као специфичан одговор на кризу модерне поезије. Наивна песма није регресија ка предмодерном, већ пример „врхунске једноставности израза” у којој се максимална естетска сложеност постиже минималним језичким средствима. Њено извориште није у детету као читаоцу, него у песнику као ствараоцу. Уточиште које она нуди одраслом песнику није бекство у инфантилност, већ свесни чин поетског отпора трагичној самодовољности и отуђењу модерне уметности. Вредност несавршености наивне песме показује се као врхунски етички и естетски принцип. Закључује се да Данојлићев допринос није само у одбрани књижевности за децу, већ у коренитом преобликовању начина на који се о њој мисли. Изложене поставке превазилазе домете њему савремених теоретичара: он признаје вредност дечје књижевности и поставља је као коректив „правој” поезији. Са Милованом Данојлићем започиње озбиљна критика књижевности за децу као део савремених књижевнотеоријских промишљања у српској науци.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

Милован Данојлић, наивна песма, књижевност за децу, модернизам, књижевна критика, поетика једноставности.

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Бенјамин (1997). Валтер Бенјамин, Једносмерна улица / Берлинско детињство. Превео Јовица Аћин. Београд: Рад.
  • Вељковић Мекић (2014). Јелена Вељковић Мекић, (Не)дечја поезија Милована Данојлића. Липар – часопис за књижевност, језик, уметност и културу, XV(53), 179–194.
  • Данојлић (2004). Милован Данојлић, Наивна песма: огледи о дечјој књижевности. 2. изд. Београд: Завод за уџбенике.
  • Данојлић (1976). Милован Данојлић, Наивна песма: огледи о дечјој књижевности. 1. изд. Београд: Нолит.
  • Данојлић (1967). Милован Данојлић, Лирске расправе. Нови Сад: Матица српска.
  • Данојлић (1958). Милован Данојлић, Медведи и зечеви нису криви. Борба, XXIII/258, 12. 8. 1958.
  • Ђорђевић (2014). Милентије Ђорђевић, Душан Радовић и раније песничко искуство. У: В. Јовановић, Т. Росић (ур.), Књижевност за децу у науци и настави, зборник радова, 513–521.
  • Илић (2023). Бранко Илић, Семантички и симболички капацитет поезије за децу млађег основношколског узраста – „Песма о цвету” Бранка Миљковића. У: Бранко Илић, Маја Димитријевић, Тумачење и настава књижевности. Јагодина: Факултет педагошких наука, 25–32.
  • Пантић (2004). Михајло Пантић, Лирски искушеник. Повеља, бр. 3/2004. Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, 59–63.
  • Поповић (1914). Богдан Поповић, Огледи из књижевности и уметности 1. Београд: Издање С. Б. Цвијановића.
  • Фридрих (2003). Хуго Фридрих, Структура модерне лирике: од средине 19. до средине 20. века. Превео Томислав Бекић. Нови Сад: Светови.
  • Хамовић (2018). Валентина Хамовић, Поетика чистог даха – Наивна књижевност Милована Данојлића. Београд: Службени гласник, Учитељски факултет.
  • Хамовић (2015). Валентина Хамовић, Наивна песма Милована Данојлића или поетика чистог даха. У: Непрекидно детињство. Нови Сад: Змајеве дечје игре, 67–79.
  • Хамовић (2011). Валентина Хамовић, Милован Данојлић: ка поетици врхунске једноставности. Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 59, св. 3, 729–746.