Књижевност за децу у науци и настави (2026) (стр. 91-98)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Катарина С. Лазић 
Download Full Pdf 
DOI: https://doi.org/10.46793/KDNN25.091L
САЖЕТАК /ABSTRACT:
У раду ћемо се превасходно бавити аутономијом детета у песништву Милована Данојлића. Наиме, Милован Данојлић се кроз своју поезију деци обраћа као готово формираним личностима, не настоји да са њима поступа на снисходљив начин, да их, као под „стакленим звоном”, заклања од реалности света, већ им на пријемчив начин даје приказ те реалности, поступа са њима као са равноправним личностима те подстиче њихову аутономију. Корпус истраживања представљаће Данојлићева збирка поезије Како спавају трамваји и друге песме. Анализом у раду настојаће се указати на Данојлићев јединствен, идиосинкратичан приступ поезији за децу.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
аутономија, поезија, Данојлић, дечја поезија.
ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Вељковић Мекић (2014): Јелена П. Вељковић Мекић, (Не)дечја поезија Милована Данојлића, Липар, XV/53, Крагујевац: Универзитет у Крагујевцу, 179‒194.
- Данојлић (2011): Милован Данојлић, Како спавају трамваји и друге песме, „Антологија српске књижевности”, Универзитет у Београду: Учитељски факултет.
- Хамовић (2012): Валентина В. Хамовић, Наивна песма Милована Данојлића – критички концепт и песничка пракса, докторска дисертација, Универзитет у Београду: Филолошки факултет.