SUSRETI ISTOKA I ZAPADA U SVETLU FORMIRANJA JAPANSKE FOLKLORISTIKE

Savremena srpska folkloristika XIV (2025) [str. 269-286]

AUTOR(I) / AUTHOR(S):Danijela B. Vasić  

Download Full Pdf  

DOI: https://doi.org/10.46793/FolkloristikaXIV.269V

SAŽETAK /ABSTRACT:

Meiđi period (1868−1912) i otvaranje zemlje posle dva i po veka samoizolacije, feudalnom Japanu donose preobražaj u modernu državu, otvorenu za strane uticaje na svim poljima, pa i na intelektualnom i kulturnom planu. Japanci borave na studijama u inostranstvu, gde se upoznaju s evropskim (književnim) idejama, a po povratku u zemlju pokreću nove naučne discipline. Razvijaju se i interesovanja za narodnu kulturu i otkrivaju vrednosti usmene proze, naročito narodnih pripovedaka i legendi. Tako se tridesetih godina 20. veka formira folkloristika, i to pod budnim okom svog osnivača, Kunija Janagite, koji je bio upućen u domete ove naučne discipline u Evropi. Određene Janagitine ideje očigledno se rađaju pod uticajem stranih misli, neke se slučajno podudaraju, a savremeni proučavaoci rada japanskog mislioca izlaze i s novim teorijama. Jedno je sigurno, u Janagitino vreme zapadne ideje su raznim kanalima stizale do japanskih naučnika, gde su, u skladu s datim prilikama, prihvatane, odbacivane ili transformisane. S druge strane, kako tada, tako i danas, japanske ideje teško prodiru u strane naučne krugove. Opredeljujući se za samoizolaciju, koja je prevashodno uzrokovana jezičkom barijerom, japanski folkloristi ne samo da rizikuju sopstvenu marginalizaciju, već ostatak sveta lišavaju dragocenih dostignuća, znanja i teorijskog doprinosa.

KLJUČNE REČI / KEYWORDS: 

Japan, folkloristika, minzokugaku, Kunio Janagita, Japansko folklorno društvo (FSJ).

PROJEKAT / ACKNOWLEDGEMENT:

LITERATURA/ REFERENCES:

  • Vasić, Danijela. „Majušni junak narodne pripovetke, Momotaro, kao simbol japanskog nacionalizma.ˮ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knjiga 69, sveska 1. Novi Sad (2021): 113‒127.
  • Araki, Hiroyuki. “Current State of Studies in Oral Tradition in Japan”. Oral Tradition, 7/2 (1992): 373−382.
  • Bytheway, Simon James and Yoshiteru Iwamoto. “Yanagita Kunio and Agricultural Policy: Finding the Man Behind the Mythology”. Japan Review 38 (2023): 197–226.
  • Folklore Society of Japan. https://www.fsjnet.jp/en/index_e.html 02. 02. 2024.
  • Fukuta, Ajio. Gendai Nihon no minzokugaku. Tokyo: Yoshikawa Hirofumikan, 2014.
  • Hudson, Mark J. Conjuring Up Prehistory: Landscape and the Archaic in Japanese Nationalism. Oxford: Archaeopress Access Archaeology, 2021.
  • Kojima, Takehiko. Diversity and Knowledge in the Age of Nation-Building: Space and Time in the Thought of Yanagita Kunio. FIU Electronic Theses and Dissertations, 495. Miami: Florida International University, 2011.
  • Kojima, Takehiko. “Misleading Yanagita Kunio: A Neglected Intellectual Lineage between Enlightenment Thought and Japanese Folklore.” Japan Studies Review, Vol 18: Interdisciplinary Studies of Modern Japan. Florida International University and the Southern Japan Seminar (2014): 3−26.
  • Kuwayama, Takami. “On Kunio Yanagita’s 1934 ’World Folkloristics’ Project: A Precursor to World Anthropology.” American Anthropologist, Vol. 116, No. 3 (September, 2014): 658−662.
  • Mayer, Fanny Hagin. (eds.). The Yanagita Kunio Guide to the Japanese Folk Tale. Bloomington, Indiana University Press, 1986.
  • Morse, Ronald A. Yanagita Kunio and the Folklore Movement: The Search for Japan’s National Character and Distinctiveness. New York: Routledge (First published in 1990), 2015.
  • Murai, Mayako. From Dog Bridegroom to Wolf Girl: Contemporary Japanese Fairy-Tale Adaptations in Conversation with the West (The Donald Haase Series in Fairy-Tale Studies). Wayne State University Press, 2015.
  • Oguma, Makoto. “The Study of Japan through Japanese Folklore Studies.” Japanese Review of Cultural Anthropology, vol. 16 (2015): 237−249.
  • Okamura, Ryoji. Yanagita Kunio no Meiji Jidai: Bungaku to Minzokugaku to. Tokyo: Akashi shoten, 1998.
  • Ortabashi, Melek. The Undiscovered Country: Text, Tranlation, and Modernity in the Work of Yanagita Kunio. Cambridge (Massachusetts) and London: Harvard University Asia Centar, 2014.
  • Shimamura, Takanori. “What is Minzokugaku?: An Introduction to Japanese Folkloristics.” Kansei gakuin daigaku shakaigakubu kiyō. No 128 (March 2018): 85−97. http://hdl.handle.net/10236/00026764 02. 01. 2024.
  • Takahashi, Teruaki et al. (ed.). Herder, Japan und das fremde Denken: zum 25-jährigen Jubiläum der Herder-Gesellschaft Japan. Freiburg, München: Karl Alber Verlag, 2019.
  • TYKS: Teihon Yanagita Kunio shu. 31 volumes and 5 supplimentary volumes. Tokyo: Chikuma Shobō, 1962−1971.
  • Vasić, Danijela. Japanske narodne pripovetke – Nihon no mukašibanaši: 1. O japanskim narodnim pripovetkama (naučna studija); 2. Japanske narodne pripovetke (zbirka pripovedaka; izbor, prev. s japanskog jezika, komentari i napomene D. Vasić). Beograd: Tanesi, 2016.
  • Vasić, Danijela. Mukašibanaši ‒ japanske narodne pripovetke (izbor, prev. s japanskog jezika, pogovor i napomene D. Vasić). Beograd: Tanesi, 2018.
  • Yanagita, Kunio. 1934. Minkan Denshoron. Tokyo: Kyōritsusha.
  • Yanagita, Kunio. Momotaro no tanʼjo. Tokyo: Sanseido; 1933. In: YKZ. Vol. 10. Tokyo: Chikuma shobo.
  • Yanagita, Kunio and Keigo Seki. Mukashibanashi saishu techo. Tokyo: Minkan densho no kai, 1936.
  • Yanagita, Kunio. Nihon mukashibanashi meii. Tokyo: Nihon hoso shuppan kyokai, 1948.
  • Yanagita, Kunio. Nihon no mukashibanashi-shu. Tokyo: Ars, 1930.
  • YKZ: Yanagita Kunio zenshu, 34 volumes to date. 1997‒. Tokyo: Chikuma shobo.