НОРВЕШКА КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ У ПРЕВОДУ НА СРПСКИ ЈЕЗИК

Детињство 3 (2026) (101-115 стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Наташа Ж. РИСТИВОЈЕВИЋ-РАЈКОВИЋ  

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/Childhood26.3.101RR

САЖЕТАК / ABSTRACT:

 У раду се анализира присуство норвешке књижевности за децу и младе у преводу на српски језик, од првих превода после Другог светског рата до савременог периода. Ослањајући се на полисистемску теорију и социологију превођења, овај преводни сегмент посматрамо као резултат деловања више актера у мрежи посредовања између књижевних система двеју земаља. На основу библиографских података, података из система COBISS, одговора издавача и преводилаца, као и доступних трагова јавне видљивости, испитују се хронологија превода, посреднички механизми и облици јавне видљивости. Анализа показује да се корпус норвешке књижевности за децу и младе у нашем културном простору формирао неравномерно, уз интензивирање након 2000. године и да његово присуство зависи од сложених односа више актера.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

норвешка књижевност, књижевност за децу и младе, преводна књижевност, издавачи, преводиоци, НОРЛА, библиотеке, скандинавистика

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОРИ
ЛИТЕРАТУРА
  • Ковачевић, Зорица. Скандинавија и ми: превођење као језичко, књижевно и културно посредовање. Београд: Удружење научних и стручних преводилаца Србије, 2021.
  • Ковачевић, Зорица. Положај шведске и српске преводне књижевности у регионалној и глобалној перспективи. Софија Биланџија, Наташа Ристивојевић Рајковић (ур.), Хоризонти језика и култура: тематски зборник посвећен 45. годишњици Групе за скандинавистику Филолошког факултета у Београду и 75. годишњици рођења проф. др Љубише Рајића (1947–2012). Београд: Филолошки факултет, 2024, 99–114, <https://doi.org/10.18485/horizonti_jk.2024.ch6>
  • Рајић, Љубиша. Скандинавска књига у преводу на српскохрватски језик: грађа за библиографију. Београд: Народна библиотека Србије, 2008.
  • Радуловић, Ружица. Од северне егзотике до осуде на рај: културно превођење и рецепција савремене скандинавске књижевности у Србији. Речи, 11 (1) (2019): 117–150, <http://dx.doi.org/10.5937/reci1912117r>
  • Even-Zohar, Itamar. The Position of Translated Literature within the Literary Polysystem. Poetics Today, 11(1) (1990): 45–51, <https://doi.org/10.2307/1772666>
  • Heilbron, Johan, Gisèle Sapiro. La traduction littéraire, un objet sociologique. Actes de la recherche en sciences sociales, 144 (2002): 3–5, <https://doi.org/10.3406/arss.2002.2803>
  • Knowles, Murray, Kirsten Malmkjær. Language and Control in Children’s Literature. London – New York: Routledge, 1996, <https://doi.org/10.4324/9780203419755>
  • Lathey, Gillian (ed.). The Translation of Children’s Literature: A Reader. Clevedon: Multilingual Matters, 2006.
  • Mikolič Južnič, Tamara, Marija Zlatnar Moe, Tanja Žigon. Literary Translators for Languages of Low Diffusion: Market Needs and Training Challenges in Slovenia. The Interpreter and Translator Trainer, 15, 2 (2021): 243–259, <https://doi.org/10.1080/1750399X.2020.1868174>
  • O’Sullivan, Emer. Narratology Meets Translation Studies, or, The Voice of the Translator in Children’s Literature. Meta, 48, 1–2 (2003): 197–207, <https://doi.org/10.7202/006967ar>
  • Sapiro, Gisèle. How Do Literary Works Cross Borders (or Not)?: A Sociological Approach to World Literature. Journal of World Literature, 1(1) (2016): 81–96, <https://doi.org/10.1163/24056480-00101009>