ПЕРЦЕПЦИЈЕ БУДУЋИХ УЧИТЕЉА О УЛОЗИ КРЕАТИВНОСТИ У НАСТАВИ МУЗИЧКЕ КУЛТУРЕ

УМЕТНОСТ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У СВЕТУ КОЈИ СЕ МЕЊА (2025) [pp. 62-74]   

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Јелена Бановић

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/ArtEd25.062B

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Креативност, као једна од кључних компетенција у 21. веку интензивно окупира пажњу научника од друге половине 20. века, поготово у области музичког образовања. У теоријском делу, рад се ослања на бројне изворе који дефинишу креативност као сложен когнитивни, емоционални и социјални процес. Иако је развијање креативности наведено као један од циљева предмета Музичка култура у Програмима наставе и учења за прва четири разреда основне школе, у пракси оно није довољно заступљено. Овим истраживањем желели смо да стекнемо увид у перцепције будућих учитеља о креативности на часовима Музичке културе, важностима и могућностима рада на подстицању креативности на поменутим часовима кроз структурисани интервју. Истраживање смо реализовали 2024. године са студентима четврте године основних студија на Факултету за образовање учитеља и васпитача у Београду. У раду су предочена мишљења будућих учитеља о: заступљености креативности на часовима, могућностима и начинима подстицања креативности у настави Музичке културе, начинима вредновања ученичког постигнућа и напретка у овом погледу, областима рада за које сматрају да носе највећи потенцијал за остваривање овог циља. Развој креативности у настави Музичке културе је могућ и пожељан. Међутим, он захтева систематичну припрему, подршку и оснаживање будућих учитеља, као и промену образовног приступа у правцу већег охрабривања индивидуалности, радозналости и креативног израза код ученика.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

креативност, Музичка култура, настава Музичке културе, перцепције будућих учитеља, интервју

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

Извори:
  • Pravilnik o planu nastave i učenja za prvi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja i programu nastave i učenja za prvi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2017). Prosvetni glasnik, br. 10.
  • Pravilnik o programu nastave i učenja za drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2018). Prosvetni glasnik, br. 16.
  • Pravilnik o programu nastave i učenja za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2019). Prosvetni glasnik, br. 5.
  • Pravilnik o programu nastave i učenja za četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja (2019). Prosvetni glasnik, br. 11.
Литература:
  • Alves‐Oliveira, P., Arriaga, P., Xavier, C., Hoffman, G., & Paiva, A. (2022). Creativity Landscapes: Systematic Review Spanning 70 Years of Creativity Interventions for Children. The Journal of Creative Behavior, 56(1), 16–40. https://doi.org/10.1002/jocb.514
  • Amabile, T. (1997). Motivating Creativity in Organizations: On Doing What You Love and Loving What You Do. California Management Review, 40, 39–58. https://doi.org/10.2307/41165921.
  • Barrett, M. S. (2012). Preparing the mind for musical creativity: Early music learning and engagement. In O. Odena (Ed.), Musical creativity: Insights from music education research (pp. 51–71). Routledge Taylor $ Francis Group.
  • Bojović, Ž., & Sudzilovski, D. (2013). Razvoj i usmeravanje kreativnosti učenika upotrebom udžbenika. Zbornik radova. Učiteljski Fakultet u Užicu, 15, 95–110.
  • Bridges, D., & Schendan, H. (2019). Sensitive individuals are more creative. Personality and Individual Differences. https://doi.org/10.1016/J.PAID.2018.09.015.
  • Burnard, P. (2000). How Children Ascribe Meaning to Improvisation and Composition: Rethinking pedagogy in music education. Music Education Research, 2(1), 7–23. https://doi.org/10.1080/14613800050004404
  • Choi, J. (2004). Individual and Contextual Predictors of Creative Performance: The Mediating Role of Psychological Processes. Creativity Research Journal, 16, 187–199. https://doi.org/10.1080/10400419.2004.9651452.
  • De Souza Fleith, D. (2000). Teacher and student perceptions of creativity in the classroom environment. Roeper Review, 22(3), 148–153. https://doi.org/10.1080/02783190009554022
  • Deliège, I., & Wiggins, G. A. (2006). Musical creativity: Multidisciplinary research in theory and practice. Psychology press.
  • Duffy, B. (2006). Supporting creativity and imagination in the early years. McGraw-Hill Education (UK).
  • Gardner, H. (2011). Frames of mind: The theory of multiple intelligences. Basic Books.
  • Glăveanu, V. P. (2011). Children and creativity: A most (un)likely pair? Thinking Skills and Creativity, 6(2), 122–131. https://doi.org/10.1016/j.tsc.2011.03.002
  • Gordon, J., & O’toole, L. (2015). Learning for well-being: creativity and inner diversity. Cambridge Journal of Education, 45, 333–346. https://doi.org/10.1080/0305764X.2014.904275.
  • Guilford, J. P. (1967). Creativity: Yesterday, Today and Tomorrow. The Journal of Creative Behavior, 1(1), 3–14. https://doi.org/10.1002/j.2162-6057.1967.tb00002.x
  • Guilford, J. P. (2015). Can Creativity be Developed? Art Education, 11(6), 3–18.
  • Hoenack, P. (1971). Unleash Creativity—Let Them Improvise! Music Educators Journal, 57(9), 33–36. https://doi.org/10.2307/3393828
  • Jankowska, D., & Karwowski, M. (2019). Family factors and development of creative thinking. Personality and Individual Differences. https://doi.org/10.1016/J.PAID.2018.07.030.
  • Kandler, C., Riemann, R., Angleitner, A., Spinath, F., Borkenau, P., & Penke, L. (2016). The nature of creativity: The roles of genetic factors, personality traits, cognitive abilities, and environmental sources. Journal of personality and social psychology, 111 2, 230–249 . https://doi.org/10.1037/pspp0000087.
  • Kerr, B. A. (2009). Encyclopedia of giftedness, creativity, and talent. Sage.
  • Kiehn, M. T. (2003). Development of Music Creativity among Elementary School Students. Journal of Research in Music Education, 51(4), 278–288. https://doi.org/10.2307/3345655.
  • Kupers, E., Lehmann-Wermser, A., McPherson, G., & Van Geert, P. (2018). Children’s Creativity: A Theoretical Framework and Systematic Review. Review of Educational Research, 89, 124–93. https://doi.org/10.3102/0034654318815707.
  • Leggett, N. (2017). Early Childhood Creativity: Challenging Educators in Their Role to Intentionally Develop Creative Thinking in Children. Early Childhood Education Journal, 45, 845–853. https://doi.org/10.1007/S10643-016-0836-4.
  • Macdonald, R. A. R., & Miell, D. (2000). Creativity and Music Education: The Impact of Social Variables. International Journal of Music Education, os-36(1), 58–68. https://doi.org/10.1177/025576140003600107
  • Maksić, S. (2006). Podsticanje kreativnosti u školi. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
  • Runco, M., Nemiro, J., & Walberg, H. (1998). Personal Explicit Theories of Creativity. Journal of Creative Behavior, 32, 1–17. https://doi.org/10.1002/J.2162-6057.1998.TB00803.X.
  • Stanivuković, J. (2019). Zastupljenost različitih vidova stvaralaštva u nastavi muzičke kulture u 3. I 4. Razredu osnovne škole. Metodička praksa, 19(2), 289–302. https://doi.org/10.5937/metpra1902289S
  • Sternberg, R. J., & Lubart, T. I. (1999). The concept of creativity: Prospects and paradigms. In R. J. Sternberg (Ed.), Handbook of creativity (pp. 3–15). Cambridge University Press.