ВИДЉИВОСТ ИСТРАЖИВАЧКОГ ПРИСТУПА У ПРИЧАМА О ТЕМИ-ПРОЈЕКТУ

УМЕТНОСТ ВАСПИТАЊА И ОБРАЗОВАЊА У СВЕТУ КОЈИ СЕ МЕЊА (2025) [pp. 16-33]   

AUTHOR(S) / АУТОР(И):  Миљана Стајин, Зорица Ковачевић, Александар Стојановић

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/ArtEd25.016S

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Развијање тема и пројеката у вртићу заснива се на заједничком истраживању деце и васпитача које се надовезује на природну радозналост деце. У таквом, истраживачком приступу учењу, деца су ослобођена притиска да нешто морају научити или произвести што им омогућава да се фокусирају на сам процес – на трагање за изворима и информацијама, на различите начине откривања и изражавања и на рефлексију о властитом процесу учења. У раду се представљају резултати истраживања које је имало за циљ да се испита у којој мери је заједничко истраживање деце и васпитача видљиво у причама о теми-пројекту којима васпитачи документују начин развијања програма са децом. Истраживање је реализовано дескриптивном методом са анализом садржаја као истраживачком техником. Резултати квантитативне и квалитативне анализе 73 приче о теми-пројекту показали су да заједничка истраживања деце и васпитача у највећој мери остају унутар зидова радне собе, да се улога породице најчешће своди на снабдевача материјалима, да је улога васпитача у заједничком истраживању недовољно видљива и да се може идентификовати неколико различитих приступа у развијању тема-пројеката (Т/П): Т/П који не доносе ништа ново у погледу учења деце, Т/П који имају значајан истраживачки потенцијал и Т/П као својеврсна колекција ситуација, активности, феномена, артефакaта. Идентификовање ових приступа и разматрање њихових потенцијала, али и слабости од значаја је за сагледавање могућности које се у реалном програму отварају по питању учења деце и за унапређивања васпитно-образовне праксе.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

заједничко истраживање деце и васпитача, развијање теме-пројекта, прича о теми-пројекту, документовање

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Çabuk, B., & Haktanır, G. (2010). What should be learned in kindergarten? A Project approach example. Procedia-Social and Behavioral Sciences, 2(2), 2550-2555. https://doi.org/10.1016/j.sbspro.2010.03.371
  • Carr, M. & Claxton, G. (2002). Tracking the Development of Learning Dispositions. Assessment in Education: Principles, Policy & Practice, 9 (1), 9-37.
    https://doi.org/10.1080/09695940220119148
  • Carr, M., Lee, W., Jones, C., Smith, A., Marshall, K. & Duncan, J. (2010). Learning in the making: disposition and design in early education. Sense Publishers.
  • Carr, M. (2001). Assessment in Early Childhood Settings. Paul Chapman Publishing.
  • Ceylan, R. C., & Akçay Malçok, B. (2020). Provedba STEM nastave u ranoj dobi i mišljenja svih dionika: primjer Turske. Croatian Journal of Education: Hrvatski časopis za odgoj i obrazovanje, 22 (3), 717-754. https://doi.org/10.15516/cje.v22i3.3544
  • Chard, S. C. (1999). From Themes to Projects. Early Childhood Research & Practice, 1(1), n1.
  • Clark, A. M. (2008). Kako projekt uvesti u praksu. Dijete, vrtić, obitelj: Časopis za odgoj i naobrazbu predškolske djece namijenjen stručnjacima i roditeljima, 14(53), 2-8.
  • Hewett, V. M. (2001). Examining the Reggio Emilia approach to early childhood education. Early childhood education journal, 29(2), 95-100. https://doi.org/10.1023/A:1012520828095
  • Katić, V. (2008). Različitost pristupa u radu na projektima. Dijete, vrtić, obitelj: Časopis za odgoj i naobrazbu predškolske djece namijenjen stručnjacima i roditeljima, 14(53), 9-11.
  • Katz, L. (1998). What can we learn from Reggio Emilia. The hundred languages of children: The Reggio Emilia approach—Advanced reflections, 27, 45.
  • Kovačević, Z. (2022). Čime se bavimo u vrtiću i zašto mislimo da je to važno. Istraživanja u pedagogiji, 12(2), 391–406. https://doi.org/10.5937/IstrPed2202391K
  • Krnjaja, Ž. i Pavlović Breneselović, D. (2017). Projektni pristup učenju. Institut za pedagogiju i andragogiju.
  • Krnjaja, Ž. (2009). Dokumentovanje sa decom u razvijanju kurikuluma. Pedagogija, 64(3), 219-229.
  • Miljak, A. (2015). Razvojni kurikulum ranog odgoja. Mali profesor d.o.o.
  • Miljak, A. (1999). Rad na projektima. Dijete, vrtić, obitelj: Časopis za odgoj i naobrazbu predškolske djece namijenjen stručnjacima i roditeljima, 5(18-19), 19-20.
  • Moss, P. (2022). Važnost pedagoške dokumentacije i dokumentiranja. U E. Slunjski (ur.), Šta nas uči Reggio (str. 1-18). Element d.o.o.
  • Roychoudhury, A. (2014). Connecting science to everyday experiences in preschool settings. Cultural Studies of Science Education, 9 (2), 305-315. doi:10.1007/s11422-012-9446-7
  • Slunjski, E. (2001). Integrirani predškolski kurikulum – rad djece na projektima. Mali profesor.
  • Te Whāriki – Early Childhood Curriculum (2016). Ministry of Education New Zealand.
  • Vujičić, L. (2017). Razvoj znanstvene pismenosti u ustanovama ranog odgoja. Učiteljski fakultet.
  • Ковачевић, З. (2023). Дидактика са методиком васпитно-образовног рада. Факултет за образовање учитеља и васпитача.
  • Крњаја, Ж. и Павловић Бренеселовић, Д. (2022). Приручник за документовање. Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
  • Павловић Бренесловић, Д., Крњаја, Ж. и Матовић, Н. (2012). Педагошка документација: перспектива васпитача. Зборник института за педагошка истраживања, 44(2), 349-367.
  • Стајин, М. и Ковачевић, З. (2023). Ставови васпитача о значају развијања компетенција у природним наукама у раду са децом предшколског узраста. Иновације у Настави – часопис за савремену наставу, 36(2), 17– https://doi.org/10.5937/inovacije2302017S
  • Стаменковић, И. (2023). Поимање детета, детињства, развоја и учења из постмодерне перспективе. С. Маринковић, Савремено предшколско васпитање и образовање – тенденције, изазови и могућности (91–100), Педагошки факултет у Ужицу. https://doi.org/10.46793/SPVO23.091S