ЛИК СВЕТОГ САВЕ У ДОБА БАРОКА И ПРОСВЕТИТЕЉСТВА: ПАТРИОТИЗАМ, ПРАВОСЛАВЉЕ И УМЕТНОСТ У КАРЛОВАЧКОJ МИТРОПОЛИJИ

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Владимир М. Симић

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/850SSava.406S

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду се анализира уметничка и културолошка димензија поштовања Светог Саве у XVIII веку, са посебним освртом на Карловачку митрополију као центар духовног и политичког живота српске заједнице у доба барока и просветитељства. Показује се да је лик првог српског архиепископа током овог периода превазишао границе уобичајене побожности и постао централни симбол колективног идентитета. Кроз анализу иконописа и зидног сликарства, графичких листова, иконографије и литургијских текстова, рад показује како се рецепција првог српског архиепископа мењала током XVIII века. Указује се на различита дела и ликовне програме као визуелне манифесте верског патриотизма и истиче значај интеграције барокног уметничког модела са православним литургијским програмом. Посебна пажња посвећена је улози Србљака, зидном сликарству Крушедола и графичкој продукцији Христофора Жефаровића и Захарије Орфелина као визуелним манифестима православног барока. Рад прати и трансформацију култа у оквиру просветитељских и државних реформи Марије Терезије и Јосифа II, када Свети Сава добија статус патрона школа и симбола образовног и националног препорода. Закључује се да је култ Светог Саве у XVIII веку био свесно изграђен као идеолошки и уметнички модел континуитета, који је повезао средњовековно предање са модерним добом, пружајући српској заједници снажан облик духовне, културне и политичке интеграције.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Свети Сава, Карловачка митрополија, барокно сликарство, верски патриотизам, просветитељство, Хабзбуршка монархија, иконографија, иконопис, графика, културни идентитет

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Извори

• Непознати Милешевац 1970: Непознати Милешевац, Служба уснућу Светога Саве, Србљак: службе, канони, акатисти, књ. 1, прир. Ђ. Трифуновић, Београд, 91–117.
• Сава Немањић 1970: С. Немањић, Служба Светом Симеону, Србљак: службе, канони, акатисти, ур. Ђ. Трифуновић, I, Београд, 7–31.
• Савин ученик 1970: Савин ученик, Служба преносу моштију Светога Саве, Србљак: службе, канони, акатисти, књ. 1, прир. Ђ. Трифуновић, Београд, 33–89.
• Теодосије Хиландарац 1970а: Т. Хиландарац, Служба Светоме Симеону, Србљак: службе, канони, акатисти, ур. Ђ. Трифуновић, I, Београд, 139–217.
• Теодосије Хиландарац 1970б: Т. Хиландарац, Служба Светоме Сави, Србљак: службе, канони, акатисти, књ. 1, прир. Ђ. Трифуновић, Београд, 219–293.

Литература

• Батавељић 1967: О. Батавељић, Сликарство Стефана Гавриловића, Зборник Народног музеја V, 409–415.
• Богдановић 1977: Д. Богдановић, Служба Светом Сави у руским минејима XV–XVII века, Свети Сава: споменица поводом осамстогодишњице рођења, Београд, 349–360.
• Борозан 2018: И. Борозан, Уобличавање и преображај лика Светог Саве у религијском сликарству 19. и првих деценија 20. века, Осам векова аутокефалије Српске православне Цркве: зборник радова, књ. 2, Београд, 495–511.
• Васић 1965: П. Васић, Сликарска породица Јакшића из Беле Цркве, Зборник за ликовне уметности Матице српске 1, 267–286.
• Васић 2007: К. Васић, Патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента и црквена уметност на подручју Карловачке митрополије 40-тих година XVIII века (магистарски рад), Београд
• Васин, Нинковић 2022: Г. Васин, Н. Нинковић, Историја Карловачке митрополије, Нови Сад.
• Веселиновић 1957: Р. Веселиновић, Смрт патријарха Арсенија III Црнојевића у Бечу, пренос тела и сахрана у манастиру Крушедолу 1706, Зборник за друштвене науке Матице српске XVI, 75–80.
• Војводић 2015: Д. Војводић, Путеви и фазе уобличавања средњовековне иконографије Светог Саве Српског, Ниш и Византија: зборник радова, ур. Миша Ракоција, књ. 13, Ниш, 49–73.
• Вујовић 1986: Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије: 1791–1848, Београд.
• Вукашиновић 2010: В. Вукашиновић, Руски и малоруски утицаји на литургијски живот Карловачке митрополије у XVIII столећу, Саборност: часопис Епархије браничевске 4, 163–208.
• Вуксан 1989: Б. Вуксан, Идеје реформе и појава бакрореза код Срба у XVIII веку, Зборник Филозофског факултета XVI, 199–222.
• Гавриловић 1991: С. Гавриловић, Српски национални програм патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте из 1736/37. године, Зборник Матице српске за историју 44, 39–48.
• Георгијевић 1771: Ј. Георгијевић, Собраније изабраних молитви, Беч.
• Голубовић 1990: Б. Голубовић, Георгије Стојановић (?–1746), Нови Сад.
• Грујић 1935: Р. Грујић, Култ св. Саве у Карловачкој митрополији XVIII и XIX века, Богословље 10, св. 2–3, 133–170.
• Давидов 1971: Д. Давидов, Манастир Хиландар на бакрорезима XVIII века, Хиландарски зборник 2, 143–171.
• Давидов 1972: Стематографија или Изображеније оружиј илирических, ур. Д. Давидов, Нови Сад.
• Давидов 1984: Д. Давидов, Српска графика XVIII века, Нови Сад.
• Јакшић 1899: М. Јакшић, О Арсенију IV Јовановићу Шакабенти: лекције из историје Карловачке митрополије, Сремски Карловци.
• Којић 1983: Љ. Којић, Манастир Житомислић, Сарајево.
• Костић 1932: М. Костић, Гроф Колер као културнопросвет-ни реформатор Срба у Угарској у XVIII веку, Београд.
• Костић 1996: М. Костић, Димитрије Бачевић (? – после 1770), Нови Сад.
• Костић 2000: М. Костић, Поштовање култа светитеља, њихових моштију и чуда на подручју Карловачке митрополије у периоду барока, Чудо у словенским културама, ур. Д. Ајдачић, Београд, 237–259.
• Костић 2007: М. Костић, Јаков Орфелин и његово доба, Нови Сад.
• Костић 2010: М. Костић, Акатоличка књижевност код Срба крајем XVIII века, Културно-историјска раскрсница Срба у XVIII веку, Загреб, 249–261.
• Костић 2012: М. Костић, Иконостас Саборне цркве у Сремским Карловцима, Зборник Матице српске за ликовне уметности 40, 75–95.
• Костић 2013: А. Костић, Представа Свети Сава мири браћу у српском црквеном сликарству XIX века, Зборник Матице српске за ликовне уметности 41, 33–49.
• Костић 2018: М. Костић, Олтарска преграда цркве Св. Николе у Сремској Каменици, Саопштења 50, 175–195.
• Лесек 1993/94: М. Лесек, Константин Лекић (1780–1838), Зборник Матице српске за ликовне уметности 29/30,
• 113–128.
• Лесек 2000: М. Лесек, Уметничка баштина у Срему, Нови Сад.
• Лесек 2001: М. Лесек, Барокно сликарство у Срему, Нови Сад.
• Лесек 2009: М. Лесек, Димитрије Братоглић (1764–1831), Зборник Завичајног музеја Рума 6, 253–271.
• Лесек 2011: М. Лесек, Кузман Коларић, Грађа за проучавање споменика културе Војводине 24/25, 121–127.
• Лукић 2022: Н. Лукић, Литургијско-историјска анализа култова Срба светитеља у Карловачкој митрополији XVIII века (докторска дисертација), Београд.
• Марјановић-Душанић 2007: С. Марјановић-Душанић, Свети краљ: култ Стефана Дечанског, Београд.
• Марицки-Остојић 2007: В. Марицки-Остојић, Иконе Срема, Сремска Митровица, 146–147.
• Медаковић 1971а: Д. Медаковић, Национална историја Срба у светлости црквене уметности новијег доба, Путеви српског барока, Београд, 77–85.
• Медаковић 1971б: Д. Медаковић, Мојсеј Суботић, Зборник за ликовне уметности Матице српске 6, 123–142.
• Медаковић 1976: Д. Медаковић, Манастир Хиландар у XVIII веку, Трагом српског барока, Нови Сад.
• Медаковић 1978: Д. Медаковић, Манастир Савина: велика црква, ризница, рукописи, Београд.
• Медаковић 1979: Д. Медаковић, Историјске основе иконографије Светог Саве у XVIII веку, Сава Немањић – Свети Сава: историја и предање, Београд, 131–145.
• Медаковић 1988: Д. Медаковић, Барок код Срба, Загреб–Београд.
• Микић 1961: О. Микић, Христофор Жефаровић и живопис манастира Бођана, Дело Христофора Жефаровића, Нови Сад, 13–22.
• Микић 1975: О. Микић, Иконостас цркве манастира Беочина, Зборник за ликовне уметности Матице српске 11, 291–305.
• Микић 2005: О. Микић, Српско сликарство 18–20. века: одабране студије, Нови Сад.
• Милеуснић 1981: С. Милеуснић, Представе националних светитеља у црквеном сликарству Славоније, Глас светих равноапостола Ћирила и Методија IX, бр. 111–114, 12.
• Михаиловић 1964: Г. Михаиловић, Српска библиографија XVIII века, Београд.
• Михаиловић 1985: Р. Михаиловић, Црква Ваведења Богородице манастира Бођани (Иконографија женске цркве – припрате), Зборник за ликовне уметности Матице српске 21, 205–221.
• Панић-Суреп 1967: М. Панић-Суреп, Сачуване плоче старог српског дрвореза, Зограф 2, 39–49.
• Петковић 1959: С. Петковић, Живопис цркве Успења у Српском Ковину (Raczkeve), Зборник за друштвене науке Матице српске 23, 46–74.
• Петковић 2007: С. Петковић, Српски светитељи у сликарству православних народа, Нови Сад.
• Петковић 2008: С. Петковић, Хиландар, Београд.
• Петковић 2009: С. Петковић, Сликар Крабулевић на размеђи XVII и XVIII века, Зограф 33, 159–166.
• Поповић 1959: Д. Ј. Поповић, Срби у Војводини, II, Нови Сад.
• Поповић 1998: Д. Ј. Поповић, О Цинцарима: Прилози питању настанка нашег цивилног друштва, Београд.
• Поповић 2006: Д. Поповић, Под окриљем светости: култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији, Београд.
• Поповић 2018: Д. Поповић, Ризница спасења: култ реликвија и српских светих у средњовековној Србији, Београд.
• Радојчић 1952: Н. Радојчић, Српски историчар Јован Рајић, Београд.
• Радојчић 1953: С. Радојчић, Хиландарске иконе светога Симеона, Гласник СПЦ XXXIV, бр. 2–3, 30–31.
• Ракић 2019: З. Ракић, Представе Светог Саве Српског на светогорским минијатурама XVIII века, Ниш и Византија: зборник радова, ур. М. Ракоција, књ. 17, Ниш, 355–366.
• Рамазанова 2018: Н. В. Рамазанова, Сербские святители Савва и Арсений в русских певческих рукописях, Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен: 1986–2016, Београд, 287–297.
• Рашковић 2025: А. Рашковић, Култ српских светих у руским месецословним књигама годишњег богослужбеног круга XV–XIX века, Горњи Милановац.
• Руварац 1905: Д. Руварац, Опис српских фрушкогорских манастира од 1753. године, Сремски Карловци.
• Сајферт 2021: С. Сајферт, Сликар Василије Остојић (докторска дисертација), Београд.
• Симић 2010: В. Симић, Сава Текелија: патриота, просветитељ и добротвор на размеђи XVIII и XIX века, Сава Текелија: велики српски добротвор, Нови Сад, 15–105.
• Симић 2012: В. Симић, За љубав отаџбине: патриоте и патриотизми у српској култури XVIII века у Хабзбуршкој монархији, Нови Сад.
• Симић 2013: В. Симић, Захарија Орфелин (1726–1785) (докторска дисертација), Београд.
• Симић 2018: В. Симић, Романови и Срби: рецепција слике руских владара у уметности XVIII века, Нови Сад.
• Степовик 1982: Д. В. Степовик, Украинская графика XVI–XVIII вв.: Эволюция образной системы, Киев, 245.
• Стефановић 1965: В. Стефановић, Стихира Србима светитељима – скраћена верзија са допунским текстом и коментаром, Богословље IX (XXIV), св. 1–2 (1965), 185–193.
• Стошић 2011: Љ. Стошић, Манастир Бођани, Нови Сад.
• Тимотијевић 1987: М. Тимотијевић, Идејни програм зидног сликарства у припрати манастира Крушедола, Саопштења XIX, 109–126.
• Тимотијевић 1994: М. Тимотијевић, Уметност и политика: портрет Јосифа II на иконостасу Теодора Илића Чешљара у Мокрину, Зборник Филозофског факултета 18, 283–309.
• Тимотијевић 1996: М. Тимотијевић, Стефан Немања у барокном верско-политичком програму Српске цркве, Стефан Немања – Симеон Мироточиви: историја и предање, ур. Ј. Калић, Београд, 396–408.
• Тимотијевић 1998: М. Тимотијевић, Serbia sacra и Serbia sancta у барокном верско-политичком програму Карловачке митрополије, Свети Сава у српској историји и традицији, ур. С. Ћирковић, Београд, 387–431.
• Тимотијевић 2002: М. Тимотијевић, Римничко издање Србљака и барокна примењена амблематика, Зборник Матице српске за књижевност и језик 50, 1–2, 87–98.
• Тимотијевић 2008а: М. Тимотијевић, Манастир Крушедол, књ. I, Нови Београд – Нови Сад.
• Тимотијевић 2008б: М. Тимотијевић, Манастир Крушедол, књ. II, Нови Београд – Нови Сад.
• Тимотијевић 2019: М. Тимотијевић, Теодор Крачун, Нови Сад.
• Тодић 2013а: Б. Тодић, Српски сликари од XIV до XVIII века, књ. 1, Београд.
• Тодић 2013б: Б. Тодић, Српски сликари од XIV до XVIII века, књ. 2, Београд.
• Томин 2007: С. Томин, Владика Максим Бранковић, Нови Сад.
• Точанац 2014: И. Точанац, Реформа Српске православне цркве у Хабзбуршкој монархији за време владавине Марије Терезије и Јосифа II (1740–1790) (докторска дисертација), Београд.
• Улић 1981: М. Улић, Српска православна црква у Сремској Каменици, Нови Сад.
• Чурчић 1988: Л. Чурчић, Српске књиге и српски писци 18. века, Нови Сад.
• Чурчић 1990: Л. Чурчић, Џефаровићева 1741. година, Зборник за ликовне уметности Матице српске 26, 271–286.
• Шево 2011: Љ. Шево, Црква Рођења светог Јована Претече у Стоном Београду, Бања Лука.
• Шелмић 2004: Л. Шелмић, Српско зидно сликарство XVIII века, Нови Сад.
• Шпадијер 2023: И. Шпадијер, Химнографски жанр и богослужбена пракса – Теодосијеви канони светоме Симеону и светоме Сави, Зборник Матице српске за славистику (63), 343–351.

*

• Diem 1995: P. Diem, Die Symbole Osterreichs: Zeit und Geschichte in Zeichen, Wien Golub 2018: H. Golub, The Iconographic Programme of the Wall-Painting Ensemble of the Monastery Church of Graboc, Ниш и Византија, ур. М. Ракоција, књ. 16, Ниш, 417–428.
• Todorović 2000/2001: J. Todorović, The Orthodox Concept of Renovatio Imperii and the Equestrian Portrait of Emperor Dušan, Object 3, 102–107.