СВЕТИ САВА У ИСТОРИJИ СРПСКО-РУСКИХ ДУХОВНИХ ВЕЗА

Свети Сава 1175-2025 (2025) (288-329 стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Владислав П. Пузовић

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/850SSava.288P

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Циљ рада је да се представи значај Светог Саве у историји српско-руских духовних веза. У првом делу рада указано је на везе Светог Саве са руском духовношћу и културом, током његовог овоземаљског живота. Посебно је истакнут значај руског манастира на Светој Гори, где је Свети Сава започео свој духовни подвиг. Кроз пример милешевске фреске Светих Бориса и Гљеба обраћена је пажња на његово поштовање култа ових руских светитеља, а анализиран је и први помен Светог Саве у руским изворима, у Књизи поклоник Антонија Новгородског. У другом делу рада представљено је место Светог Саве у историји духовних веза између Срба и Руса, после његовог упокојења. Указано је на развој његовог култа у Русији, на утицај Законоправила у Руској цркви, као и на каснији развој руских научних истраживања о његовом животу и делу. Рад представља преглед својеврсне светосавске историје српско-руских духовних веза. У раду је закључено да је, од Савиног сусрета са руским монахом у Расу, крајем XII века, до руског учешћа у изградњи храма Светог Саве у Београду почетком XXI века, управо личност првог српског архиепископа, као верног сведока Господа Исуса Христа, била нераскидива карика у осмовековној историји духовних веза између два словенска народа.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Свети Сава, српско-руске духовне везе, Света Гора, Законоправило, култ Светог Саве у Русији, цар Иван IV Грозни, Теодосијево Житије Светог Саве

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Извори
  • Антоније Новгородски 2024: Антоније Новгородски, Књига поклоник, превод Ђ. Трифуновић, Лозница, 19–35.
  • Димитријевић 1903: Документи који се тичу односа између Српске Цркве и Русије у XVI веку, прир. С. Димитријевић, Споменик Српске краљевске академије XXXIX, други разред: 35, 16–42.
  • Димитријевић 1922а: Грађа за српску историју из руских архива и библиотека, прир. С. Димитријевић, Споменик Српске краљевске академије LIII, други разред: 45, 1–329.
  • Димитријевић 1922б:  Документи  хилендарске  архиве до XVIII века, прир. С. Димитријевић, Споменик Српске краљевске академије LV, други разред: 47, 20–31.
  • Долгова и др. 2013: Москва–Србија, Београд–Русија. Документа и материјали. Т. 1. Друштвене и политичке везе XVI–XVIII век, прир. С. Долгова, Е. Иванова, А. Турилов, Т. Суботин Голубовић, Београд–Москва, 200–599.
  • Доментијан  1938:  Доментијан,  Житије  Светог  Саве, превод Л. Мирковић, Београд.
  • Нестор Летописец 1926–1928: Нестор Летописец, Повесть временных лет, Полное собрание русских летописей, т. I (Лаврентьиевская летопись), Ленинград.
  • Свети Сава 2018: Свети Сава, Житије Светог Симеона, Свети Сава, Сабрана дела, прир. Т. Јовановић, Београд, 147–191.
  • Стефан Првовенчани 1924: Стефан Првовенчани, Житије Светог Симеона, превод М. Башић, Београд.
  • Стојановић 1982: Стари српски записи и натписи, књ. 1, скупио и средио Љ. Стојановић, ур. М. Пантић, Београд.
  • Теодосије 2018: Теодосије, Житије Светог Саве, превод Л. Мирковић, прир. Д. Богдановић, Београд.
  • Трифуновић 1988б: Српске посланице шеснаестог века, прир. Ђ. Трифуновић, Крушевац, 30–44.
Новински чланци
  • Православље 2024: Градња Цркве Светог Саве Српског у Минску, Православље, бр. 1384, 15. 11. 2024, 44.
Интернет странице

 

Литература
  • Афанасьева 2019: Т. Афанасьева, „Евхологий Саввы Сербского“ и его рецепция в Древней Руси XIII–XIV в., Древняя Русь. Вопросы медиевистики 78/4, 144–156.
  • Белякова, Щапов 1998: Е. Белякова, Я. Щапов, Традиции Святого Саввы Сербского на Руси, Свети Сава у српској  историји и традицији, ур. С. Ћирковић, Београд, 359–367.
  • Белякова 2020: Е. Белякова, О значении учреждения автокефалии Сербской Церкви для славянских церквей, Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве, т. I, ур. В. Пузовић, В. Таталовић, Београд, 91–101.
  • Богдановић 1977: Д. Богдановић, Служба Светом Сави у рускимминејима XV–XVIIвека, Свети Сава. Споменица поводом осамстогодишњице рођења 1175–1975, ред. одбор еп. Јован шабачко­ваљевски, Р. Веселиновић, Љ. Дурковић Јакшић, Д. Кашић, Београд, 349–360.
  • Богдановић 1978: Д. Богдановић, Каталог ћирилских  рукописа манастира Хиландара, Београд.
  • Богдановић 1979: Д. Богдановић, Крмчија Светога Саве, Сава Немањић – Свети Сава. Историја и предање, ур. В. Ђурић, Београд, 91–99.
  • Богдановић 2018: Д. Богдановић, Предговор, Теодосије, Житије Светог Саве, превод Л. Мирковић, прир. Д. Богдановић, Београд, VII–XL.
  • Божовић 2020: Г. Божовић, Свети Сава – први архиепископ и просветитељ Србије, Ниш.
  • Гаврюшина 1984: Л. Гаврюшина, Русская рукописная традиция Жития Саввы Сербского, Советское славяноведение (отдельный оттиск), 68–82.
  • Гаврюшина 1985: Л. Гаврюшина, Из истории сербско-русских литературных связей (Житие Саввы Сербского и русские агиографы XVI в.), Советское славяноведение (отдельный оттиск), 76–81.
  • Гаврюшина 1993: Л. Гаврюшина, Житие Саввы Сербского в русской агиографии XVI в., Прилози проучава њу српско­руских књижевних веза X–XX век, ур. М. Стојнић, Нови Сад, 79–103.
  • Гильфердинг 1859: А. Гильфердинг, Босния, Герцеговина и Старая Сербия, Санкт Петербург.
  • Голубинский 1871: Е. Голубинский, Краткий очерк истории православных церквей болгарской, сербской и румынской или Молдо-валашкой, Москва.
  • Грујић 1935: Р. Грујић, Култ Светог Саве у Карловачкој митрополији XVIII и XIX века, Богословље 2–3, 133–170.
  • Гумилевский 1865: Ф. Гумилевский, Святые Южных Славян, Чернигов.
  • Димитријевић 1948: С. Димитријевић, Узајамне везе између Срба и Руса у прошлости, Календар Црква, Београд, 48–79.
  • Дмитриевский 1895: А. Дмитриевский, Описание литургических рукописей, т. I, Киев.
  • Добронравин 1873: К. Добронравин, Очерк истории славянских церквей, С. Петербург.
  • Ђого 2020: Д. Ђого, Русь. Руско-украјинско црквено питање (Црквена историја, идентитети, теологија). Књига прва: Од почетака Руси до 1670, Београд–Москва–Кијев–Фоча.
  • Ђорђевић 1998: И. Ђорђевић, Представе Светих Бориса и Гљеба у Милешеви и српско-руске везе у првој половини XIII столећа, Свети Сава у српској историји и традицији, ур. С. Ћирковић, Београд, 295–308.
  • Јелачић 1940: А. Јелачић, Русија и Балкан: Преглед политичких и културних веза Русије и балканских земаља 866–1940, Београд.
  • Јовановић 2012: М. Јовановић, Срби и Руси 12–21. век (историја односа), Београд.
  • Кавелин 1868а: Л. Кавелин, Историческое описание сербской царской лавры Хиландаря, Москва.
  • Кавелин 1868б: Л. Кавелин, Типик или устав царске српске лавре Хиландара у Св. Гори који је написао њезин оснивалац св. Сава, Гласник Српског ученог друштва XXIV, 166–230.
  • Кавелин 1888: Л. Кавелин, Путешествия святаго Саввы архиепископа сербскаго, С. Петербург.
  • Карташев 1991а: А. Карташев, Очерки по истории Русской Церкви, т. I, Москва.
  • Карташев 1991б: А. Карташев, Очерки по истории Русской Церкви, т. II, Москва.
  • Качановский 1878: В. Качановский, Год смерти св. Саввы, перваго Сербскаго архиепископа, Журнал Министерства народнаго просвещения CXCIX, 310–317.
  • Крешић 2021: О. Крешић, Манастир Хиландар и источни Балкан у XVIII веку. Културне и економске везе, Београд.
  • Крсмановић 2013: Б. Крсмановић, Оснивање словенских манастира на Светој Гори Атонској – сличности и разлике, Осма казивања о Светој Гори, ур. А. Фотић, З. Ракић, Београд, 51–75.
  • Майков 1857: А. Майков, История сербского языка в связи с историей народа, Москва.
  • Медаковић 1979: Д. Медаковић, Историјске основе иконографије Св. Саве у XVIII веку, Сава Немањић – Свети Сава. Историја и предање, ур. В. Ђурић, Београд, 397–405.
  • Миљковић 2008: Б. Миљковић, Житија Светог Саве као извори за историју средњовековне уметности, Београд.
  • Мошин 1959: В. Мошин, Сербская редакция Синодика в Неделю Православия. Анализ текстов, Византийский временник 16 (41), 317–394.
  • Мошин 1960: В. Мошин, Сербская редакция Синодика в Неделю Православия. Тексты, Византийский временник 17 (42), 278–348.
  • Мошин 1979: В. Мошин, Правни списи Светога Саве, Сава Немањић – Свети Сава. Историја и предање, ур. В. Ђурић, Београд, 101–128.
  • Павић 1979: М. Павић, Лик Св. Саве у српској књижевности XVIII века, Сава Немањић – Свети Сава. Историја и предање, ур. В. Ђурић, Београд, 415–426.
  • Пальмов 1891: И. Пальмов, Исторический взгляд на начало автокефалии сербской церкви и учреждение патриаршества в древней Сербии, Христианское чтение 3–4, 345–405.
  • Пальмов 1892: И. Пальмов, Новыя данныя к вопросу об учреждении сербской архиепископии Св. Саввою в XIII в., Христианское чтение 5–6, 421–458.
  • Петковић 2007а: С. Петковић, Свети Сава Српски у старом руском сликарству, Српски светитељи у сликарству православних народа, Н. Сад, 7–31.
  • Петковић 2007б: С. Петковић, Руска икона с представама српских светитеља у Ватиканској пинакотеци, Српски светитељи у сликарству православних народа, Нови Сад, 62–67.
  • Пузовић 2013: В. Пузовић, Теодор Иванович Титов – историчар Цркве (Прилог проучавању веза између Кијевске духовне академије и Православног богословског факултета у Београду), Српска теологија у 20. веку: истраживачки проблеми и резултати, књ. 15, ур. Б. Шијаковић, Београд, 127–152.
  • Пузовић 2017: В. Пузовић, Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама 1849–1917, Београд.
  • Радојичић 1965: Ђ. Сп. Радојичић, Јужнословенско-руске културне везе до почетка XVIII века, Зборник Матице српске за књижевност и језик 2, 261–309.
  • Рашковић 2018: А. Рашковић, Свети Сава у руским богослужбеним рукописима XV–XIX века, Богословље и духовни живот Карловачке митрополије: година а:҃ уводна разматрања, ур. В. Вукашиновић, Београд, 117–131.
  • Рашковић 2025: А. Рашковић, Култ српских светих у руским месецословним књигама годишњег богослужбеног круга XV–XIX века, Београд.
  • Розанов 1911: С. Розанов, Источник и время составления и личность составителя Феодосиевской редакции Жития Саввы Сербского, Известия Отделения Русского языка и словесности 106, 50–74.
  • Розов 1929: В. Розов, Страница из живота Св. Саве (Свети Сава и Света Земља), Споменик Српске краљевске академије LXIX, други разред: 54, 93–105.
  • Руварац 1934: И. Руварац, О иноку, с којим је Растко побегао у Свету Гору, Зборник Илариона Руварца, I, прир. Н. Радојчић, Београд, 291–293.
  • Сајловић 2007: М. Сајловић, Монашки постриг Светог Саве, Пета казивања о Светој Гори, ур. М. Милосављевић, М. Живојиновић, Београд, 60–92.
  • Скворцов 1930: В. Скворцов, Св. Сава и његова духовна веза са Русима, Гласник Српске православне патријаршије XI, 120–123.
  • Слијепчевић 1979: Ђ. Слијепчевић, Хиландарско питање у XIX и почетком XX века: студија, Келн.
  • Смирнова 2000: Э. Смирнова, Катапетасма 1555 г. к иконографической программе окаймления, Осам векова Хиландара. Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура, ур. В. Кораћ, Београд, 495–503.
  • Соловјев 1935: А. Соловјев, Свети Сава и Руси, Српски књижевни гласник 1. фебруар, 221–225.
  • Спик 2024: Г. Спик, Света Гора међу народима. Духовно и културно расејање Свете Горе Атонске, Београд.
  • Станојевић 1935: С. Станојевић, Свети Сава, Београд.
  • Станојевић 1936: С. Станојевић, О одласку св. Саве у манастир, Светосавски зборник, I, Београд, 43–64.
  • Суботин 2000: Т. Суботин, Словенски манастири на Светој Гори као књижевни и преписивачки центри, Трећа казивања о Светој Гори, ур. Ч. Мирковић, М. Милосављевић, Београд, 184–205.
  • Суботин Голубович 2013: Т. Суботин Голубович, Восемь веков знакомства с русскими. Москва–Србија, Београд–Русија, прир. С. Долгова, Е. Иванова, А. Турилов, Т. Суботин Голубовић, Београд–Москва, 180–188.
  • Танић 2013: Д. Танић, Руско царство и Српска Православна Црква 1557–1766, Ниш.
  • Танић 2019: Д. Танић, Кључни моменти српско-руских културолошких и духовно-идеолошких   прожимања од Светог Саве до владике Николаја, Игуманија Ана (Аџић) оличење посвећености, ур. И. Чутура, О. Ђорђевић, Београд, 59–80.
  • Тимофеев 2009: А. Тимофеев, Взаимоотношения России и Сербии с конца XII до окончания XX века, Русские в Сербии, Белград, 13–46.
  • Трифуновић 1988а: Две посланице Хиландараца цару Ивану Грозном, Српске посланице шеснаестог века, прир. Ђ. Трифуновић, Крушевац, 23–29.
  • Трифуновић 2009: Ђ. Трифуновић, Стара српска књижевност, Београд.
  • Трифуновић 2024: Ђ. Трифуновић, Опис цариградских светиња Антонија Новгородског, Антоније Новгородски, Књига поклоник, Лозница, 7–18.
  • Тројицки 1928: С. Тројицки, Св. Сава и Словенство, Летопис Матице српске 318, 250–266.
  • Тројицки 1949: С. Тројицки, Ко је превео Крмчију са тумачењима, Глас Српске академије наука CXCIII, 119–142.
  • Тројицки 1952: С. Тројицки, Како треба издати Светосавску Крмчију (Номоканон са тумачењима), Споменик Српске академије наука CII, 1–40.
  • Тројицки 1953: С. Тројицки, Црквено-политичка идеологија Светосавске Крмчије и Властареве синтагме, Глас Српске академије наука CCXII, 155–206.
  • Турилов 2003: А. Турилов, Святогорец Растимир: Святой Савва Сербский и Русь, Родина 10, 46–49.
  • Турилов 2012: А. Турилов, Межславянские культурные связи эпохи средневековья и источниковедение истории и культуры Славян, Москва.
  • Турилов 2013: А. Турилов, Культурные связи Московской Руси и Сербии в XIV–XVI вв., Москва–Србија, Београд–Русија, прир. С. Долгова, Е. Иванова, А. Турилов, Т. Суботин Голубовић, Београд–Москва, 78–115.
  • Турилов 2020: А. Турилов, Источници српског средњег века, Ниш.
  • Турилов 2023а: А. Турилов, Сербско-русские культурные связи в XII–XIII вв., Доминанты сербской культуры. Лекции по сербской культуре, истории и языку, ур. Е. Якушкина, Москва, 41–56.
  • Турилов 2023б: А. Турилов, Сербско-русские культурные связи в XV–XVI вв., Доминанты сербской культуры. Лекции по сербской культуре, истории и языку, ур. Е. Якушкина, Москва, 57–70.
  • Турилов 2023в: А. Турилов, Культурные связи Сербии с Московской и Литовской Русью в XV–XVI вв., Доминанты сербской культуры. Лекции по сербской культуре, истории и языку, ур. Е. Якушкина,  Москва, 71–84.
  • Успенский 1892: П. Успенский, История Афона, ч. III, С.  Петербург.
  • Христу 2009: П. Христу, Света Гора Атонска. Историја, живот, блага, Београд.
  • Шијаковић 2019: Б. Шијаковић, Светосавље и философија живота. Скица за актуелизацију међуратне расправе о идеји светосавља (Retractacio), Нови Сад.
  • Шпадијер 2014: И. Шпадијер, Светогорска баштина. Манастир Хиландар и стара српска књижевност,  Београд.
*
  • Solovjev 1953: A. Solovjev, Svedočanstva pravoslavnih izvora o bogumilstvu na Balkanu, Sarajevo.
  • Tachiaos 1981: A. E. N. Tachiaos, The Slavonic manuscripts of Saint Panteleimon Monastery (Rossikon) on Mount Athos, Thessaloniki, Los Angeles.