ТОПОСИ НЕИЗРЕЦИВОСТИ, ГРЕШНОСТИ И САМОУНИЖЕЊА У САВИНОМ ЖИТИJУ СВЕТОГ СИМЕОНA

Свети Сава 1175-2025 (2025) (224-251 стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Маја М. Анђелковић

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/850SSava.224A

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Циљ овог истраживања јесте сагледавање књижевних топоса неизрецивости, грешности и самоунижења у Савином Житију Светог Симеона. Осим идентификације наведених топоса, пажњу смо усмерили и на начине њихове употребе, потом њиховог значаја за структуру житија и његову семантичку раван, као и везу богословског учења и књижевности. Анализом је утврђено да Свети Сава топосе користи у складу са реторичком традицијом, али тако да ови изрази у целости почивају на есхатолошком поимању света. Док је топос неизрецивости везао за Симеонову личност, топосе грешности и самоунижења Сава користи као симболичке ознаке аутобиографског карактера. Осим што топосом неизрецивости наглашава небројене добре Симеонове особине по којима се он саображава библијским личностима, па и самом Христу, уочљиво је да овим истим топосом Сава маркира најзначајније догађаје у Симеоновом монашком животу. Топосима грешности и самоунижења постиже јасну диференцијацију између сагледавања својих недостатности и Симеонових врлина, пресликавајући у тако успостављен оквир хришћанско поимање (са)односа земаљског и небеског. Посебну пажњу посветили смо изразу „грешна молитва“ који се константно јавља у оквиру сва три изречена Симеонова благослова, а којим се додатно усложњава начин моделовања књижевног топоса и експонирања покајања као предуслова за задобијање Царства небеског.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Свети Сава, Житије Светог Симеона, топос неизрецивости, топос грешности, топос самоунижења, апофатизам, грешна молитва

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Извори
  • Житије Светог Симеона 2024: Свети Сава, Житије Светог Симеона, Студенички типик, Приређивање, превод са српскословенског и коментари М. Анђелковић, ур. М. Анђелковић, Т. Ракићевић, Манастир Студеница, 29–56.
  • Студенички типик 2024: Свети Сава, Студенички типик, Приређивање, превод са српскословенског и коментари М. Анђелковић, ур. М. Анђелковић, Т. Ракићевић, Манастир Студеница.
  • Псалтир 2012: Псалтир са девет библијских песама, Превод црквеног грчког и словенског Псалтира еп. Атанасије Јефтић, Требиње–Врњци.
  • Григорије Богослов 2004: Григорије Богослов, Сабрана дела, Том 1, Превео М. Мијатов, Београд.
  • Добротољубље 2007: Добротољубље, Том V, Манастир Хиландар.
  • Лествичник 1999: Ј. Лествичник, Лествица, Београд.
  • Јефрем Сирин 1975: Свети Јефрем Сирин, Молитве Пресветој Богородици за сваки сат у току дана и ноћи, са руског превео и средио Архимандрит Јустин, Београд.
  • Јефрем Сирин 1995: Јефрем Сирин, Εὐχὴ ἐξομολογητικὴ εἰς τὴν ὑπεραγίαν Θεοτόκον, στό Ὁσίου Ἐφραίμ τοῦ Σύρου ἔργα, том ΣΤ’, изд. Το περιβόλη της Παναγίας, Θεσσαλονίκη.
  • Часослов 2016: Часослов, Београд.
Литература
  • Анђелковић 2019: Савино Житије Светог Симеона и интертекстуалност, Црквене студије 16, 329–346.
  • Анђелковић 2020: М. Анђелковић, Интертекстуалне везе Савиног Житија Светог Симеона и I и II Хиландарске повеље, Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве, Том 2, Путеви српског богословља, ур. В. Пузовић, В. Таталовић, Београд, 229–237.
  • Богдановић 1991: Д. Богдановић, Историја старе српске књижевности, Беорад.
  • Бојовић 2003: Д. Бојовић, Свети Јефрем Сирин и српска црквена књижевност, Ниш – Косовска Митровица.
  • Дојчиновић 2015: Д. Дојчиновић, Епидеиктичко бесједништво и структура житија, Црквене студије 12, 43–65.
  • Јовановић Стипчевић 2013: Б. Јовановић Стипчевић, Значај једног књижевног начела Светога Саве за поетику Житија Светога Симеона: „да се не умноже речи“, Митолошки зборник 29, прир. Ж. Андрејић, Рача.
  • Јухас­Георгиевска 2018: Љ. Јухас­Георгиевска, Српска житијна књижевност XIII века; модели и оригинална решења, Српска славистика: колективна монографија, Том 2, Књижевност, култура, фолклор. Питања славистике, ур. Б. Сувајџић, П. Буњак, Д. Иванић, Београд, 185–196.
  • Курцијус 1996: Р. Курцијус, Европска књижевност и латински средњи век, Београд.
  • Лоски 2003: В. Лоски, Оглед о мистичком богословљу Источне Цркве, Манастир Хиландар.
  • Лубардић 2004: Богдан Лубардић, Апофатика и катафатика – теолошко тумачење и философско објашњење, Богословље св. 49 (63), св. 1/2, 63–114.
  • Мајендорф 1985: Џ. Мајендорф, Византијско богословље. Историјски токови и догматске теме, Крагујевац.
  • Маринковић 2007: Р. Маринковић, Светородна господа српска. Истраживање српске књижевности средњег века, Друго, допуњено издање, Београд.
  • Марјановић­Душанић 1997: С. Марјановић­Душанић, Владарска идеологија Немањића. Дипломатичка студија, Београд.
  • Половина 2018: Н. Половина, Сава Немањић о себи. Један пример обликовања аутобиографског дискурса у српској средњовековној књижевности, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, Књига XLIII­1, 503–515.
  • Половина 2024: Н. Половина, Aпофатизам и топос неизрецивости у владарским житијима Данила Другог, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, Књига XLIX­2, 57–68.
  • Ракићевић 2015: Т. Ракићевић, Питање рашчитавања једног места у Житију светог Симеона од Светог Саве (IX H 8 [Š 10]), Зборник Матице српске за друштвене науке 152 (3/2015), 451–460.
  • Ракићевић 2016а: Т. Ракићевић, Есхатолошка визија Теодора Студита (Хиландар 387) у Ктиторском житију Типика Манастира Студенице (IX H 8 [Š 10]), Зборник радова Византолошког института 53/2016, 179–208.
  • Ракићевић 2016б: Aрхимандрит Т.  Ракићевић,  Сажетак описа живота Светог Симеона (KNM, IX 8, Š 10) и Поученије Теодора Студита (Хиландар 387): утицаји и паралеле, Зборник радова „Стефан Немања ­ Преподобни Симеон Мироточиви“, Том II, ур. Милан Радујко, Београд–Беране, 639–657.
  • Томин, Половина 2016: С. Томин, Н. Половина, Варлаам и Јоасаф у српској владарској идеологији средњег века. Примери из књижевности и фреско-сликарства, Очи срдачне. Личности и идеје српског средњег  века, Нови Сад, 34–50.
  • Ћипранић 2017: М. Ћипранић, Архитектонске екфрасе и топос неизрецивости, Зборник Матице српске за ликовне уметности 45, 37–54.
  • Шпадијер 2014: И. Шпадијер, Светогорска баштина. Манастир Хиландар и стара српскa књижевност, Београд.
*
  • Escobar 2000: A. Escobar, Hacia una definicion linguistica del topico literario, Myrtia 15, 123–160.
  • Mariscal 1999: G. Laguna Mariscal, En tierra, en humo, en polvo, en sombra, en nada: historia de un topico literariо, Anuario de Estudios Filologicos 22, 197–213.
  • Mariscal 2014: G. Laguna Mariscal, Regalos para enamorar (munera amoris): un topico literario de ayer y de hoу, Amor y sexo en Roma: su reflejo en la literature, eds. R. Moreno Soldevila and J. Martos, Huelva, 25–56.
  • Most, Conte 2012: G. W. Most, G. B. Conte, The Oxford Classical Dictionary, Oxford.
  • Nazemi 2022: Z. Nazemi, The Study of Literary Topoi as an Area of Comparative Literature: the case of “murder for love”, Philologia Hispalensis 36/2, 173–193.
  • Nazemi, Maleki, Mariscal 2022: Z. Nazemi, N. Maleki, G. L. Mariscal, New insights into literary topoi: A study of “madness for guilt and remorse”, Anuario de Estudios Filologicos, vol. XLV/2022, 193–210.
  • Perrone 2021: L. Perrone, ‘Sacrifice of a Broken Spirit’: The Prayer of the Sinner in Ancient Christianity, Studia Patristica. Vol. CXXIII, Papers presented at the Eighteenth International Conference on Patristic Studies held in Oxford 2019, ed. M. Vinzent, Volume 20: Biblica, Judaica, Philosophica, Theologica, Ethica, Peeters: Leuven–Paris– Bristol, CT, 333–363.
  • Pratsch 2005: T. Pratsch, Der hagiographische Topos. Griechische Heiligenviten in mittelbyzantinischer Zeit, Berlin – New York.
  • Richards 2010: P. Richards, The Topos of the Inexpressible and Self-Critique, GRAAT On­Line, issue 8, August 2010, 10–27.
  • Silva 1972: V. M. de Аguiar e Silva, Teoria de la literature, Madrid.
  • Zlatar 2000: A. Zlatar, Ispovijest i životopis. Srednjovjekovna autobiografija, Zagreb.