ИЗМЕЂУ ОЛТАРА И ДВОРА: ДИПЛОМАТСКА ДИМЕНЗИJА БИОГРАФИJЕ СВЕТОГ САВЕ

Свети Сава 1175-2025 (2025) (158-189 стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Ивана П. Коматина

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/850SSava.158K

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду се прати дипломатска активност Светог Саве од његовог напуштања управе у Хумској области 1192/1193. до смрти 1235. године. Указује се да је Савина дипломатија била од изузетног значаја за развој Српске цркве, државе и друштва. Почетак његовe дипломатскe делатности најпре се везује за време када је велики жупан био његов отац Стефан Немања, затим је на том пољу несебично помагао своме брату великом жупану и првовенчаном краљу Стефану, те својим синовцима, краљевима Радославу и Владиславу. Његов монашки подвиг би се могао дефинисати и посматрати и кроз дипломaтску делатност у корист српске Цркве и државе.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Свети Сава, Стефан Првовенчани, Хиландар, Српска архиепископија, Савина путовања, дипломатија

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Извори
  • Архиепископ Данило 1866: Архиепископ Данило и други, Животи краљева и архиепископа српских, изд. Ђ. Даничић, Загреб.
  • Доментијан 2001: Доментијан, Житије Светог Саве, прев. Љ. Јухас-Георгиевска, изд. Т. Јовановић, Београд.
  • Острогорски 1939: Г. Острогорски, Писмо Димитрија Хоматијана св. Сави и одломак Хоматијановог писма патријарху Герману о Савином постављењу, Светосавски зборник 2, Београд, 89–113.
  • Свети Сава 1998: Свети Сава, Сабрана дела, изд. Т. Јовановић, Београд.
  • Стефан Првовенчани 1999: Стефан Првовенчани, Сабрана дела, изд. Љ. Јухас-Георгиевска, Т. Јовановић, Београд.
  • Теодосије 1973: Теодосије Хиландарац, Живот Светога Саве, изд. Ђ. Даничић, прир. Ђ. Трифуновић, Београд.
  • Хиландарска повеља 1986: Хиландарска оснивачка повеља Светога Симеона и Светога Саве, Ђ. Трифуновић, В. Бјелогрлић, И. Брајовић, Осам векова Студенице, ур. Епископ жички Стефан, А. Јевтић, Д. Кашић, Београд, 49–60.
*
  • Actes 1998: Actes de Chilandar I. Des origines a 1319, edd., M. Živojinović, V. Kravari, Ch. Giros, Archives de l’ Athos 20, Paris.
  • Demetrii Chomateni Ponemata 2002: Demetrii Chomateni Ponemata Diaphora: Demetrii Chomateni Ponemata Diaphora, ed. G. Prinzing, Berlin – New York.
  • Monumenta Slavorum 1863: Theiner, A. Vetera monumenta Slavorum meridionalium historiam illustantia I, Romae.
Литература
  • Алексић 2008: В. Алексић, Белешке о култу Св. Димитрија Солунског у држави Немањића, Црквене студије 5, 305–318.
  • Анђелковић 2018: М. Анђелковић, Студенички типик Светог Саве, Свети Сава, Студенички типик, ур. М. Анђелковић, Архимандрит Тихон, 13–25.
  • Бојовић 1998: Д. Бојовић, Савино измирење завађене браће у српској житијној књижевности, Свети Сава у српској историји и традицији, ур. С. Ћирковић, Београд, 159–166.
  • Бубало 2010: Ђ. Бубало, Када је велики жупан Стефан Немањић издао повељу манастиру Хиландару, Стари српски архив 9, 233–241.
  • Бубало 2020: Ђ. Бубало, Још једном о години смрти краља Стефана Првовенчаног, Стефан Првовенчани и његово доба, ур. А. Растовић, И. Коматина, 99–118.
  • Витковић 1926: Д. Витковић, Друго путовање Св. Саве по источним светим местима, Браство XX, 1–16.
  • Живојиновић 1977: М. Живојиновић, О боравцима Светог Саве у Солуну, Историјски часопис 24, 63–71.
  • Живојиновић 1998: М. Живојиновић, Историја Хиландара I (од оснивања манастира 1198. до 1335. г.), Београд.
  • Живојиновић 2000: М. Живојиновић, Стефан Немања као монах Симеон, Стефан Немања – Свети Симеон: историја и предање, ур. Ј. Калић, Београд, 101–113.
  • Живојиновић 2005: М. Живојиновић, Света Гора око 1204. године, 950 година од великог раскола и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа, Београд, 91–99.
  • Живојиновић, Савић 2023: М. Живојиновић, В. Савић, Савин уговор са светогорском управом о куповини земљишта за виноград (1228). Настанак и судбина грчкогa и српскогa текста, Зборник радова Византолошког института 60/1, 455–518.
  • Зарковић 2002: Б. Зарковић, Хотачка метохија, Београд.
  • ИСН 1981: Историја српског народа I, ур. С. Ћирковић, Београд.
  • Коматина 2014: И. Коматина, Историјска подлога чудa Св. Симеона у Житију Симеоновом од Стефана Првовенчаног, Зборник радова Византолошког института 51, 111–134.
  • Коматина 2016: И. Коматина, Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века, Београд.
  • Коматина 2016а: И. Коматина, Велико краљевство од прва: крунисање Стефана Немањића и „традиција Дукљанског краљевства”, Историјски часопис 65, 15–34.
  • Коматина 2018: И. Коматина, Rex Serviae у угарској кра- љевској титулатури од 1202. до 1402. године, Ниш и Византија 16, 51–66.
  • Коматина 2020а: И. Коматина, И обнови своју дедовину и боље је утврди – Стефан Немања и Стефан Првовенчани и уобличавање српске државности, Стефан Првовенчани и његово доба, ур. А. Растовић, И. Коматина, Београд, 37–58.
  • Коматина 2020б: И. Коматина, Неколико запажања о бици на Морави, Историјски часопис 69, 39–60.
  • Коматина 2020в: И. Коматина, Неки примери издаје Коматина И., Неки примери издаје у Србији XIII века, Зборник радова Византолошког института 57, 21–44.
  • Коматина 2022: И. Коматина, О годни смрти Светог Саве Српског, Историјски часопис 71, 121–147.
  • Коматина 2023: И. Коматина, Невестинска кићења сунцородне кћери. Брак Стефана Радослава и Ане Дукене – нова тумачења, Историјски часопис 72, 117–144.
  • ЛССВ 1999: Лексикон српског средњег века, ур. С. Ћирковић, Р. Михаљчић, Београд.
  • Марјановић­Душанић 2015: С. Марјановић­Душанић, Харизма и ауторитет: скица за хагиографски портрет Светог Саве, Зборник радова Византолошког института 52, 277–289.
  • Марјановић­Душанић 2019: С. Марјановић­Душанић, Српски успон на краљевство: Тумачења и значења обреда крунисања, Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, ур. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Београд, 147–186.
  • Марковић 2009: М. Марковић, Прво путовање Светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност, Београд.
  • Миљковић 2008: Б. Миљковић, Житија Светог Саве као извори за историју средњовековне уметности, Београд.
  • Митровић 2024: К. Митровић, Слика Латина у делу Св. Саве, Стефана Првовенчаног и Доментијана, Свети Сава и Доментијан, ур. Д. Бојовић, Ј. Стошић, Ниш, 263–285.
  • Оболенски 1991: Д. Оболенски, Шест византијских портрета, Београд.
  • Пириватрић 2019: С. Пириватрић, Криза византијског света и постанак краљевства и аутокефалне архиепископије свих српских и поморских земаља, Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама Немањића, ур. Љ. Максимовић, С. Пириватрић, Београд, 107–146.
  • Пириватрић 2023: С. Пириватрић, Хронологија прои- звођења Светог Саве у достојанство архимандрита, Зборник радова Византолошког института, 60/2, 929–942.
  • Поповић 1986: Д. Поповић, Гроб светог Симеона у Студеници, Осам векова Студенице, ур. епископ жички Стефан, А. Јевтић, Д. Кашић, Београд, 155–166.
  • Поповић 2006: Д. Поповић, О настанку култа Светог Симеона, Под окриљем светости. Култ светих владара и реликвија у средњовековној Србији, Београд, 41–73.
  • Равић 2012: И. Равић, Уговор хумског кнеза Мирослава и Дубровчана, Стари српски архив 11, 11–23.
  • Радић 1986: Р. Радић, Обласни господари у Византији крајем XII и првим деценијама XIII века, Зборник радова Византолошког института 24–25, 151–289.
  • Радић 1998: Р. Радић, Свети Сава и смрт обласног госпо- дара Стреза, Свети Сава у српској историји и традицији, ур. С. Ћирковић, Београд, 51–61.
  • Радојчић 1938: Н. Радојчић, Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве, Глас Српске краљевске академије 179, 5–82.
  • Радојчић 1979: С. Радојчић, Лик Светог Саве у Доментијановом Животу и подвизима архиепископа све српске и поморске земље преподобног оца и богоносног оца Саве, Сава Немањић – Свети Сава, ур. В. Ђурић, Београд, 215–221.
  • Савић 2014: А. Савић, Дарови са Нила: нови поглед на сусрет Светог Саве са египатским султаном, Зборник Матице српске за историју 90, 7–35.
  • Савић 2015: А. Савић, „Измишљање Вавилона“ – Географија и хагиографија у блискоисточном итинерару Светог Саве Српског, Зборник радова Византолошког института 52, 291–312.
  • Станојевић 1933а: С. Станојевић, Хронологија борбе између Стевана и Вукана, Глас Српске краљевске академије 153, 93–101.
  • Станојевић 1933б: С. Станојевић, Свети Сава и проглас бугарске патријаршије, Глас Српске краљевске академије 156, 171–188.
  • Станојевић 1934а: С. Станојевић, О нападу угарског краља Андрије II на Србију, Глас Српске краљевске академије 160, 109–130.
  • Станојевић 1934б: С. Станојевић, Свети Сава и независност српске цркве, Глас Српске краљевске академије 161, 199–251.
  • Тодић 2017: Б. Тодић, О времену и разлозима писања Теодосијевог Житија Св. Саве, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 83, 3–19.
  • Тодић 2019: Б. Тодић, О промени имена васељенског патријарха који је рукоположио светог Саву за архиепископа, Краљевство и архиепископија у српским и поморским земљама  Немањића,  ур.  Љ.  Максимовић, С. Пириватрић, Београд, 537–548.
  • Ћирковић 1979: С. Ћирковић, Проблеми биографије светог Саве, Сава Немањић – Свети Сава, ур. В.Ђурић, Београд, 7–13.
  • Ћирковић 1998: С. Ћирковић, Свети Сава између истока и запада, Свети Сава у српској историји и традицији, ур. С. Ћирковић, Београд, 27–38.
  • Харди 2019: Ђ. Харди, О дипломатској мисији Светог Саве код угарског краља Андрије II, Црквене студије 16, 235–248.
  • Шпадијер 2010: И. Шпадијер, Хронолошки оквири књижевног рада Теодосија Хиландарца, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 76, 3–16.
  • Шпадијер 2014: И. Шпадијер, Светогорска баштина, Београд.
*
  • Guran 2006: P. Guran, From Empire to Church, and Back. In the Aftermath of 1204, Revue des Études Sud­Est Européennes 44/1–4, 59–69.
  • Komatina 2023: I. Komatina, Perception of Roman Catholics in 13th-Century Serbian Hagiographies: From Fellow Christians to Heretics, Inicijal. Časopis za srednjovekovne studije 11, 93–114.
  • Komatina 2025: I. Komatinа, The Miracles and Powers of the Saints were not Ordinary. St. Symeon and St. Sava – Saintly Protectors of the Serbian State and Dynasty, in: Supernatural Aid in Medieval Warfare. Saints at War in South Eastern Europe, ed. Boris Stojkovski, Trivent Publishing Budapest [in print].
  • Komatina I., Komatina P. 2021: I. Komatina, P. Komatina, Family patrimony and the legacy of the first-born son. Some examples from Еuropean monarchies in the 11th-12th centuries, Istraživanja 32, 36–54.
  • Madgearu 2017: A. Madgearu, The Asanids. The Political and Military History of the Second Bulgarian Empire (1185– 1280), Leiden–Boston.
  • Prawer 1970: J. Prawer, Histoire du royaume latin de Jérusa lem, II, Paris.