Свети Сава 1175-2025 (2025) (14-63 стр.)
АУТОР(И) / AUTHOR(S):Србољуб Д. Убипариповић
Download Full Pdf 
DOI: https://doi.org/10.46793/850SSava.014U
САЖЕТАК / ABSTRACT:
Аутор проучава у раду телетургијске и историјске аспекте богослужбеног начина постојања православних Срба, у раздобљу од VII па све до прве четири деценије XIII столећа. Сагледавајући најпре време и литургиолошке околности њихове христијанизације заједно са другим словенским народима у време ромејског цара Ираклија (610–641), као и током равноапостолне мисије Свете браће Кирила и Методија у Моравској и Панонији средином и током друге половине IX века, изведен је закључак да се таква делатност одвијала под доминантним утицајем римског литургијског типа на глагољици. После преласка њихових ученика на духовни простор Бугарске цркве и потоњих догађаја закључно са 1020. годином, наредна фаза уцрквењења православних Срба спроведена је у дело сходно византијском литургијском типу. Нови стадијум уређења литургијског живота православних Срба уследиће благодарећи свеобухватном преводилачком прегалаштву Светог архиепископа Саве I и његових ученика на Светој Гори, што ће на пресудан начин омогућити развој писаног богослужбеног наслеђа на словенском језику српскословенске редакције, исписаног ћириличним писмом. Савин редакторски печат је у том погледу неоспоран и доказан не само на примерима Хиландарског, Студеничког и Карејског типика, те Устава за држање Псалтира, већ поврх свега на пољу увођења у употребу Псалтира с последовањем и уграђивања неколико драгоцених литургиолошких елемената у Законоправило или Номоканон. Одговарајући допринос Светог архиепископа препознат је у дотичном контексту и у хагиографском опису Савиног боравка у Египту, током његовог другог путовања на Исток.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
богослужбени живот, православни Срби, Свети Кирило и Методије, Свети Сава, типик
ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
