МАРГИНАЛИСТИЧКИ ПСИХОТЕРАПИЈСКИ ПРИНЦИП У САВЕТОДАВНОЈ ПРАКСИ

Marginalizam u religiji, nauci, filozofiji i umetnosti (2025) (pp. 223-230) 

 

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Теодора Славковић 

 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/841115.XXV.223S

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Маргиналистички психотерапијски принцип у први план ставља значај суптилних (маргинализованих) аспекта нашег искуства. Овај приступ наглашава значај оних, најчешће занемарених, детаља који могу бити кључни за разумевање психичких потешкоћа и зачетак личне промене и раста. Овај приступ интегрише концепте свесне пажње, субјективне перцепције и реконструкције значења усмерених ка процесу самоспознаје и промене. Теоријски, маргиналистички психотерапијски приступ полази од претпоставке да је људска перцепција селективна и да је пажња усмерена на одређене аспекте искуства, док други остају на периферији наше свести. Ове карактеристике перцепције, пажње и свести у служби су нашег искуства и алати су којима се користимо. Проблем настаје када нашим животним обрасцима усталимо једноличну праксу функционисања и наведене психичке функције активирамо искључиво на базичном нивоу. Тако креирамо шаблоне понашања и зону комфора која води ка стагнацији. Кроз саветодавни рад, психолог настоји да са клијентима идентификује и истражи ове маргинализоване аспекте, чиме се постиже дубље разумевање њихових когнитивних, емотивних и бихевиоралних образаца. Овај процес омогућава клијенту да повеже наизглед неповезане елементе сопственог искуства, што доводи до веће когнитивне флексибилности и адаптивности у суочавању са животним изазовима.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

маргинализам, маргиналистички психотерапијски принцип, саветодавни рад, пракса

РОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Cooper, M. (2019). Integrating counselling and psychotherapy: Directionality, synergy, and social change. SAGE Publications.
  • Corey, G. (2020). Theory and practice of counseling and psychotherapy (10th ed.). Cen- gage Learning.
  • Foucault, M. (1988). Technologies of the self: A seminar with Michel Foucault (L. H. Martin, H. Gutman, & P. H. Hutton, Eds.). University of Massachusetts Press.
  • Gendlin, E. T. (1981). Focusing. Bantam.
  • Jeкнић, П. (2022). Књига за сваки дан. Нови Сад: Центар за емпиријска истраживања религије (ЦЕИР).
  • Јекнић, П. (2025). О маргинализму, маргиналистичком психотерапијском принципу са практикумом. Краљево: Eморацио центар.
  • Laing, R. D. (1960). The divided self: An existential study in sanity and madness. Tavis- tock Publications.
  • McLeod, J. (2019). An introduction to counselling and psychotherapy: Theory, research and practice (6th ed.). Open University Press.
  • Rogers, C. R. (1961). On becoming a person: A therapist’s view of psychotherapy. Hough- ton Mifflin.