Зборник радова КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ У НАУЦИ И НАСТАВИ, 2024 (стр. 281-289)
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Владислава С. Гордић Петковић
DOI: 10.46793/KDNN23.281GP
ABSTRACT / САЖЕТАК:
У сфери дечје и омладинске књижевности бројни су, и све чешћи, примери скраћивања, адаптације, па и апропријације заплета и јунака, с циљем да се књижевни класици приближе тек стасалим читаоцима и уз то им се на делотворан а ненаметљив начин покуша олакшати искуство одрастања. Овакав вид апропријације носи са собом велики ризик јер може да измени културни и политички профил ауторског дела у тој мери да нанесе неумитну штету и критичкој рецепцији. Данас се у англосаксонској дечјој и омладинској књижевности најчешће присвајају Шекспирови заплети који су, као део опште културе, истовремено и блиски читаоцу, и провокативни и транспарентни – остају препознатљиви без обзира на све варијације у заплету и карактеризације којима се у стваралачком процесу подвргну.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
апропријација, Шекспир, књижевност за децу и омладину, заплет
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA
- Бити (1992): V. Biti, Suvremene teorije pripovijedanja, Zagreb: Globus.
- Гросман (1985): A. S. Grossman, Art Versus Truth in Autobiography, Clio: A Journal of Literature, History, and the Philosophy of History, 14, 289‒308.
- Кинг (2009): N. King, Uses of the Past: Hindsight and the Representation of Childhood in Some Recent British Academic Autobiography, Rethinking History, 1, 95‒108.
- Мадрик (1961): M. Mudrick, Character and Event in Fiction, Yale Review, 50, 202‒218.
- Римон-Кенан (1983): S. Rimmon-Kenan, Narrative Fiction, London and New York: Routledge.
- Фиск (1990): J. Fiske, Television Culture: Popular Pleasure and Politics, New York: Routledge.
- Четман (1978): S. Chatman, Story and Discourse: Narrative Structure in Fiction and Film, Ithaca: Cornell University Press.