Зборник радова КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ У НАУЦИ И НАСТАВИ, 2024 (стр. 97-114)
AUTHOR(S) / АУТОР(И): Јелена Љ. Спасић
DOI: 10.46793/KDNN23.097S
ABSTRACT / САЖЕТАК:
Онеобичења у прозним делима Дејана Алексића сагледавамо у светлу односа дечјег језика и језичког лудизма у књижевним делима за децу. Анализа је проведена применом лингвостилистичке методе. Корпус чине прозна дела Дејана Алексића, у којима се уочавају стилске доминанте које су обележје личне поетике овог афирмисаног и награђиваног дечјег писца. Језички лудизам Дејана Алексића остварује се кроз оказионализме, спаривање речи по звуку, каламбурске спојеве речи, буквализацију фразеологизама, уланчаност узастопних рима као у народним ређалицама, а то су уједно и одлике спонтаног дечјег говорног стваралаштва.
KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:
стилистика, лингвостилистика, Дејан Алексић, књижевност за децу
ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:
Реализацију овог истраживања финансирало је Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (Уговор бр. 451-03-47/2023-01/ 200140).
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРA
Илић (2013): Слађана Илић, Немогуће у поезији Дејана Алексића, у: Д. Бошковић (ур.), Српски језик, књижевност, уметност: зборник радова са VII међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (26‒27. X 2012), Књ. 2, Немогуће: завет човека и књижевности, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 251‒254.
Живановић (2013): Јелица Живановић, Зашто Једино ветар: поводом књиге Једино ветар Дејана Алексића, Наш траг: часопис за књижевност, уметност, културу и маркетинг, 20(1/2), 349‒355.
Живановић (2013а): Јелица Живановић, Метафора у поезији Дејана Алексића, Радови Филозофског факултета, 15(1), 369‒382.
Јанковић (1990): Снежана Јанковић, Ђани Родари: Од игре до приче – један корак, у: А. Марјановић и др. (ур.), Дечје језичке игре, Београд: ЗУИНС; Сарајево: Свијетлост, 105–119.
Кебара (2015): Марина Кебара, Психолингвистички аспект језичке игре као метајезичког контекста (рефлексива) у анализи српске и руске језичке личности, докторска дисертација, Крагујевац: [М. Кебара].
Ковачевић (2000): Милош Ковачевић, Стилистика и граматика стилских фигура, Крагујевац: Кантакузин.
Ковачевић (2022): Милош Ковачевић, Стилска ткања у књижевности одрастања, Београд: Јасен.
Костић, Владисављевић (1995): Ђорђе Костић, Спасенија Владисављевић, Говор и језик детета у развоју, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Љуштановић (2014): Јован Љуштановић, Прича и причање као игра у кратким причама за децу Душана Радовића и Дејана Алексића, у: В. Јовановић, Т. Росић (ур.), Књижевност за децу у науци и настави: зборник радова са научног скупа, Јагодина: Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, 501‒511.
Марковић (2016): Ана Марковић, Метафикција у делу Кога се тиче како живе приче Дејана Алексића, Детињство: часопис о књижевности за децу, 42(4), 22‒33.
Марковић (2018): Ана Марковић, Технике и стратегије прозне самосвести у причама Дејана Алексића и Весне Видојевић-Гајовић, у: В. Јовановић, Б. Илић (ур.), Књижевност за децу у науци и настави: зборник радова са научног скупа, Јагодина: Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, 285‒297.
Радовић-Тешић (2002): Милица Радовић-Тешић, Именице с префиксима у српском језику, Београд: Институт за српски језик САНУ.
Спасић, Ђуровић (2020): Морфолошки и творбени аспект дечијих неологизама, у: М. Ковачевић (ур.), Српски језик, књижевност, уметност, Експресивност у српском језику, књ. 1, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 71–86.