„ЗВЕЗДА НА КОЈУ ТРЕБА СЕ ТЕК НАВИЋИ”: ЗВЕЗДОЦЕНТРИЗАМ ВАСКА ПОПЕ И ЊЕГОВИ (НЕОСИМБОЛИСТИЧКИ) РЕФЛЕКСИ

ЗВЕЗДЕ :  књижевна, језичка, уметничка и културна астропоетика 2024, (375-387)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Оља С. ВАСИЛЕВА

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Zvezde24.375V

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Основни циљ овог рада јесте (ауто/мета)поетичко рашчитавање многообличног континуитета модерне српске поезије зачетог стеларним поетичким системом Васка Попе на који одговор, својим тихим звездоцентризмом, дају првенствено Миљковић и Лалић. У том нескривеном, мада можда на први поглед тихом и ненаметљивом, а једном од, мислимо, најинтригантније неишчитаних дијалога српских послератних песника, звезда, као амблематски код (нео)романтизма, рецимо, доживљава своју поетичку еволуцију. Њу модерни српски песници прате на једнако сложен начин каквом звезду у физичком, астролошко-космолошком, на крају и егзистенцијално-филозофском смислу, познајемо. (Научни) живот и смрт звезде, њене фиксне или променљиве особине утичу на тон песме посвећене звездама. Радијалне поетикe, са истим таквим кретањем звезда, омогућиле су промене у ритму песме, обележене стеларним трагом, увек између оде и реквијема.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

поезија, (нео)симболизам, анатомија звезде, умируће звезде, структура, двојне звезде, време, ритам, поетика

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

Истраживање у раду спроведено кроз Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2024. години број 451-03-66/2024-03/ 200198 Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Башлар 2000: G. Bachelard, The Dialectic of Duratioк, Manchester: Cilanamen Press.
  • Божовић 2020: Г. Божовић, Где се обнавља свет? Четири песме Ивана В. Лалића о песницима, Летопис Матице српске, Год. 196, књ. 505, св. 4, 2020, 442–453. https://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_505_4/06%20Bozovic.pdf. 29.09.2024.
  • Ђорђић 2014: С. Ђорђић, Миљковић о песничкој форми, у: Бранко Миљковић, Моћ речи, Александар Б. Лаковић (прир.), Крагујевац: Народна библиотека „Вук Караџић”, 229–243.
  • Јанковић 1989: Н. Ђ. Јанковић, Астрономија у старим српским рукописима, посебна издања, књ. DXC, Одељење природно-математичких наука, књ. 64, Београд: Српска академија наука и уметности.
  • Јовановић 2021: А. Јовановић, Иван В. Лалић, песник који је ујединио тумаче и читаоце, у: Печат, број 671, 2021. https://www.pecat.co.rs/2021/07/ivan-v-lalic-pesnik-koji-je-ujedinio-tumace-i-citaoce/. 29.09.2024.
  • Кант 2016: I. Kant, Metafizika prirode, Novi Sad: Akademska knjiga, Prirodno-matematički fakultet. Коперник 2014: N. Kopernik, Šest kкjiga o kružeкjima кebeskih sfera, Novi Sad: Akademska knjiga.
  • Латковић 2017: О. Латковић, Шта се крије у светлости звезда?, у: Од сунчевог система до граница васионе, циклус предававања, књ. III, Београд: Српска академија наука и уметности, 25–39.
  • Лукреције 2022: Тит Лукреције Кар, О природи ствари, препев, предговор и критичке белешке Аница Савић Ребац, Београд: Укронија.
  • Пантић 2022: М. Пантић, У сазвежђу Васка Попе, у: Михајло Пантић (прир.), Сазвежђе Васка Попе, зборник, Београд: Библиотека града Београда, 240–250.
  • Перси 2007: J. R. Percy, Uкderstaкdiкg Variable Stars, New York: Cambridge University Press.
  • Петровић 2007: П. Петровић, Између музике и смрти: Лалићеве песме о Моцарту, Постсимболистичка поетика Ивана В. Лалића, Београд: Институт за књижевност и уметност, Учитељски факултет, 345–365.
  • Фуко 1989: M. Faucault, Men and his doubles, in: M. Faucault, The Order of Thiкgs, New York: Routledge, 330–374. Хоули, Халкомб 2005: J. F. Hawley, K. A. Holcomb, Fouкdatioкs of Moderк Cosmology, Oxford: Oxford University Press.