АСТРОНОМСКА И АСТРОЛОШКА ТЕРМИНОЛОГИЈА У КЛАСИЧНОЈ АРАПСКОЈ ЛЕКСИКОГРАФИЈИ: ПРИМЕР РЕЧНИКА „AL-MUHASSAS“ ИБН СИДЕ (XI ВЕК)

ЗВЕЗДЕ :  књижевна, језичка, уметничка и културна астропоетика 2024, (105-121)

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Драгана М. ЂОРЂЕВИЋ, Светлана М. ПЕРОВИЋ

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Zvezde24.105DJ

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Предмет анализе овог рада јесу астрономска и астролошка терминологија коју је Ибн Сида (ар. Ibn Sīda, умро 1066), после периода асимилације традиционалне арапске астрономије и њене синкретизације с хеленистичком, индијском и сасанидском астрономијом (700–825) и током периода прихватања Птолемејевог система и његове разраде (825–1025), чији је савременик био, забележио у свом обимном ономасиолошком вишетематском енциклопедијском речнику Al-Muḫaṣṣaṣ, најрепрезeнтативнијем те врсте у класичној епохи. Анализа астрономске и астролошке терминологије у речнику врши се како из лексикографске перспективе (уређење и елементи релевантних речничких чланака), тако и из оне културноисторијске, где се указује на то да се Ибн Сида у свом речнику пре свега бавио терминологијом арапске народне астрономије, терминологијом месечевих станица, система al-’anwā’ и другим темама које су с њима у вези, дакле терминологијом која је од најнепосреднијег значаја за разумевање богате баштине религијских и нерелигијских текстова, који, иако записани после појаве ислама, у себи доносе појмове арабљанске традиционалне астрономије настале пре његове појаве. Мању пажњу посветио је делу знања која су Арапи имали о нашем сунчевом систему у периоду настанка његовог речника, односно достигнућима тадашње опсервационе астрономије која се заснивала на геоцентричном моделу с осам небеских сфера. Како је анализа показала, Ибн Сида је лексикографском третману ове терминологије приступио као филолог и језикословац чији је основни циљ био да укаже на правилну језичку употребу и дâ лични допринос очувању богатог језичког наслеђа проистеклог из давнашње човекове жеље да проникне у тајне звезданог ноћног неба.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

Ибн Сида; Al-Muḫaṣṣaṣ, класична арапска лексикографија, астрономска терминологија, астролошка терминологија, историја арапске астрономије

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

  • Абдулџелил 2014: ῾A. ῾Abd al-Ğalīl, Al-Madāris al-mu῾ğamiyya: dirāsa fī al-bunya al-tarkībiyya, ῾Ammān: Dār al-ṣafā’ li al-našr wa al-tawzī῾.
  • Амбросети 2008: N. Ambrosetti, L’eredita Arabo-islamica nelle scienze e nelle arti del calcolo dell’Europa medieval, Milano: Edizioni Universitarie di Lettere Economia Diritto.
  • Балбаки 2014: R.Baalbaki, The Arabic Lexicographical Tradition from the 2nd/8th to the 12th/18th Century, Leiden & Boston: Brill.
  • Вард 2004: R. Ward, The Inscription on the Astrolabe by ʽAbd al-Karim in the British Museum, Cambridge, Massachusetts: Muqarnas, 21, Cambridge, Massachusetts, 345–357.
  • Вариско 2000: D. M. Varisco, Islamic Folk Astronomy, у: H. Selin (ed.), Astronomy Across Cultures: The History of Non-Western Astronomy, Dordrecht: Springer, 615–650.
  • Гиб 1986: H. A. R. Gibb, The Encyclopeadia of Islam, Volume 1, Leiden: Brill.
  • Гијом 2006: J-P. Guillaume, Grammatical Tradition: Approach, у: K. Versteegh et al. (eds.), Encyclopedia of Arabic Language and Linguistics, Vol. 2, Leiden: Brill, 175–182.
  • Гингерич 1986: O. Gingerich, Islamic Astronomy, New York: Scientific American, 254, 4, New York, 74–83.
  • Гутас 1999: D. Gutas, Greek Thought, Arabic Culture: the Greaco-Arabic translation movement in Baghdad and early ʻAbbasid society (2nd-4th/8th-10th centuries), London: Routledge.
  • Дусен 2016: J. C. Ducène, La météorologie chez les Arabes: entre Aristote et les étoiles Jean-Charles, у: P. S. Filliozat & M. Zink (ed.), Tempus et Tempestas, Paris: Académie des Inscriptions et Belles-Lettres.
  • Ђорђевић 2024: D. Đorđević, Uvod u klasičnu arapsku leksikografiju (VIII-XVIII), Beograd: Univerzitet u Beogradu – Filološki fakultet.
  • Зајденштикер 2006: T. Seidensticker, Lexicography: Classical Arabic, у: K. Versteegh et al. (eds.), Encyclopedia of Arabic Language and Linguistics, Vol. 3, Leiden: Brill, 30–37.
  • Згуста 1991: L. Zgusta, Priručnik leksikografije, Sarajevo: Svjetlost.
  • Ибн Манзур 1955–1956: ’A. Ğ. Ibn Manẓūr, Lisān al-ʻarab, Bayrūt: Dār ṣādir.
  • Ибн Сида 1993: ῾A. Ḥ.’A. ’I. Ibn Sīda, Al-Muḫaṣṣaṣ, Bayrūt: Dār al-kutub al-῾ilmiyya.
  • Ибн Сида 1996: ῾A. Ḥ.’A. ’I. Ibn Sīda, Al-Muḫaṣṣaṣ, Bayrūt: Dār ’iḥyā’ al-turāṯ al-῾arabī.
  • Кери 2001: M. M. Carey, Painting The Stars In A Century Of Change: A thirteenth-century copy of al-Sūfī’s Treatise on the Fixed Stars, British Library Or. 5323 (PhD Thesis), London: School of Oriental and African Studies.
  • Кесада 2001: J. M. Quesada, Los estudios sobre el desarrollo de lasmatematicas en al-Andalus: estado actual de la cuestion, Granada: Dynamis: acta hispanica ad medicinae scientiarumque historiam illustrandam, 21, Granada, 269–293.
  • Кинг 2000: D. A. King, Mathematical Astronomy in Islamic Civilisation, у: H. Selin (ed.), Astronomy Across Cultures: The History of Non-Western Astronomy, Dordrecht: Springer, 585–613.
  • Копф 1956: L. Kopf, Religious Influences on Medieval Arabic Philology, Paris: Studia Islamica, 5, Paris, 33–59.
  • Кунич 1986: P. Kunitzsch, Peter Apian und Azophi: Arabische Sternbilder in Ingolstadt im frühen 16. Jahrhundert, Bayerische Akademie der Wissenschaften, Philosophisch-historische Klasse Sitzungsberichte 1986, Heft 3. München: Verlag der Bayerischen Akademie Der Wissenschaften.
  • Кунич 1989/2016: P. Kunitzsch, The Arabs and the Stars: Texts and Traditions on the Fixed Stars and Their Influence in Medieval Europe (Variorum Collected Studies), London and New York: Routledge.
  • Лафит 2012: R. Laffitte, Le ciel des Arabes: Apport de l’uranographie arabe, Paris: Geuthner.
  • Мери 2006: J. W. Meri, Medieval Islamic Civilization: Volume 1, New York: 
  • Муфтић 21984: T. Muftić, Arapsko-srpskohrvatski rječnik, Zagreb: Ognjen Prica.
  • Педерсен 2011: O. Pedersen, A Survey of the Almagest: With annotation and New Commentary by Alexander Jones; New York: Springer.
  • Рашид 1996/2005: R. Rashed, Encyclopedia of the History of Arabic Science: Volume 1. Electronic edition, Taylor & Francis e-Library.
  • Ридпат 2007: J. Ridpat, Rečnik astronomije (Z. Dohčević-Mitrović i S. Tanasijević, prev.), Beograd: Dereta.
  • Салиба 1994: G. Saliba, A History of Arabic Astronomy: Planetary Theories During the Golden Age of Islam, New York: New York University Press.
  • Стругаревић 2017: S. M. Strugarević, Nomenklatura i ikonografija zvezda i sazvežđa u arabljanskoj tradiciji i oriijentalizacija klasične helenističke astronomije, Beograd: Anali Filološkog fakulteta, 29, 2, Beograd, 117–192.
  • Суфи 986/1981: ʽA. R. Al-Ṣūfī, Kitāb ṣuwar al-kawākib aṯ-ṯamāniya wa al-ʼarbaʽīn, Bayrūt: Dār al-ʼafāq al-ğadīda.
  • Тумер 1977: G. J. Toomer, Essay Review: Ptolemaic Astronomy in Islam, Der Almagest: Die Syntaxis Mathematica des Claudius Ptolemaus in arabischlateinischer Uberlieferung, Zur Kritik der KoordinatenUberlieferung im Sternkatalog des Almagest, London: Journal for the History of Astronomy, 8, 6, 204–210.
  • Тумер 1984: G. J. Toomer, Ptolemy’s Almagest, London: Gerald Duckworth & Co. Ltd.
  • Фернини 2009: I. M. Fernini, Astronomy at the Service of the Islamic Society, Cambridge: Proceedings of the International Astronomical Union, 260, Cambridge, 514–521.
  • Форкада 2000: M. Forcada, Astrology and Folk Astronomy: The Mukhtaṣar min al-Anwā’ of Aḥmad b. Fāris, Barcelona: Suhayl – International Journal  for  the  History  of  the  Exact  and  Natural  Sciences  in  Islamic Civilisation, 1, Barcelona, 107–205.
  • Хил 1993: R. D. Hill, Islamic Science and Engineering, Edinburgh: Edinburgh University Press.
  • Хиршлер 2012: K. Hirschler, The Written Word in the Medieval Arabic Lands: A Social and Cultural History of Reading Practices, Edinburgh: Edinburgh University Press.
  • Хомел 1891: F. Hommel, Über den Ursprung und das Alter der arabischen Sternnamen und insbesondere der Mondstationen, Leipzig: Zeitschrift Der Deutschen Morgenländischen Gesellschaft, 45(4), Leipzig, 592–619.
  • Шбил 2017: A. O. Al-Shbiel, Arabization and its Effect on the Arabic Language, London: Journal of Language, Teaching and Research, 8, 3, 469–475.
  • Шелеруп 1874/2010: H. C. F. C. Schjellerup, Description des étoiles fixes composée au milieu di Dixième siècle de notre ére par l’astronome persan Abd al-Rahman al-Sùfi, Halle: Universitäts- und Landesbibliothek Sachsen-Anhalt.