ОДРЖИВА КУЛТУРА КАО ЈАВНО ДОБРО КОЈЕ УТИЧЕ НА ПРОСТОР И ЉУДЕ

Одрживи развој : вектор Србије ка будућности (2024), str. 331-346

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Игор Марић , Божидар Манић , Борјан Бранков

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/82154-04-4.331M

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Tрајне вредности у области одрживог просторног уређења огледају се у способности да се уреде и изграде такви амбијенти и објекти, са пратећом инфраструктуром, у којима се култура континуално представља, упражњава и унапређује.

Програмски, такви садржаји за широку заједницу остварују трајне вредности које кроз време доносе директне и индиректне утицаје и користи, како културолошке тако и финансијске, и утичу на низ фактора у развоју урбаних и руралних заједница и њихових физичких и духовних квалитета кроз дуги временски период.

Однос према улагањима у културу и њена адекватна презентација представља стање свести и способности нације да укључи своје грађане у сопствено наслеђе, садашњост и наговести будућност, и да се укључи у светске токове представљајући се у свом културном богатству.

У организацију културних простора и објеката се укључују, са једне стране све културне дисциплине те и забава, а са друге стране финансијска улагања из разних извора, првенствено државних институција, невладиних организација, задужбинарства, директних средстава посетилаца и корисника. Власничка структура може бити разноврсна али увек у циљу јавног интереса, тако да су садржаји приступачни широкој популацији различитих интересовања.

У раду се разматрају: концентрација и дисперзија културе, трајност културних образаца и њена променљивост, култура као производ, рекламократија, комерцијализација културе и профитабилност, одрживост културних простора и објеката, култура и образовање, забава као допуна и део културе, културни менаџмент. Као закључак се намеће незаменљивост културе у људском битисању.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

култура, архитектура, простор, идентитет

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Andrić, I. (1978). Znakovi pored puta, Beograd: Prosveta.
  • Brankov, B. (2019). Zajednički prostori u razvoju višeporodičnog stambenog sklopa. Arhitektura i urbanizam, 49, 32–39. https://doi.org/10.5937/a-u0-22134
  • Brankov, B., Manić, B. (2021). Zajednički prostori kao ugrožen segment arhitektonskog stambenog nasleđa iz druge polovine 20 veka. Zbornik radova: XI Naučnostručna konferencija Graditeljsko nasleđe i urbanizam, str. 94–105.
  • B92 (2021). Menjaju se planovi za Beograd na vodi, niču nove zgrade: Ko će kupiti stan od 570 kvadrata, Dostupno na: https://www.b92.net/lokal/beograd/ekonomija-menjaju-se-planovi-za-beograd-na-vodi-nicu-nove-zgrade-ko-ce-kupiti-stan-od-570-kvadrata-foto-1892699 (pristupljeno 18. jula 2024).
  • Čolić, N., Manić, B., Niković, A., Brankov, B. (2020). Grasping the framework for the urban governance of smart cities in Serbia. The case of INTERREG SMF project CLEVER. Spatium, 43: 26–34.
  • De Haan, H., Haagsma, I. (1990). The house Erasmus built: A profile of Dutch architecture, Utrecht-Haarlem: Matrijs-Architext.
  • Đorđević, J. (2008). Postkultura, Beograd: Clio.
  • Google Earth (2023) Paris, Dostupno na: https://earth.google.com (pristupljeno 18. jula 2024).
  • Google Earth (2022) Berlin, Dostupno na: https://earth.google.com (pristupljeno 18. jula 2024).
  • Google Earth (2021) Amersfoort, Dostupno na: https://earth.google.com (pristupljeno 18. jula 2024).
  • Google Earth (2023) Rotterdam, Dostupno na: https://earth.google.com (pristupljeno 18. jula 2024).
  • Google Earth (2023) Lisbon, Dostupno na: https://earth.google.com (pristupljeno 18. jula 2024).
  • Google Earth (2023) Barcelona, Dostupno na: https://earth.google.com (pristupljeno 18. jula 2024).
  • Google Earth (2024) Oslo, Dostupno na: https://earth.google.com (pristupljeno 18. jula 2024).
  • Google Earth (2023) Malaga, Dostupno na: https://earth.google.com (pristupljeno 18. jula 2024).
  • Google Earth (2023) Moscow, Dostupno na: https://earth.google.com (pristupljeno 18. jula 2024).
  • Igo, V. (1994). Bogorodičina crkva u Parizu. Beograd: Prosveta.
  • James, P. et al. (2015). Urban Sustainability in Theory and Practice. New York: Routledge.
  • Lazović, Z. (2003). Istorijske odrednice razvoja Beograda i Savskog amfiteatra. Nikšić: Jasen.
  • Lukić, B., Antašević, N. (ur.) (2023). Arhitektura za nas: nacionalna arhitektonska strategija 2023-2035. Beograd: Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture.
  • Marić, I. (2014). “Beograd na vodi”, ali na koji način?. Dostupno na: https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/4327/820/„beograd-na-vodi“-ali-na-koji-nacin (pristupljeno 20. jula 2024).
  • Marić I., Manić, B. (2005), Obnova centralne zone Vršca i aspekat kulturno-istorijske zaštite. U: Spasić, N., Maksin Mićić, M. Održivi grad i njegovo okruženje. Beograd: IAUS, str. 95-107.
  • Marić, I., Niković, A., Manić, B. (2010a), Kulturno nasleđe, prirodne vrednosti i novi programi u funkciji razvoja turizma ruralnih područja. U: ur. Pucar M., Josimović B. Održivi razvoj banjskih i turističkih naselja u Srbiji. Beograd: IAUS, str.159-184.
  • Marić, I., Niković А., Manić B. (2010b), Transformation of the New Belgrade Urban Tissue: Filling the Space instead of Interpolation, Spatium, 22: 47-56.
  • Milašinović Marić, D. (2023). Kratak pregled estetičkih ideja u arhitekturi. U: ur. Marić, I., Estetika arhitekture i urbanizma danas, Zbornik radova. Beograd: Savez inženjera i tehničara Srbije, str.30-41.
  • Niković, A., Đokić, V., Marić, I. (2014), Revising the Position of a City Block Within the Morphological Frame of a Traditional City: Contemporary Perspectives, Spatium, 31: 1-6,.
  • Niković, A., Manić, B. (2018), The Challenges of Planning in the Field of Cultural Heritage in Serbia, Facta Universitatis, Series: Architecture and Civil Engineering, XVI, 3: 449-463.
  • Niković, А., Manić, B. (2022), Urban morphology and the sustainable development of cultural heritage in Serbia – between wishful thinking and reality. In: Feliciotti, A., Fleischmann M. Urban Form and the Sustainable and Prosperous City, Annual Conference Proceedings of the XXVIII International Seminar on Urban Form, 28th International Seminar on Urban Form, held 29 June – 3 July 2021 in Glasgow. Glasgow: University of Strathclyde Publishing, pp.1663-1672. https://doi.org/10.17868/strath.00080531.
  • Niković, A., Manić, B., Čolić Marković, N., Krunić N. (2024), A Contribution to the Integration of International, National and Local Cultural Heritage Protection in Planning Methodology: A Case Study of the Djerdap Area, Land, 13, 1026.
  • Pallasmaa, J. (2017). Prostor vremena. Beograd: Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet.
  • Pinterest (2024) Paris France – Grande Arche La Défense, Dsotupno na: https://www.pinterest.com/pin/504403226986756071/ (pristupljeno 18. jula 2024).
  • Platon (1970). Dijalozi. Beograd: Kultura.
  • The Declaration of Montreal: “Towards National Policies for Architecture”, Architecture 1990, Montréal, UIA XVII. Dostupno na: https://www.uia-architectes.org/wp-content/uploads/2022/01/Declaration-Montreal1990_english.pdf (pristupljeno 20. 07. 2024)
  • Tylor, E. B. (1974) [1871]. Primitive culture: researches into the development of mythology, philosophy, religion, art, and custom.
  • Šoe, F. (1978). Urbanizam utopija i stvarnost. Beograd: Građevinska knjiga.