Aрхеон бр.6, Год. 6 (2023) (стр. 275-294)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Драгана Вучићевић
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/Arheon6.275V
САЖЕТАК / ABSTRACT:
У тексту је описано неколико одабраних исечака из не сасвим типичних, у Галерији Природњачког музеја у Београду реализованих стручних вођења, који могу указати на модуларност тумачења изложбе на веома различитим циљним групама (према узрасту, интересовањима, претходним знањима, мотивисаности), али и на неочекиване „слепе колосеке” на које наилази едукатор приликом провоцираног и вођеног дијалога са одређеним групама посетилаца – тамо где се у пракси појавио проблем фокусирања на само једног или неколицину изузетно заинтересованих и сарадљивих посетилаца, спремних на интерактивност, дијалог (док остали нису мотивисани и недостаје им предзнање) и/или сувише усмереног дијалога који указују на само један, ригидно дефинисани, закључак. Изазвана интерактивност у пракси, која прелази у дискусије, приликом којих се, уз почетни визуелни, не занемарујући ни емотивни утисак, обликују веома разноврсни ставови и мишљења о темама покренутим током стручних вођења, имплицира могућности инспирисања посетилаца на субјективни доживљај и даља размишљања у циљу научног или уметничког-креативног истраживања. Као што се зна, иако музеји по традицији (и стереотипима) имају приоритетне функције прикупљања, истраживања и излагања, паралелно са функцијама едукације, данас формирају све више фокус ка активном обраћању публици, ка валоризацији и евалуацији понуђених музејских садржаја, развијајући све више партнерски однос са посетиоцима, (који нису више у овим установама присутни искључиво због рекреативног провођења слободног времена), предајући им партиципативну улогу.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
музеј, изложбе, педагогија, едукација, стручно вођење
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES: