О НАДИМКУ МИЛУТИНОВОГ ВЕЛИКОГ ВОЈВОДЕ НОВАКА, „ГРЕБОСТРЕК“

Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност (2023) (стр. 137-147)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Жарко Б. Вељковић

Е-АДРЕСА / E-MAIL: 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/6008-065-5.137V

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Новак звани Гребострек био је велики војвода у средњовековној Србији у време краља Милутина. Њега је 1312/13. г. на челу српских војних снага Милутин у помоћ послао Ромејском царству у њиховој борби против надирања Турака, где је Новак задао пораз Турцима. У раду се дају историјски помени овога војсковође и одатле се утврђује да је изворни облик његовог надимка грѣбострѣкь, што је потом преобличено у екавско гребострекь (гребòстрēк). Износи се закључак да је ово ратнички надимак, да је сложеница од *грѣбъ „дубоки угреб/ усек; бразда” и *стрѣкати „бости[, убости]”, и значио би „онај који убада/забада дубоке усеке/бразде (у непријатељску силу)”. Додаје се и једна етимолошка могућност под знаком питања – да је српски велики војвода Новак свој ратнички надимак грѣбо̀стрѣкь добио испрва на грчком, што је потом преведено на српски. Тај евентуални изворни ратнички надимак на грчком могао је гласити грч. *Αὐλακοκóπτης „отпр. онај који усеца/реже бразде/ровове (у непријатељску силу)”.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Новак звани Гребострек, грѣбострѣкь, *Αὐλακοκóπτης, српски велики војвода, ратнички надимак, краљ Милутин.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Баришић, Ферјанчић 1986: Ф. Баришић, Б. Ферјанчић, Византијски извори за историју народа Југославије. 4, Београд: САНУ.
  • Клајн 2002: И. Клајн Творба речи у савременом српском језику. Први део. Слагање и префиксација, Београд: ОССЈ.
  • Лома 2002: А. Лома, ПРАКОСОВО. Словенски и индоевропски корени српске епике, Београд: САНУ.
  • Лома 2013: А. Лома, ТОПОНИМИЈА БАЊСКЕ ХРИСОВУЉЕ. Ка осмишљењу старосрпског топономастичког речника и бољем познавању општесловенских именословних образаца, Београд: САНУ.
  • Мићовић 1953: В. М. Мићовић, О изразима мачи гребештаци и гребешко гвожђе у народним песмама, „Наш језик – нова серија” 4 1-2, Београд: Научна књига, 45–52.
  • Пешикан 1996: М. Пешикан и др. Речник српскохрватског књижевног и народног језика. 15 Недотупаван–нокавац, Београд: САНУ.
  • Ристић, Кангрга 1936: С. Ристић, Ј. Кангрга, Немачко-српскохрватски енциклопеди[ј]ски речник, Београд: ИК Радомира Д. Ћуковића.
  • Стевановић 1976: М. Стевановић и др. Речник српскохрватскога књижевног језика. 6 С–Ш (стотина), Нови Сад: МС.
  • Стевановић 1965: М. Стевановић и др. Речник српскохрватског књижевног и народног језика. 3 Вразнути–гушчурина, Београд: САНУ.
  • Савић 2016: Б. Савић, Речник владарских житија архиепископа Данила II (Према препису Даниловог зборника у Архиву САНУ, 1553. год.), Нови Сад: ФФ у НС (докторска дисертација).
  • Стојановић 1890: Љ. Стојановић, СТАРИ СРПСКИ. хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици, поменици, записи и др. (Споменик 3), Београд: СКА (САНУ).
  • Суботин-Голубовић 1994: Т. Суботин-Голубовић, Још о „Житију у свитку” краља Милутина, ЗРВИ 33, Београд: САНУ, 115–126.
  • Убипарип 2005: М. Убипарип, Зборник са кратким житијем краља Милутина, ПКЈИФ 71 1–4, Београд: Филолошки факултет, 53–73.
  • Budmani 1887–91: P. Budmani, Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. 3 Đavo–isprekrajati, Zagreb: JAZU (HAZU).
  • Dölger 1960: F. Dölger, REGESTEN. DER KAISERURKUNDEN DES.
  • OSTRÖMISCHEN REICHES. VON 565–1453. Bearbeitet von. Franz Dölger. 4 teil:. Regesten von 1282–1341, München, Berlin: C. H. Beck.
  • Kilibarda 2001: N. Kilibarda, Mozaik crnogorske hronike, Podgorica: CID.
  • Lexilogia 2012: https://www.lexilogia.gr/threads/rill-hopper.12171/ (ажурирано: 1. 10. 2012).
  • Liddel, Scott 1882: H. G. Liddel, R. Scott, A. GREEK-ENGLISH LEXICON. … eighth edition, revised throughout., New York, Chicago, Cincinnati: American book company.
  • Petit, Korablev 1975: L. Petit, B. Korablev, ΑCTES DE L’ATHOS.. V.. ACTES. DE. CHILANDAR. publiés. par. le R. P. Louis Petit et B. Korablev., Amsterdam: Adolf M. Hakkert.
  • Skok 1971, 1973: P. Skok Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Knjiga prva A–J, Knjiga treća, poni2–Ž, Zagreb: JAZU (HAZU).
  • Sophocles 1900: E. A. Sphocles, GREEK LEXICON. of. THE ROMAN AND BYZANTINE PERIODS. (from B. C. 146 to A. D. 1100), New York: Charles Scribner’s sons.
  • ΛΚΝ 2013: ΛΕΞΙΚΟ. ΤΗΣ ΚΟΙΝΗΣ. ΝΕΟΕΛΛΗΝΙΚΗΣ, Θεσσαλονίκη: Ίδρυμα Μανόλη Τριανταφυλλίδη.
  • Πανταζής 2002: Ν. A. Πανταζής, ΑΓΓΛΟ-ΕΛΛΗΝΙΚΟ λεξικó τεχνικών óρων, Αθήνα: Εκδόσεις Καστανιώτη.
  • Πασπάτης 1888: Α. Γ. Πασπάτης, ΤΟ ΧΙΑΚΟΝ ΓΛΩΣΣΑΡΙΟΝ, Αθήναι (Αθήνα): Τυπογραφείον των Αδελφών Περρή.