RODNA RAVNOPRAVNOST I DISKURZIVNA MOĆ U SAVREMENOJ SRPSKOJ PROZI

Download Full Pdf  

DOI: https://doi.org/10.46793/rravsr.343M

ABSTRACT / САЖЕТАК:

Rad analizira transformaciju položaja žene u savremenoj srpskoj prozi kao pokazatelj širih strukturnih pomaka u razumevanju rodne ravnopravnosti. Teorijski okvir zasnovan je na Bovuarinoj koncepciji žene kao strukturne Drugosti, Batlerinoj teoriji performativnosti roda i Fukoovoj analizi odnosa znanja i moći, uz oslonac na Hačnino tumačenje postmodernog osporavanja totalizujućih narativa. U romanu Peščanik ženska figura konstituisana je kao telo i biološka funkcija, kao objekat znanja unutar epistemskog poretka koji joj ne priznaje diskurzivnu moć. Pravo na interpretaciju i definisanje „istine“ ostaje u rukama muškog subjekta, što reprodukuje hijerarhijsku raspodelu simboličkog autoriteta. Nasuprot tome, u romanu Strah i njegov sluga dolazi do postepene subjektivacije: ženski lik preuzima narativnu inicijativu i interveniše unutar struktura koje proizvode istinu kao efekat moći. Rodna ravnopravnost se tako ne pojavljuje kao normativna parola, već kao proces preraspodele interpretativne i simboličke moći. Pomak od objekta tumačenja ka subjektu koji imenuje i preuzima odgovornost ukazuje na transformaciju kulturnih obrazaca koji odražavaju i oblikuju institucionalne i društvene odnose. Književni tekst se pokazuje kao prostor u kojem se artikuliše pomak od strukturne podređenosti ka modelu ravnopravnije raspodele glasa i značenja žene u savremenoj srpskoj prozi.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

rodna ravnopravnost, diskurzivna moć, performativnost roda, znanje i moć, strukturna nejednakost.

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:

REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:

1. Bakhtin, M. (2019). Problemi poetike Dostojevskog. Novi Sad: Akademska
2. Barthes, R. (2013). Mitologije. Beograd:
3. Beauvoir, de. (2010). The second sex (C. Borde & S. Malovany-Chevallier, Trans.). New York: Vintage Books.
4. Butler, J. (2002). Gender trouble: Feminism and the subversion of identity. New York: Routledge.
5. Cohn, D. (1997). Optika i moć. Misao i reč, 31, 65–
6. Derrida, J. (1995). Arhigrafija: Arhiv i pamćenje kod Frojda i Deride. In P. Bojanić & D. Kujundžić (Eds.), Glas i pismo: Žak Derida u odjecima (229–234). Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.
7. Foucault, (1997). Nadzirati i kažnjavati. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
8. Foucault, M. (2018). Volja za znanjem: Istorija seksualnosti I. Beograd:
9. Frye, N. (2000). Anatomija kritike: Četiri eseja (G. Gračan, prev.). Zagreb: Golden marketing.
10. Hutcheon, L. (1996). Poetika postmodernizma. Novi Sad:
11. Irigaray, (1985a). Speculum of the other woman. Ithaca: Cornell University Press.
12. Irigaray, L. (1985b). This sex which is not one. Ithaca: Cornell University
13. Kiš, D. (2020). Peščanik. Beograd:
14. Nietzsche, (1954). On truth and lies in a nonmoral sense. In W. Kaufmann (Ed. & Trans.), The portable Nietzsche. New York: Viking Press.
15. Nietzsche, (1979). O koristi i šteti istorije za život. Beograd: Grafos.
16. Novaković, (2001). Strah i njegov sluga. Beograd: Biblioteka Višnja.
17. Spivak, C. (1988/2013). Mogu li podređeni da govore? Beograd: Iluminacija.