СВЕТ НЕЈЕДНАКЕ ПОЛНЕ И РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ

RODNA RAVNOPRAVNOST U SRBIJI I MEĐUNARODNOJ ZAJEDNICI – NAUČNI I REALISTIČKI KONTEKST (2026) [pp. 81-87]  

AUTHOR(S) / АУТОР(И): Вишеслав Крсмановић 
Download Full Pdf  
DOI: https://doi.org/10.46793/rravsr.081K
ABSTRACT / САЖЕТАК:

Неједнакост или равноправност мушкараца и жена потиче из неколико формираних парадигми. Прво, различитост јединки људске врсте је део опште различитости у свемиру, планети Земљи, биљном и животињском свету и људској заједници. Та различитост је основ неједнакости међу субјектима света, а у нормативном смислу и различитости између мушкараца и жена међусобно, али и унутар та два пола.

Човек као биолошко биће на основу анатомско- физиолошких обележја и карактера репродукције врсте може се сврставати у два посебна полна идентитета, као мушкарац и као жена. У савременом друштву, организованом у социјалним процесима одрастања, полне и психичке зрелости, образовања и васпитања, формирања категорија брака, породица, народа, нација, држава, формира низ нових специфичних различитости. На основу њих реализује се кроз поделу рада, друштвене улоге, друштвене организације, па групе и институције заузимајући притом различите друштвене положаје, приходе, углед, моћ. Покретом феминизма овај историјски процес социјализације створио је нову парадигму поред полне поделе на родове у оквиру којих добија додатни друштвени идентитет.

Радикализација покрета за ослобађање жена, пре свега кроз разне облике феминистичких покрета последња два века, довела је до „борбе“ за равноправност полова и родова, а последњих деценија та борба за равноправност је створила покрет „џендеризације“, Воук покрет, кансел културу, LGBT покрет итд.

Једнакост и равноправност полова и родова данас је довела до дубоких промена у животу људи, бракова, породица, народа, захвативши све облике друштвеног живота, а посебно друштвене свести. О томе се расправља у овом раду.

KEYWORDS / КЉУЧНЕ РЕЧИ:

пол, род, равноправност

ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:
REFERENCES / ЛИТЕРАТУРА:
  1. Бек, У. (2002). Ризично друштво, Београд, Филип Вишњић
  2. Вуксановић, Д. (2007). Филозофија медија, Београд, Чигоја штампа
  3. Зубоф, Ш. (2022). Доба надзорног капитализма, Београд, CLIO
  4. Кастелс, М. (2000). Успон умреженог друштва, 1-3, Загреб, Golden marketing
  5. Крсмановић, В. (2021). Социологија спорта, Београд, Факултет за спорт
  6. Нешковић, С. (2022). Правни и институционални контекст позиционирања Европске Уније, Београд, институт за међународну политику и привреду
  7. Мате, Г. и Мате, Д. (2023). Мит о нормалном, Београд, Publik praktum
  8. Митровић, Љ. (2006). Бурдијеова критика неолибералне филозофије развоја, мит о мондијализацији и новој Европи, Београд, ИФДТ
  9. Турен, А. (2011). Нова парадигма за разумевање данашњег света, Београд, Службени гласник
  10. Стиглиц, Џ. Е. (2004). Противречности глобализације, Београд, SBM-X
  11. Хантингтон, С. (2004). Трећи талас, Подгорица, CID
  12. Фукујама, Ф. (1997). Крај историје и последњи човек, Подгорица, CID
  13. Чернило, Д. (2012). Космополитизам у друштвеној теорији, Newyork, Palgrave McMilan
  14. Дракер, П. (1995). Посткапиталистичко друштво, Београд, Привредни преглед
  15. Чомски, Н. (2011). Специјална достигнућа пропаганде http://javniservis. nme (19.06.2022.)
  16. Социолошки речник (2007). Завод за уџбенике, Београд
  17. Речник психологије (2010). Службени гласник, Београд