Детињство 1 (2026) (81-98 стр.)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Јелена Б. ОГЊЕНОВИЋ 
DOI: https://doi.org/10.46793/Childhood26.1.08JO
САЖЕТАК / ABSTRACT:
У раду се, путем анализе Лажних бајки Давида Албахарија и Мирјане Огњановић, тежи изналажењу елемената постмодернистичке и постхуманистичке теоријске мисли на примеру бајке. Полази се од кратке генезе бајковног жанра – од њених фолклорно-традиционалних варијаната (уклопивих у тридесет и две функције Пропове Морфологије бајке), преко ауторских (уметничких, андерсеновских) бајковних творевина, како би се на крају доспело до питања о могућности опстајања овог жанра у конвенцијама постмодерних поетика. Тежимо да Лажне бајке, изузев у кључу постмодернизма, контекстуализујемо и постхуманистичким разматрањима (губљење идентитетске основе, срастање човека и машине, као и човека и животиње). На узорку од неколико Лажних бајки анализираћемо стожерне елементе поменутих послератних епоха, доказујући да егзистенција бајковног жанра континуирано и неометано траје и у доба превласти машина.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
постхуманизам, постмодернизам, Лажне бајке, Давид Албахари, Мирјана Огњановић, киборг
ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
ИЗВОРИ
- Albahari, David, Mirjana Ognjanović. Lažne bajke. Beograd: Booka, 2020.
- Kalvino, Italo. Talijanske bajke. Izabrala i prevela Karmen Milačić. Zagreb: Mladost, 1990.
ЛИТЕРАТУРА
- Албахари, Давид. Како писци пишу. Београд: Службени гласник, 2006.
- Албахари, Давид. Смисао поетике, поетика смисла. Верољуб Вукашиновић (ур.), Зборник 26. књижевних сусрета: Савремена српска проза. Трстеник: Народна библиотека „Јефимија”, 2009, 11–15.
- Албахари, Давид. Зашто фрагмент?. Верољуб Вукашиновић (ур.), Зборник 26. књижевних сусрета: Савремена српска проза. Трстеник: Народна библиотека „Јефимија”, 2009, 105–106.
- Албахари, Давид. У потрази за белим зецом. Михајло Пантић (ур.), Писци говоре 2. Београд: Друштво за српски језик и књижевност, 2020, 73–90.
- Василева, Оља. Жанр у наслову: истина малих и лажних бајки. Детињство, XLVII, 1 (2021): 13–22.
- Вукићевић, Драгана. Српска реалистичка приповетка и бајка: (типови веза). Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 53, св. 1–3 (2005): 373–386.
- Гајић, Александар. Колико је постхуманизам хуманистички, а колико антихуманистички. Слободан Владушић и Срђан Шљукић (ур.), Хуманизам, антихуманизам и постхуманизам: тематски зборник. Нови Сад: Матица српска, 2023, 63–85.
- Грдинић, Никола. Постмодернизам и књижевна историја. Зоја Карановић и Селимир Радуловић (ур.), Жанрови српске књижевности. Нови Сад: Филозофски факултет, 2006, 539–551.
- Леви Строс, Клод. Структура и форма. Превео Петар Вујичић. Београд: Библиотека XX век – Књижара Круг, 2012.
- Милошевић, Нада. Прилог проучавању структуре српскохрватске народне приповетке. Анали Филолошког факултета, књ. 6 (1966): 171–199.
- Опачић, Зорана. Наивна свест и фикција. Нови Сад: Змајеве дечје игре, 2011.
- Пантић, Михајло. Прозни свет Давида Албахарија. Верољуб Вукашиновић (ур.), Зборник 26. књижевних сусрета: Савремена српска проза. Трстеник: Народна библиотека „Јефимија”, 2009, 17–25.
- Пешикан-Љуштановић, Љиљана. Усмена и ауторска бајка – типологија односа. Љиљана Петровачки (ур.), Унапређивање наставе српског језика и књижевности: зборник радова. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику, 2007/2008, 36–58.
- Проп, Владимир Јаковљевич. Морфологија бајке. Превео Петар Вујичић. Београд: Библиотека XX век – Књижара Круг, 2012.
- Смиљковић, Стана. Ауторске бајке словенских народа. Бојана Димитријевић (ур.), Наука и савремени универзитет. Ниш: Филозофски факултет, 2013, 261–271.
- Bašlar, Gaston. Poetika sanjarije. Preveo Fahrudin Kreho. Beograd: B. Kukić, 2021.
- Batler, Kristofer. Postmodernizam. Preveo Dušan Janić. Sarajevo: Šahinpašić, 2007.
- Betelhajm, Bruno. Značenje bajki. Preveo Branko Vučićević. Beograd: „Jugoslavija” – Prosveta, 1979.
- Bošković Stulli, Maja. Narodna bajka kao umjetnost riječi. Zagreb: Hrvatsko filološko društvo, 1968.
- Čapek, Karel. O teoriji bajke. Mirjana Drndarski (pr.), Narodna bajka u modernoj književnosti. Beograd: Nolit – Institut za književnost i umetnost, 1978, 76–77.
- Dženks, Čarls. Šta je postmodernizam?. Prevela Miljana Protić. Loznica: Karpos, 2016.
- Fišel, Stefani. Izvođenje posthumanog: esej u tri čina. Preveo Vladimir Kopicl. Polja – mesečnik za umetnost i kulturu, 66, 532 (2021): 60–67.
- Haravej, Dona. Manifest kiborga. Prevela Branka Arsić. Ženske studije: časopis za feminističku teoriju, br. 2/3 (1995): 194–198.
- Kajoa, Rože. Od bajke do „naučne fantastike”. Mirjana Drndarski (pr.), Narodna bajka u modernoj književnosti. Beograd: Nolit: Institut za književnost i umetnost, 1978, 69–75.
- Levi Stros, Klod. Mit i značenje. Preveo Zoran Minderović. Beograd: Službeni glasnik, 2009.
- Lihačov, Dimitrij Sergejevič. Zatvoreno vreme skaske. Mirjana Drndarski (pr.), Narodna bajka u modernoj književnosti. Beograd: Nolit: Institut za književnost i umetnost, 1978, 56–61.
- Solar, Milivoj. Mit o avangardi i mit o dekadenciji: aspekti tumačenja proze dvadesetog stoljeća. Beograd: Nolit, 1985.
- Veljović, Jelica. Posthumanizam kao modus problematizacije i nadgradnje humanizma. Petar Vlahović (ur.), Etnoantropološki problemi. Beograd: Odeljenje za etnologiju Filozofskog fakulteta, 2019, 607–626.
- Vuković, Novo. Uvod u književnost za djecu i omladinu. Nikšić: Univerzitetska riječ, 1989.
- Živković, Milica. Ogledi o posthumanizmu i književnosti. Niš: Filozofski fakultet, 2015.