САГЛАСЈЕ НЕУСАГЛАСИВОГ У „ПИСМИМА ИЗ НОРВЕШКЕ“ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ

Узданица XXII-III (2025) (стр. 11-24)

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Снежана Ј. Милојевић 

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Uzdanica22.3.011M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Упркос флуидности, као канонизованој одлици путописног жанра, Писма из Норвешке Исидоре Секулић пружају могућност истраживања особености наративизације доживљеног, превасходно кроз есејистички слој приповеданог. Нашавши се у простору другог и другачијег, с почетка XX века, Секулић проговара о људима дефинишући их категоријама дивље природе кроз коју пролази, али и уз помоћ кључних имена локалне митологије. Описујући звукове у фјордовима реферира на чувена дела класичне музике, а бројне импресије употпуњују велика имена европског књижевног круга. Европоцентричним приступом земљи која представља европску маргину – Норвешкој – избегавајући стереотипе о Другом, проговара кроз категорију рода, нације и вере. Уместо очекиваног патријархалног, као узорка за даље тумачење, Секулић говори о неудатим женама (старим девојкама) као стубу норвешког здравог слоја друштва које води напретку. Изражавајући се у категоријама које иако „у сукобуˮ нису дихотомије, померајући границе очекиваног, Исидора Секулић говори о свеопштем сагласју супротно усмереним радњама у свим сегментима живота описиване земље.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

путопис, есеј, хришћанство, феминизам, Норвешка, Исидора Секулић.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Андрић, И. (1977). Стазе, лица, предели. Београд: Просвета.
  • Атанасијевић, К. (2008). Етика феминизма. Београд: Хелсиншки одбор за људска права у Србији.
  • Башарагин, М. (2021). Старост и род у времену и простору. Шта старије жене (не) могу у Србији данас. Нови Сад: Женске студије и истраживања и Футура публикације.
  • Борм, Ј. (2013). Одређивање пута: О путопису, путничкој књижевности и терминологији. Philologia Mediana, 5, 607–621.
  • Бахтин, М. (1986). Јединство хронотопа. Поља, 330/331, 355–357.
  • Башлар, Г. (2005). Поетика простора. Београд: Алеф.
  • Вуксановић, О. (1999). Смисао самоће у делу Исидоре Секулић. Ниш: Филозофски факултет.
  • Делић, Ј. (2023). О раној прози Исидоре Секулућ. Сапутници, Писма из Норвешке Исидоре Секулић. Београд: Вулкан.
  • Дучић, Ј.(2011). Моји сапутници. Београд: Александрија.
  • Гвозден, В. (2011). Српска путописна култура 1914–1940. Београд: Службени гласник.
  • Константиновић, З. (2001). Путописна књижевност. Речник књижевних термина. Бања Лука: Романов.
  • Кох, М. (2011). Има ли право Константин Брунер? Родни или универзални приступ стваралаштву жена у есејистици Исидоре Секулић. Књиженство, 1/1.
  • Кох, М. (2015). Мајсторице мишљења: српски феминистички есеј у међуратном периоду. Књижевна историја, 157, 209–232.
  • Кох, М. (2023). Мајсторице мишљења: српски феминистички есеј (XIX–XXI века). Београд: Службени гласник.
  • Милојевић, С. (2015). Женско писмо (од Вирџиније Вулф до Џудит Батлер). Зборник за језике и књижевности Филозофског факултета у Новом Саду, 5(5), 179– 189.
  • Поповић, О. (2013). Путопис: од рубног жанра до генератора нових књижевних теорија. Од маргине до центра: феминизам, књижевност, теорија. Подгорица:Институт за црногорски језик и књижевност, 205–216.
  • Поповић, Р.(2009). Исидорина бројаница. Београд: Службени гласник.
  • Прњат, А. (2022). Ксенија Атанасијевић, о етичкој основи феминизма. Речи, 14, 102–109.
  • Ратковић, С. (2018). Есеји Исидоре Секулић о променама у женској конзервативности као непролазној вредности. Philologia Mediana, 10, 549–558.
  • Секулић, И. (1977). Аналитички тренуци и теме. Београд: Вук Караџић.
  • Секулић, И. (2001). Писма из Норвешке и други путописи. Београд: Stylos.
  • Скерлић, Ј. (1913). Две женске књиге. Београд: Српски књижевни гласник.
  • Стојановић-Пантовић, Б., Стевановић, К. (2013). Критичке контроверзе о феминизму Исидоре Секулић, Српска књижевна критика и културна политика у другој половини XX века. Београд: Институт за књижевност и уметност, 67–90.
  • Форестер, С. (1989). Forrester, S., Isidora Sekulić as an early Serbian feminist. Serbian Studies, 1, 85–94.
  • Хаџи Поповић, И. (2009). Ерос и тајна. Београд: Нолит.
  • Чолак, Б. (2023). Путописи Милорада Павића и Исидоре Секулић: једна паралела. Научни састанак слависта у Вукове дане, 52/2, 293–302.