ТАМБУРАШКА ПРАКСА У УЖИЦУ И ОКОЛИНИ – ИСТОРИОГРАФСКИ ОСВРT

Савремена српска фолклористика XIV (2025) [стр. 183-204]

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Александра С. Прокић 

Download Full Pdf  

DOI: https://doi.org/10.46793/FolkloristikaXIV.183P

САЖЕТАК /ABSTRACT:

Иако се тамбурашки оркестри кроз историјске списе и саму праксу у Србији најпре везују за простор Војводине, након Другог светског рата тамбураши заузимају важно место у развоју културног аматеризма града Ужица и околине. О деловању тамбурашких оркестара у западном делу Србије нема пуно писаних података, али се кроз доступну фото-документацију и интервјуе са актерима праксе може потврдити деценијско присуство. Да је тамбурашка пракса старија од трубачке, сведоче записи ужичког етнолога др Радослава – Рада Познановића (1924–2014) који је свирање на тамбури, према речима његових потомакa, научио од својих стричева. Од прве деценије прошлог века, па све до 2000-их, под окриљем локалних културно-уметничких друштава или фабрика, интензивно је радило неколико тамбурашких ансамбала који су као део музичке секције наступали на простору некадашње Југославије и Европе. Неинституционализована тамбурашка пракса Ужица деловала је и у кафанском окружењу, те су се поред романси, староградских и циганских песама могле чути народне песме и кола. Развијена аматерска тамбурашка пракса у Ужицу допринела је и оснивању Фестивала тамбурашке музике, који је од 2005. до 2013. године окупљао еминентне тамбурашке оркестре бивше Југославије и суседних земаља. Услед недостатка образовних институција и подршке локалне власти, почетком XXI века ужичка тамбурашка пракса одлази у историју.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS: 

тамбура шаркија, градски и сеоски тамбурашки оркестри, неинституционализована пракса, кафане, фестивал, Ужице.

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

На међународном научном скупу Савремена српска фолклористика 14 рад је презентован под насловом „Тамбурашка музика у Ужицу и околини од краја 19. века до данас”.

ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:

  • Големовић, Димитрије О. Свака птица својим гласом пева. Београд: Балканско културно наслеђе, Друштво за очување српског фолклора ГРАДАЦ у Ваљеву, 2019.
  • Ђенић, Љубиша. „Народна лирика са Златибора.” Гласник етнографског Музеја 45, (1982): 143156.
  • Ђуровић, Игор. Порекло музичких инструмената код Срба (на основу археолошких, историјских, етнографских и других података). Крагујевац: Народни музеј, 2016.
  • Искрин, Милорад. Кафане и пекаре старог Ужица 1832–2009 (друго проширено и допуњено издање). Ужице: ЦЕМ д.о.о., 2020.
  • Маленковић, Дејан. Ужички амаркорд. Београд: КИЗ АЛТЕРА, 2003.
  • Марковић, Загорка. Народни музички инструменти. Београд: каталог изложбе Етнографског музеја, 1987.
  • Михајловић Лајић, Данка. „(Пре)обликовање српске тамбурашке традиције кроз индивидуалне праксе: репертоарски и стилски аспекти.” Зборник матице српске за сценску уметност и музику 60 (2019): 11–25
  • Пилчевић, Ђорђе. Академски сликар Михаило Миловановић (живот и дело 1879–1941). Ужице: Арт – Друштвено предузеће за приказивање филмова, културу, просвету и уметност, 1998.
  • Познановић, Раде В. Педесет година аматеризма у култури Ужица и околине (1945–1955). Ужице: Културно просветна заједница, 1995.
  • Познановић, Милош. Тамбура у Ужицу (у кратким цртама). Ужице: приватна архива.
  • Ранисављевић, Здравко. „Тамбурашка пракса у Војводини – хронологија, аспекти и перспективе развоја.” Етнолошко-антрополошке свеске 17 (6) (2011): 109–126.
  • Тренкић, Бојан. Неформална едукација у оквиру великих тамбурашких оркестара и њен утицај на обликовање тамбурашке праксе. Београд: ФМУ, 2023.
  • Цвијетић, Ратомир. Речник ужичког говора. Ужице: Универзитет у Крагујевцу –Учитељски факултет, ЈП Службени гласник, 2014.
  • Burdije, Pjer. Nacrt za jednu teoriju prakse: Tri studije o kabilskoj etnologiji. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1999.
  • Dević, Dragoslav. Uvod u osnove etnomuzikologije: III deo (instrumenti). Beograd: Univerzitet umetnosti, 1977.
  • Ferić, Mihael. Hrvatski tamburaški brevijar. Zagreb: Udruga za promicanje hrvatske kulture i baštine Šokadija, 2011.
  • Forry, Mark. Saglasje tradicije i culture u tamburaškoj muzici Vojvodine. Novi Sad: IK Prometej, 2011.
  • Gojković, Andrijana. Narodni muzički instrumenti. Beograd: „Vuk Karadzić”,1989.
  • Talam, Jasmina. Narodni muzički instrumenti u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Muzička akademija, Institut za muzikologiju, 2014.
  • Rihtman-Auguštin, Dunja. “Traditional Culture, Folklore, and Mass Culture in Contemporary Yugoslavia.” in: Richard M. Dorson (eds), Folklore in the Modern World. New York: De Gruyter Mouton, 1978: 163–172. 
  • Supek, Rudi. „Sociološki značaj amaterizma.” Kultura 26 (1974): 8–16.
  • Talam, Jasmina. „Bosanska bugarija.” Narodna umjetnost 44/2 (2007): 185–205.
  • Vukosavljev, Sava. 1990. Vojvođanska tambura. Novi Sad: Matica srpska.
Извори
  • Транскрибовани интервјуи из личне архиве А. Прокић:
  • Интервју са Драгишом Чолићем (Ужице, 12. 2. 2024)
  • Интервју са Мирјаном Познановић (Ужице, 23. 2. 2024)
  • Интервју са Драганом Радовићем (Ужице, 10. 3. 2024)
  • Интервју са Миодрагом Бошковићем (Ужице, 20. 3. 2024)
  • Интервју са Радосавом Бошковићем (Ужице, 25. 3. 2024)
  • Интервју са Николом Бошковићем (Ужице, 2. 4. 2024)