Савремена српска фолклористика XIV (2025) [стр. 169-182]
АУТОР(И) / AUTHOR(S):Миломир М. Максимовић
DOI: https://doi.org/10.46793/FolkloristikaXIV.169M
САЖЕТАК /ABSTRACT:
Након погибије браће Мрњавчевић у Маричкој бици и смрти цара Уроша, Никола Алтомановић постао је најмоћнији српски господар. Његова сила сломљена је борбом 1373. године у Ужицу, након чега су победници – кнез Лазар и бан Твртко – поделили његове земље, док је сам Никола заточен и ослепљен. У раду се даје хронолошки преглед и анализа старих и нових предања о Николи Алтомановићу, некадашњем господару Ужичког града, која су забележена у Ужицу и околини. Најстарија до сада позната предања, записао је Стојан Обрадовић, судски чиновник и културни делатник, током свог службовања у Ужицу у шестој деценији 19. века. Она садрже први познати помен битке код Пониковице надомак Ужица, у којој је кнез Лазар поразио војску жупана Николе. Почетком 20. века о њој пише и Драгиша Лапчевић, а присутна је у историјском сећању појединаца из Лужничке долине и данас. Указано је на постојање традиција о Николи Алтомановићу које су новијег датума – попут тезе да је Ужице било његова престоница, и да је црква у Прилипцу подигнута на месту покушаја убиства кнеза Лазара – као и могућим чиниоцима који су утицали на њихово формирање.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
жупан Никола Алтомановић, Ужице, Ужички град, кнез Лазар, Стојан Обрадовић, битка, Пониковица, Прилипац, историјска свест, предање.
ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:
ЛИТЕРАТУРА/ REFERENCES:
- Богојевић, Татјана. „Стојан Обрадовић и Ужичко читалиште: након 165 година.” Корак библиотеке: часопис за културу и библиотечко-информациону делатност, бр. 6 (2021): 17‒26.
- Динић, Михаило. О Николи Алтомановићу. Београд: Народна штампарија 1932.
- Векић Кочић, Марија и Кочић, Драгољуб и др. Историја 6: уџбеник историје за шести разред основне школе. Београд: Нови Логос, 2012.
- Максимовић, Миломир и Војновић, Милан. „Путне везе Ужица са Полимљем и Подрињем (14‒17. век).” Ужички зборник, 41 (2017): 39‒72.
- Максимовић, Миломир. „Жупан Никола Алтомановић и Ужице: поводом 650 година од опсаде Ужица и расапа Николе Алтомановића.” Ужички зборник, 47 (2023): 33‒65.
- Михаљчић, Раде. Крај српског царства, Београд: Српска књижевна задруга 1975.
- Михаљчић, Раде. Лазар Хребељановић ‒ историја, култ, предање. Београд: Српска књижевна задруга, 1984
- Мишић, Синиша. Историјска географија српских земаља: од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес, 2014.
- Лапчевић, Драгиша. „Четири жупе–прилог за истраживање.” Гласник Географског Друштва, 7–8 (1922): 179–197.
- Поповић, Марко. Ужички град. Ужице: Историјски архив, 2004.
- Hobsbom, Erik. „Uvod: kako se tradicije izmišljaju.” u: Izmišljanje tradicije (ur. Erik Hobsbom, Terens Rejndžer), prevele s engleskog Slobodanka Glišić i Mladena Prelić, 2. izdanje, Bеograd: Biblioteka XX vek; Beograd: Čigoja štampa; Krug, 2011: 5‒26.
Извори
- Orbini, Mauro. Il Regno de gli Slavi. Pesaro 1601.
- Ердељановић, Јован. Доње Драгачево, Антропогеографска проучавања. Српски етнографски зборник IV, Насеља српских земаља I, Београд: САНУ, 1902.
- Настасијевић, Славомир. Витези кнеза Лазара, Београд: Народна књига, 1984.
- Новаковић, Стојан. „Хаџи Калфа или Ћатиб Челебија, турски географ XVII века.” Споменик Српске краљевске академије, 18 (1892): 1–132.
- Обрадовић, Стојан. „Описаније окружија ужичког.” Гласник Друштва србске словесности, 10 (1858): 296–339.
- Обрадовић, Стојан. Описаније окружија ужичког; Костреш харамбаша. Приредио Видан Николић. Титово Ужице: Историјски архив, 1987.
- Орбин, Мавро. Краљевство Словена. Зрењанин: Sezam book, 2004.
- Стојановић, Љубомир. Стари српски родослови и летописи. Београд–Сремски Карловци: Српска манастирска штампарија, 1927.