САВИНИ СВЕТОГОРСКИ ДАНИ

Свети Сава 1175-2025 (2025) (254-285 стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Бојан M. Миљковић

Download Full Pdf   

DOI: https://doi.org/10.46793/850SSava.254M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Монашко тиховање и ктиторска делатност, наизглед неспојиви, обележили су највећи део Савиног живота на Светој Гори. Искуства стечена у обнови Ватопеда и Хиландара биће касније кључна за његов рад на живописању Студенице, као и на изградњи и осликавању Жиче. По прихватању архијерејског достојанства био је накратко још два пута на Атосу.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

Свети Сава, Света Гора, монах, ктитор, уметност

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

Извори
  • Барскiй 1887: Второе посѣщенiе Святой Аѳонской Горы Василья Григоровича-Барскаго, изд. Н. П. Барсуковъ, С. Петербургъ.
  • Васильевскiй 1896: В. Васильевскiй, Epirotica saeculi XIII, Византiйскiй временникъ 3, 233–299.
  • Данило Други 1866: Данило Други, Животи краљева и архиепископа српских, изд. Ђ. Даничић, Загреб.
  • Доментијан 2001: Доментијан, Житије светога Саве, прир. Љ. Јухас­Георгиевска, Т. Јовановић, Београд.
  • Iоакимъ 1882: Сказанiе о Св. Аѳонской горѣ игумена Русскаго Пантелеймонова монастыря Iоакима и иныхъ Святогорскихъ старцевъ, Памятники древней письменности 30, 5–31.
  • Свети Сава 1998: Свети Сава, Сабрана дела, изд. Т. Јовановић, Београд.
  • Стефан Првовенчани 2017: Стефан Првовенчани, Сабрана дела, прир. Љ. Јухас­Георгиевска, Т. Јовановић, Београд–Краљево.
  • Суботић и др. 2019: Г. Суботић, Б. Миљковић, Н. Дудић, Натписи манастира Хиландара, I (XIV–XVII век), Београд.
  • Теодосије 1973: Теодосије Хиландарац, Живот светога Саве, изд. Ђ. Даничић, прир. Ђ. Трифуновић, Београд.
  • Трифуновић 1980: Ђ. Трифуновић, Писац и преводилац инок Исаија, Крушевац.
  • Трифуновић и др. 1986: Ђ. Трифуновић, В. Бјелогрлић, И. Брајовић, Хиландарска  оснивачка  повеља  светога Симеона и светога Саве, Осам векова Студенице, Београд, 49–60.
  • Турилов 1996: А. А. Турилов, Рассказы о чудотворных иконах монастыря Хиландар в русской записи XVI века, Чудотворная икона в Византии и Древней Руси, Москва, 510–525.
*
  • Λάμπρος 1912: Σ. Λάμπρος, Τὰ Πάτρια τοῦ Ἁγίου ὄρους, Νέος Ἑλληνομνήμων 9/1­2, 116–161, 209–244.
*
  • Bompaire 1964: Actes de Xéropotamou, éd. J. Bompaire, Paris.
  • Bompaire et al. 2001: Actes de Vatopédi, I, éd. J. Bompaire, J. Lefort, V. Kravari, Ch. Giros, Paris.
  • Kravari 1987: V. Kravari, Nouveaux documents du monastère de Philothéou, Travaux et mémoires 10, 261–357.
  • Lefort et al. 1990: Actes d’Iviron, II, éd. J. Lefort, N, Oikonomidès, D. Papachryssanthou, V. Kravari, H. Métrévéli, Paris.
  • Lefort et al. 1994: Actes d’Iviron, III, éd. J. Lefort, N, Oikonomidès, D. Papachryssanthou, V. Kravari, H. Métrévéli, Paris.
  • Lefort et al. 1995: Actes d’Iviron, IV, éd. J. Lefort, N, Oikonomidès, D. Papachryssanthou, V. Kravari, H. Métrévéli, Paris.
  • Lefort et al. 2006: Actes de Vatopédi, II, éd. J. Lefort, V. Kravari, Ch. Giros, K. Smyrlis, Paris.
  • Lemerle et al. 1970: Actes de Lavra, I, éd. P. Lemerle, A. Guillou, N. Svoronos, D. Papachryssanthou, Paris.
  • Lemerle et al. 1982: Actes de Saint-Pantéléèmôn, éd. P. Lemerle, G. Dagron, S. Ćirković, Paris.
  • Millet et al. 1904: G. Millet, J. Pargoire, L. Petit, Recueil des inscriptions chrétiennes de l’Athos, I, Paris.
  • Papachryssanthou 1975: Actes de Prôtaton, éd. D. Papachryssanthou, Paris.
  • Sophronios (Eustratiades) and Arcadios 1924: Sophronios (Eustratiades), Arcadios, Catalogue of the Greek Manuscripts in the Library of the Monastery of Vatopedi on Mt. Athos, Cambridge.
  • Thomas et al. 2000: Byzantine Monastic Foundation Documents, II, ed. J. Thomas, A. Constantinides Hero, G. Constable, Washington.
  • Živojinović et al. 1998: Actes de Chilandar, I, éd M. Živojinović, V. Kravari, Ch. Giros, Paris.
Литература
  • Авраамовићъ 1847: Д. Авраамовићъ, Описанiе древностiй србски у Светой (Атонской) Гори, Београдъ.
  • Авраамовићъ 1848: Д. Авраамовићъ, Света Гора са стране вере, художества и повестнице, Београдъ.
  • Бабић 1975: Г. Бабић, О живописаном украсу олтарских преграда, Зборник за ликовне уметности Матице српске 11, 1–41.
  • Бабић 1985: Г. Бабић, Епитети Богородице коју дете грли, за ликовне уметности Зборник Матице српске 21, 261–274.
  • Баришић 1971: Ф. Баришић, Хронолошки проблеми око године Немањине смрти, Хиландарски зборник 2, 31–56.
  • Благојевић 2007: М. Благојевић, Средњовековна села манастира Хиландара на Косову и Метохији, Пета казивања о Светој Гори, Београд, 102–140.
  • Бошковић 1939: Ђ. Бошковић, Светогорски пабирци, Старинар 14, 71–103.
  • Војводић 2005: Д. Војводић, Зидно сликарство цркве Светог Ахилија у Ариљу, Београд.
  • Давидов 1971: Д. Давидов, Манастир Хиландар на бакрорезима XVIII века, Хиландарски зборник 2, 143–169.
  • Ђурић 1961: В. Ј. Ђурић, Фреске црквице Св. Бесребреника деспота Јована Угљеше у Ватопеду и њихов значај за испитивање солунског порекла ресавског живописа, Зборник радова Византолошког института 7, 125–136.
  • Ђурић 1966: В. Ј. Ђурић, Мозаичка икона Богородице Одигитрије из манастира Хиландара, Зограф 1, 16–20.
  • Ђурић 1974: В. Ј. Ђурић, Византијске фреске у Југославији, Београд.
  • Ђурић и др. 1990: В. Ј. Ђурић, С. Ћирковић, В. Кораћ, Пећка патријаршија, Београд.
  • Живојиновић 1972: М. Живојиновић, Светогорске келије и пиргови у средњем веку, Београд.
  • Живојиновић 1976: М. Живојиновић, Света Гора у доба Латинског царства, Зборник радова Византолошког института 17, 77–91.
  • Живојиновић 1979: М. Живојиновић, Ктиторска делатност светога Саве, Сава Немањић – Свети Сава, Београд, 15–24.
  • Живојиновић 1998: М. Живојиновић, Историја Хиландара, I, Београд.
  • Живојиновић 2001:  М.  Живојиновић, Епископ  Јериса и Свете Горе. Архијерејска права, Календар Српске православне патријаршије за 2001, Београд, 80–85.
  • Живојиновић 2005: М. Живојиновић, Света Гора око 1204. године, 950 година од великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа, Београд, 91–98.
  • Живојиновић, Савић 2023: М. Живојиновић, В. Савић, Савин уговор са светогорском управом о куповини земљишта за виноград (1228). Настанак и судбина грчког и српског текста, Зборник радова Византолошког института 60/1, 455–518.
  • Јанковић 1985: М. Јанковић, Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, Београд.
  • Калић 2007: Ј. Калић, Младост светог Саве, Пета казивања о Светој Гори, Београд, 49–59.
  • Ковачевић 1998: М. Ковачевић, Испод калдрме у порти Хиландара, Хиландарски зборник 10, 135–142.
  • Ковачевић 2016: М. Ковачевић, Света царска српска лавра Хиландар на Светој Гори Атонској, Хиландар–Београд.
  • Кораћ 1983: В. Кораћ, Једна монашка ћелија у Студеници, Зограф 14, 27–30.
  • Макарiй 1871: Макарiй, архим., Письмо съ Аѳона, Душеполезное чтенiе 12/2, 142–146.
  • Максимовић 1986: Љ. Максимовић, О години преноса Немањиних моштију у Србију, Зборник радова Византолошког института 24/25, 437–442.
  • Марковић 2009: М. Марковић, Прво путовање светог Саве у Палестину и његов значај за српску средњовековну уметност, Београд.
  • Марковић 2015: М. Марковић, О представама  светог Саве Српског у Ватопеду, с посебним освртом на фре- ску у параклису Светог Димитрија, Περίβολος, II, Бео­ град, 397–405.
  • Миљковић 1999/2000: Б. Миљковић, Хиландарски Ча- сни крст и стара манастирска ставротека, Зборник радова Византолошког института 38, 287–297.
  • Миљковић 2008: Б. Миљковић, Житија светог Саве као извори за историју средњовековне уметности, Београд.
  • Миљковић 2015а: Б. Миљковић, Хиландарски игумански штап, Περίβολος, I, Београд, 127–136.
  • Миљковић 2015б: Б. Миљковић, Сава, Стефан Радослав и Димитрије Хоматин, Зборник радова Византолошког института 52, 259–275.
  • Миљковић 2024: Б. Миљковић, Поменик Арбанашког пирга, Хиландарски зборник 16, 109–125.
  • Ненадовић 1965: С. Ненадовић, Хиландар на графичким приказима XVIII и XIX столећа, Зборник заштите споменика културе 16, 97–113.
  • Ненадовић 1966: С. Ненадовић, Хиландарски метох Зиг и проблеми камене пластике Немањиног доба, Хиландарски зборник 1, 163–169.
  • Ненадовић 1972: С. Ненадовић, Одбрана манастира Хиландара, Зборник за ликовне уметности Матице српске 8, 91–115.
  • Острогорски 1996: Г. Острогорски, Историја Византије, Београд.
  • Петковић 2007: С. Петковић, Уметничка дела као сведоци култа светог Саве Српског у Грчкој, Српски светитељи у сликарству православних народа, Нови Сад, 45–55.
  • Пириватрић 2023: С. Пириватрић, Хронологија произвођења Светог Саве у достојанство архимандрита, Зборник радова Византолошког института 60/2, 929–941.
  • Сајловић 2007: М. Сајловић, Монашки постриг светог Саве, Пета казивања о Светој Гори, Београд, 60–92.
  • Синай 2000: Синай, Византия, Русь, Санкт­Петербург.
  • Станојевић 1933: С. Станојевић, Св. Сава и проглас бугарске патријаршије, Глас Српске краљевске академије 156, 171–188.
  • Тодић 1982: Б. Тодић, Најстарије зидно сликарство у Св. Апостолима у Пећи, Зборник за ликовне уметности Матице српске 18, 19–38.
  • Тодић 1987: Б. Тодић, Милешева и Жича – тематске и иконографске паралеле, Милешева у историји српског народа, Београд, 81–88.
  • Ћирковић 1997: С. Ћирковић, Работници, војници, духовници, Београд.
  • Фотић 2000: А. Фотић, Света Гора и Хиландар у Османском царству (XV–XVII век), Београд.
  • Хиландар 1997: Хиландар, Света Гора.
  • Чанак­Медић 1998: М. Чанак­Медић, Жичка Спасова црква – замисао светог Саве, Свети Сава у српској историји и традицији, Београд, 173–186.
  • Чанак­Медић и др. 2014: М. Чанак­Медић, Д. Поповић, Д. Војводић, Манастир Жича, Београд.
  • Шупут 1997: М. Шупут, Континуитет култног места у архитектури у српским земљама и у византијском свету, Зборник радова Византолошког института 36, 155–162.
  • Шупут 1998а: М. Шупут, Архитектонски украс цркве краља Милутина, Манастир Хиландар – Београд, 153–158.
  • Шупут 1998б: М. Шупут, О простору и о његовој функцији у црквеној архитектури из времена светог Саве, Свети Сава у српској историји и традицији, Београд, 193–201.
*
  • Ζίας 1996: Ν. Ζίας, Οἱ τοιχογραφίες τοῦ παρεκκλησίου τοῦ Ἁγίου Δημητρίου, Ἱερά Μεγίστη Μονή Βατοπαιδίου, Α´, Ἅγιον Ὄρος, 309–318.
  • Θεοχαρίδης 1996α: Π. Λ. Θεοχαρίδης, Μονές και Σκήτες του Αγίου Όρους. Φωτογραφική καταγραφή του 1870, Θεσσαλονίκη.
  • Θεοχαρίδης 1996β: Π. Λ. Θεοχαρίδης, Τό συγκρότημα τοῦ περιβόλου, Ἱερά Μεγίστη Μονή Βατοπαιδίου, Α´, Ἅγιον Ὄρος, 148–165.
  • Λοβέρδου-Τσιγαρίδα 1996: Κ. Λοβέρδου-Τσιγαρίδα, Βυζαντινή μικροτεχνία, Ἱερά Μεγίστη Μονή Βατοπαιδίου, Β´, Ἅγιον Ὄρος, 458–499.
  • Παζαρᾶς 1995: Θ. Ν. Παζαρᾶς, Τό μαρμάρινο τέμπλο τοῦ καθολικοῦ τῆς μονῆς Βατοπεδίου, Δελτίον της Χριστιανικής Αρχαιολογικής Εταιρείας 18, 15–31.
  • Παζαρᾶς 1996: Θ. Ν. Παζαρᾶς, Τό μαρμάρινο τέμπλο τοῦ καθολικοῦ, Ἱερά Μεγίστη Μονή Βατοπαιδίου, Α´, Ἅγιον Ὄρος, 176–179.
  • Παπάγγελος 1996: Ἰ. Ἀ. Παπάγγελος, Οἱ μεταβυζαντινές τοιχογραφίες, Ἱερά Μεγίστη Μονή Βατοπαιδίου, Α´, Ἅγιον Ὄρος, 285–308.
  • Παπάγγελος 1998: Ἰ. Ἀ. Παπάγγελος, Η Χαλκιδική κατά τους Μέσους Χρόνους, Η Ιστορία της Χαλκιδικής, 77–111.
  • Παπαστράτου 1986: Ντ. Παπαστράτου, Χάρτινες εἰκόνες, I-II, Αθήνα.
  • Πελεκανίδης 1977: Σ. Πελεκανίδης, Βυζαντινὸν βημόθυρον ἐξ Ἁγίου Ὄρους, Μελέτες παλαιοχριστιανικῆς καὶ βυζαντινῆς ἀρχαιολογίας, Θεσσαλονίκη, 221–241.
  • Πολυβίου 1996: Μ. Δ. Πολυβίου, Τὰ ἐντὸς τοῦ περιβόλου μεταβυζαντινὰ παρεκκλήσια, Ἱερά Μεγίστη Μονή Βατοπαιδίου, Α´, Ἅγιον Ὄρος, 183–190.
  • Τσιγαρίδας 1996α: Ε. Ν. Τσιγαρίδας, Τά ψηφιδωτά καί οἱ βυζαντινές τοιχογραφίες, Ἱερά Μεγίστη Μονή Βατοπαιδίου, Α´, Ἅγιον Ὄρος, 219–284.
  • Τσιγαρίδας 1996β: Ε. Ν. Τσιγαρίδας, Φορητές εἰκόνες, Ἱερά Μεγίστη Μονή Βατοπαιδίου, Β´, Ἅγιον Ὄρος, 350–417.
  • Τσιγαρίδας 1996γ: Ε. Ν. Τσιγαρίδας, Διάγραμμα τῆς μνημειακῆς ζωγραφικῆς κατὰ τὴ βυζαντινὴ περίοδο (963-1453), Τάσεις του ορθόδοξου μοναχισμού, 9ος­20ός αιώνας, Αθήνα, 147–160.
  • Τσιγαρίδας καὶ Λοβέρδου-Τσιγαρίδα 2006: Ε. Ν. Τσιγαρίδας, Κ. Λοβέρδου-Τσιγαρίδα, Ἱερά Μεγίστη Μονή Βατοπαιδίου. Βυζαντινές εἰκόνες καί ἐπενδύσεις, Ἱερά Μεγίστη Μονή Βατοπαιδίου, Ἅγιον Ὄρος.
  • Χατζηδάκης 1966: Μ. Χατζηδάκης, Εἰκόνες ἐπιστυλίου ἀπὸ τὸ Ἅγιον Ὄρος, Δελτίον τῆς Χριστιανικῆς Ἀρχαιολογικῆς Ἑταιρείας 4, 377–397.
  • Χρυσοχοΐδης καὶ ἀλ. 1999: K. Χρυσοχοΐδης, Ἰ. Ταβλάκης, Γ. Οἰκονομάκη-Παπαδοπούλου, Ἄξιον Ἐστίν, Ἅγιον Ὄρος.
*
  • Babić 1988: G. Babić, Il modello e la replica nell’arte bizantina delle icone, Arte Cristiana 76/1­2, 61–78.
  • Binon 1942: S. Binon, Les origines légendaires et l’histoire de Xéropotamou et de Saint-Paul de l’Athos, Louvain.
  • Demus 1991: O. Demus, Die byzantinischen Mosaikikonen. I. Die grossformatigen Ikonen, Wien.
  • Laurent 1963: V. Laurent, La succession épiscopale de la métropole de Thessalonique dans la première moitié du XIIIe siècle, Byzantinischen Zeitschrift 56, 284–296.
  • Loverdou­Tsigarida 1999: K. Loverdou­Tsigarida, Les revête- ments de la Vierge Vimatarissa au monastère de Vatopédi, Древнерусское искусство. Византия и древная Русь, С.­Петербург, 440–448.
  • Meester 1949: P. de Meester, L’archimandritat dans les Églises de rite byzantine, Miscellanea liturgica in honorem L. Cuniberti Mohlberg, II, Roma, 115–137.
  • Papazôtos 1988: А. Papazôtos, Recherches topographiques au Mont Athos, Géographie Historique du Monde Méditerranéen, Paris, 149–178.
  • Schilbach 1970: Е. Schilbach, Byzantinische Metrologie, München.
  • Tatić­Djurić 1990: Μ. Tatić­Djurić, L’icône de la Vierge Kykkotissa, Επετηρίδα Κέντρου μελετών Ιεράς Μονής Κύκκου 1, 209–220.
  • Theocharidis 1989: P. Theocharidis, The Byzantine Fortified Enclosure of the Monastery of Chelandariou, Хиландарски зборник 7, 59–69.
  • Tsigaridas 2001: E. N. Tsigaridas, Artistic activity on Mt. Athos. Monumental painting in the Byzantine period (963-1453), Byzantine Macedonia. Art, architecture, music and hagiography, Melbourne, 41–49.
  • Vocotopoulos 1996: P. L. Vocotopoulos, Note sur l’icone de la Vierge Portaïtissa, Зограф 25, 27–30.