ФУНКЦИЈА СНОВА У ДРАМСКИМ БАЈКАМА АЛЕКСАНДРА ПОПОВИЋА

Детињство 4 (2025) (101-108 стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Милена С. ЗОРИЋ ЛАТОВЉЕВ

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Childhood25.4.101ZL

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У овоме раду анализирају се три драмске бајке Александра Поповића – Пепељуга, Црвенкапа и Снежана и седам патуљака, које су обједињене темом и уметничким поступком: бајка и њено преобликовање. У фокусу интересовања јесу снови и сањарења не само као поступак којим се уводи елемент фантастичног/ониричког, што је већ уочено, већ и њихова функција у креирању драмског текста – карактеризација ликова, промена простора, покретање драмске радње.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

драмска бајка, Три светлице с позорнице, сан, функција, карактеризација ликова, промена простора, покретање драмске радње

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Зорић, Милена. Језичка карактеризација ликова у Снежани и седам патуљака Александра Поповића. Детињство, XLIV, 1 (2018): 42–54.
  • Зорић, Милена. Ресемантизација бајке у Снежани и седам патуљака Александра Поповића. Језици и културе у времену и простору: тематски зборник, 8/2. Нови Сад: Филозофски факултет – Педагошко друштво Војводине, 2019, 233–244.
  • Зорић, Милена. Ресемантизација бајке у Црвенкапи Александра Поповића. Słowiańskie Światy Wyobraźni: Metamorfozy. Ur.: Magdalena Dyras, Alicja Fidowicz, Marlena Gruda. Kraków: Wydawnyctvo Uniwersytetu Jagielońskego, 2021, 151–164.
  • Зорић, Милена. Дечја слика света у драмским бајкама Александра Поповића. Језици и културе у времену и простору: тематски зборник. 10, 3. Уреднице Снежана Гудурић, Јасмина Дражић, Марија Стефановић. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет – Педагошко друштво Војводине, 2022а, 323–331.
  • Зорић, Милена. Култура свакодневице у драмским бајкама Александра Поповића. Књижевност за децу кроз призму мултикултуралности: зборник радова са научног скупа одржаног 16. и 17. априла 2021. у организацији Андрићевог института. Главни и одговорни уредник Емир Кустурица; уредник Александра Вранеш. Вишеград: Андрићев институт, 2022б, 149–168.
  • Зорић, Милена. Трансформација фразеологизама у драмским бајкама Александра Поповића и њена стилска функција. Детињство, XLVIII, 2 (2022в): 124–134.
  • Зорић Латовљев, Милена, Љиљана Пешикан-Љуштановић. Цитатне игре у драмским бајкама Александра Поповића. Језици и културе у времену и простору [Електронски извор]: тематски зборник 11/1. Уреднице: Снежана Гудурић, Марија Стефановић, Јасмина Дражић. Нови Сад: Филозофски факултет – Педагошко друштво Војводине, 2024, 135–144, <https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2024/978-86-6065-878-6> 10. 10. 2025.
  • Јакшић Провчи, Бранка. Естетска стварност у драмама за децу Александра Поповића. Детињство, XXIX, 3–4 (2003): 42–47.
  • Мијић, Ивана. Фантастика у драмама за децу Александра Поповића. Детињство, XL, 3 (2014): 13–24.
  • Миочиновић, Мирјана. Сценска игра Александра Поповића. Јован Љуштановић (прир.), Александар Поповић. Антологијска едиција Десет векова српске књижевности. Књ. 80. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске, 2015, 237–250.
  • Млађеновић, Миливоје. Иновацијска својства „бајки за приказивање” Александра Поповића. Детињство, XXVIII, 3–4 (2002): 28–37.
  • Млађеновић, Миливоје. Сценске бајке Александра Поповића. Књижевни праузори у драмама за децу Александра Поповића. Нови Сад: Позоришни музеј Војводине, 2005.
  • Млађеновић, Миливоје. Одлике драмске бајке. Нови Сад: Стеријино позорје – Позоришни музеј Војводине, 2009.
  • Млађеновић, Миливоје. Опште одлике сценске бајке. Зборник Матице српске за књижевност и језик, LVII, 3 (2009): 645–658.
  • Пешикан-Љуштановић, Љиљана. Употреба сабље димискије – ресемантизација фолклорних форми у раним фарсама Александра Поповића. Кад је била кнежева вечера? Усмена књижевност и традиционална култура у српској драми 20. века. Нови Сад: Позоришни музеј Војводине, 2009, 53–64.
  • Пешић-Хамовић, Валентина. Иронија и бајка у драмама за децу Александра Поповића. Детињство, XXIX, 3–4 (2003): 47–50.
  • Ристановић, Цвијетин. Одлике драмског стваралаштва за дјецу Александра Поповића. Детињство, XXIX, 3–4 (2003): 37–42.
  • Тодорић, Гордана. Лудус и логотезис Александра Поповића. Нови Сад: Позоришни музеј Војводине, 2012.
  • Топић, Кристина. Драме за дјецу Александра Поповића у односу према усменој књижевности и традиционалној култури. Детињство, XLIV, 3 (2018): 30–69.
  • Betelhajm, Bruno. Značenje bajki. Preveo Branko Vučićević. Beograd: „Jugoslavija” – Prosveta, 1979.
  • Ćirilov, Jovan. Dramski pisci, moji savremenici: portreti. Novi Sad: Sterijino pozorje, 1989.
  • Milovanović, Ana. Srpska bajka u drami za decu. Biblioteka Academia. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2002.
  • Mlađenović, Milivoje. Odlike dramske bajke: preoblikovanje modela bajke u srpskoj dramskoj književnosti za decu. Novi Sad: Sterijino pozorje – Pozorišni muzej Vojvodine, 2009.
  • Stanojević, Zoran. Snovi Aleksandra Popovića. Detinjstvo, VII, 1 (1981): 38–48.