EMPATIJA KAO TEORIJA PREVOĐENJA

Jezik, književnost i empatija (2025) (395-411. стр.)

АУТОР(И) / AUTHOR(S):Tijana Parezanović  Milena Stojanović Jovana Čaprić

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/LLE25.395P

САЖЕТАК / ABSTRACT:

Naučne i stručne studije o prevođenju često se pozivaju na empatiju kao značajan element prevodilačkog procesa. Za razliku od saosećanja, empatija ili uosećavanje, uživljavanje, predstavlja veštinu stavljanja sebe u poziciju drugog i sposobnost posmatranja određenih okolnosti iz te pozicije. Značaj empatije se naizgled jasnije ispoljava u različitim oblicima usmenog prevođenja, gde prevodilac preuzima gramatičko lice i rod govornika. Ipak ne treba zanemariti dejstvo empatije u pisanom prevođenju. I pored pozivanja na (književno) prevođenje kao „umetnost empatije“ (Nacionalni fond za umetnost SAD-a, 2014), teza o imanentnoj povezanosti empatije i prevođenja ostaje nedovoljno ispitana i obrazložena, čak i u okvirima kognitivnih prevodilačkih studija, uz nekoliko izuzetaka (Redgundis Štolc, Anegret Šturm). Nedostatak istraživanja primetan je i u domaćoj nauci o prevođenju, te je stoga primarni cilj ovog rada da pruži osvrt na osnovne aspekte veze između prevođenja i empatije. Najpre ukazujemo na teorije prevođenja koje sadrže klicu shvatanja prevođenja kao umetnosti empatije (od Fridriha Šlajermahera, preko Jiržija Levija, do Gajatri Čakravorti Spivak), nakon čega sledi konkretnije poređenje prevodilačkog procesa sa psihoterapijskim zasnovanim na empatiji. U drugom delu rada osvrćemo se na praktične aspekte prikazanih teorijskih postavki, izdvajajući perspektivu kao element procesa prevođenja koji je u bliskoj vezi sa empatičnim pristupom prevođenju. Kroz nekoliko primera funkcionalno različitih tipova teksta, izdvaja se perspektiva korisnika, odnosno, čitaoca/slušaoca teksta na ciljnom jeziku kao značajan faktor u empatičnom pristupu prevođenju. Pruženi teorijski i praktični osvrti predstavljaju polazište za dalja empirijska i teorijska istraživanja, koja bi za osnovnu pretpostavku uzimala shvatanje prevođenja kao kulturološko-lingvističkog procesa razvijanja empatije. Njihov značaj bi se u budućnosti mogao ogledati u unapređenju struke, ali i doprinosu širokoj čitalačkoj publici. 

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

prevođenje, empatija, tip teksta, perspektiva, obuka prevodilaca

ПРОЈЕКАТ / ACKNOWLEDGEMENT:

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

  • Ball, D. (2014). The Art of Empathy: Celebrating Literature in Translation. Washington: National Endowment for the Arts.
  • Berman, A. (1985/2004). Translation and the Trials of the Foreign (L. Venuti, Transl.). In L. Venuti (Ed.), The Translation Studies Reader (pp. 284–297). London & New York: Routledge.
  • Byrne, J. (2006). Technical Translation: Usability Strategies for Translating Technical Documentation. Dordrecht: Springer.
  • Carl Rogers on Empathy. The Behavioral Scientist. (n.d.). https://www.thebehavioralscientist.com/carl-rogers-on-empathy
  • Chen, Y. (2020). An Overview of Cognitive Translation Studies. Canadian Social Science 16(5): 39–43. https://doi.org/10.3968/11732.
  • Dvash, J., & Shamay-Tsoory, S. G. (2014). Theory of Mind and Empathy as Multidimensional Constructs: Neurological Foundations. Topics in Language Disorders, 34(4), 282–295. https://doi.org/10.1097/TLD.0000000000000040.
  • Goleman, D. (2008, March 1). Hot to Help: When Can Empathy Move Us to Action? Greater Good Magazine: Science-based Insights for a Meaningful Life. https://greatergood.berkeley.edu/article/item/hot_to_help
  • Holmes, J. (1972/2004). The Name and Nature of Translation Studies. In L. Venuti (Ed.), The Translation Studies Reader (pp. 172–185). London & New York: Routledge.
  • House, J. (1977). A Model for Translation Quality Assessment. Tübingen: Gunter Narr.
  • House, J. (2018). Translation: The Basics. London & New York: Routledge.
  • Keen, S. (2007). Empathy and the Novel. Oxford: Oxford University Press.
  • Keen, S. (2013). Narrative Empathy. The Living Handbook of Narratology, https://www-archiv.fdm.uni-hamburg.de/lhn/. Hamburg: University of Hamburg.
  • Lanzoni, S. (2018). Empathy: A History. New Haven: Yale University Press.
  • Lederer, M. (2009). Interpretativna teorija prevođenja – poreklo i razvoj (D. Zubac, Prev.). Polja, 460, 115–124.
  • Levy, J. (2011). The Art of Translation (P. Corness, Trans.). Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins Publishing Company.
  • Li, H. (2025). Interpret Your Languages, Understand Your Feelings: The Relationship between Interpreting Experience and Empathy. Personality and Individual Differences 233, 112927. https://doi.org/10.1016/j.paid.2024.112927.
  • Meuter, N. (2011/2013). Narration in Various Disciplines. The Living Handbook of Narratology, https://www-archiv.fdm.uni-hamburg.de/lhn/node/49.html. Hamburg: University of Hamburg.
  • Munday, J. (2001). Introducing Translation Studies: Theories and Applications. London & New York: Routledge.
  • Muñoz Martín, R. (2022). Cognitive translation & interpreting studies. ENTI (Encyclopedia of translation & interpreting), https://www.aieti.eu/en/encyclopaedia/home/. Granada: AIETI.
  • Niederhoff, B. (2011/2013). Perspective – Point of View. The Living Handbook of Narratology, https://www-archiv.fdm.uni-hamburg.de/lhn/node/26.html. Hamburg: University of Hamburg.
  • Parezanović, T. (2017). Managing Human-to-Human Approach with No Humans Present: A Look into Polite Forms of Address in Software Localization. Professional Communication and Translation Studies, 10, 137–144.
  • Reiss, K. (2000). Type, Kind and Individuality of Text: Decision Making in Translation (S. Kitron, Trans.). In L. Venuti (Ed.), The Translation Studies Reader (pp. 161–171). London & New York: Routledge.
  • Robinson, D. (2003). Becoming a Translator (2nd edition). London & New York: Routledge.
  • Rogers, C. (1951). Client-centered Therapy; Its Current Practice, Implications, and Theory. Boston: Houghton Mifflin.
  • Rogers, C. (1980). A Way of Being. Palo Alto, CA: Houghton Mifflin.
  • Schramme, T. (2021). Empathy, Understanding, and Translation. Public Ethics. https://www.publicethics.org/post/empathy-understanding-and-translation.
  • Spivak, G. C. (1992/2004). The Politics of Translation. In L. Venuti (Ed.), The Translation Studies Reader (pp. 397–416). London & New York: Routledge.
  • Stolze, R. (2002). Empathy with the Message in Translation. Current Writing 14(2): 19–31.
  • Sturm, A. (2020). Theory of Mind in Translation. Berlin: Frank & Timme.
  • Venuti, L. (1995). The Translator’s Invisibility: A History of Translation. London & New York: Routledge.