ГЛУМАЧКИ ОЖИВЉЕНА ЛУТКА НА ТЕЛЕВИЗИЈИ У ФУНКЦИЈИ МОРАЛНОГ ВАСПИТАЊА

Узданица XXII-II (2025) (стр. 243-258)

АУТОР(И) / AUTHOR(S): Ана К. Миловановић   

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/Uzdanica22.2.243M

САЖЕТАК / ABSTRACT:

У раду се промишљају специфичне вредности, потенцијали и значај глумачки оживљене лутке на телевизији за формирање моралних ставова и усвајање моралних и духовних вредности и позитивних животних начела код деце. Циљ рада је био да се одреде најбољи примери примене лутке у у функцији моралног васпитања на ТВБ. Коришћене су дескриптивна и прескриптивна метода, и техника анализе садржаја. Узорак истраживања је био луткарски програм за децу ТВБ до 1990. године. Изложени су теоријски ставови о предностима телевизије као медија у моралном васпитању деце и потенцијалима лутке и телевизијских модела понашања за социјализацију деце. Одређена су алегорична својства лутке и њена предиспонираност за представљање алегоријских ликова, како животињских ликова у баснама, тако и персонификација моралних особина и вредности (или њихових антипода). Резултати су показали да су најомиљенији ликови на ТВБ биле лутке, које су, забављајући децу и изазивајући код њих жељу за идентификацијом, поспешивале усвајање социјално пожељних модела понашања и растући осећај за моралне судове и вредности. Уочена је предност и погодност лутке над драмским глумцем за представљање социјално непожељног понашања и потпуно негативних ликова. Представљени су најбољи примери примене лутке на Телевизији Београд у функцији моралног васпитања, који се препоручују за ВОР.

КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:

глумачки оживљена лутка, морално васпитање, басна, предшколско дете, телевизија за децу.

ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:

ИЗВОРИ И ЛИТEРАТУРА
  •  Andrić, Otašević (2002): B. Andrić, M. Otašević, Nisam gledao, Beograd: RTS.
  •  Čukovski (1986): K. Čukovski, Od druge do pete, Beograd: Zavod za udžbenike i  nastavna sredstva.
  • Gone (1998): Ž. Gone, Obrazovanje i medij, Beograd: Clio.
  • Grejam (2000): G. Grejam, Filozofija umetnosti, Beograd: Clio.
  • Deca hoće Plinkovicu i Plonkovicu (1966): Deca hoće Plinkovicu i Plonkovicu, Politika Ekspres.
  • Dotlić, Kamenov (1990): Lj. Dotlić, E. Kamenov, Književnost u dečjem vrtiću, Novi Sad: Zmajeve dečje igre, Odsek za pedagogiju Filozofskog fakulteta.
  • Đokić (1984): Lј. Đokić, Кolariću-paniću, Beograd: Vuk Кaradžić, Zavod za izdavanje udžbenika.
  • Ekslibris RTS (2008): Ekslibris RTS, D. Inđić (ur), Beograd: RTS.
  • Fukatsu (1999): T. Fukatsu, Ce qui nourrit l’esprit des enfants, Marionnette et therapie, (1), 31.
  • Henson (1977): J. Henson, The Work, New York: Random House.
  • Huston, Bickham еt al. (2007): A. Huston, D. C. Bickham еt al., How children watch  and learn from television, In: Children and Television: 50 years of research, New York: Lawrence Erlbaum Associates.
  • Indžev (1993): В. Инджев, Невербалната комуникация в някои театралнозрелишни игри, Куклено изкуство, София: НАФТИС, 193‒199.
  • Korać (1992): N. Korać, Vizuelni mediji i saznajni razvoj deteta, Beograd: Zavod za udžbenike i  nastavna sredstva.
  • Korać, Nedeljković (1988): N. Korać, M. Nedeljković, Televizija za predškolsku decu, RTV teorija i praksa, 50, 128.
  • Lemiš (2008): D. Lemiš, Deca i televizija, Beograd: Clio.
  • Leser (1974): G. Lesser, Children and Television, Lessons from CTW Sesame  Street, New York: Random House.
  • Leser (1977): H. Lesser, Television and the Preschool Child: a psychological theory of instruction and Curriculum, New York: Academic Press.
  • Makluan (1971): M. Makluan, Poznavanje opštila ‒ čovekovih produžetaka, Beograd: Prosveta.                                                                                                                                   
  • Meške (1992): M. Meschke, In Search of Aesthetics for the Puppet Theatre, New Delhi: Indira Gandhi National Center for the Arts.
  • Milovanović (2002): A. Milovanović, Srpska bajka u drami za decu, Beograd: Zadužbina Andrejević.
  • Milovanović (2016): A. Milovanović, Lutkarski tekstovi za pozorište u vrtiću i školi (sa LUTKEF-a), Beograd: Udruženje građana „LUTKEF”.
  • Milošević (1985): N. Milošević, Basna, u: Rečnik književnih simbola, Beograd: Nolit.
  • Obrascov (1971): С. Обрасцов, Какво представява кукленият театър, In: Какво и как в куклени театър, София: Комитет за изкуство и култура.
  • Opačić (1971): N. Opačić, Zozonove tv mame, Politika Ekspres.
  • Platon (1976): Platon, Država, Beograd: BIGZ.
  • Petrić, V. (1971): Osma sila, Beograd: RTB.
  • Radović (1983): D. Radović, Četvrtak, Beograd: BIGZ, Narodna knjiga.
  • Stokman (1989): T. Stockman, Twenty Years inside Big Bird, The Puppetry Journal, New York, 41, 4‒5.
  • Sinjorieli (1991):  N. Signorielli, Sourcebook on Children  and Television,  New York: Greenwood Press.
  • Stefanov (1971): В. Стефанов, Съвременен куклен театър,София: Наука и изкуство.
  • Stjepanović (2005): B. Stjepanović, Gluma I (Rad na sebi), Novi Sad: Sterijino pozorje, Podgorica: Univerzitet Crne Gore.
  • Školski program Televizije Beograd (1980 jesen): Školski program Televizije Beograd, Beograd: TVB.
  • Školski program Televizije Beograd (1981 proleće): Školski program Televizije Beograd, Beograd: TVB.
  • Školski program Televizije Beograd (1981 jesen): Školski program Televizije Beograd, Beograd: TVB.
  • Školski program Televizije Beograd (1982 proleće): Školski program Televizije Beograd, Beograd: TVB.
  • TV Studies (The Key Concepts) (2008): TV Studies (The Key Concepts), New York: Routledge, Oxon.
  • Tilroe (1990): R. Tilroe, Puppetry and Television, Ontario: Puppetry Asociation Publishing Company.