ОД УВЕРЕЊА НАСТАВНИКА О ДАРОВИТИМ УЧЕНИЦИМА КА ПОЗИТИВНОМ ОБРАЗОВАЊУ ДАРОВИТИХ

Узданица XX, ванредни број (2023), (стр. 143-161)

АУТОР(И): Јелена С. Старчевић, Бојана М. Димитријевић

Е-АДРЕСА: jelena.starcevic@pefja.kg.ac.rs

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica20.S.143S

САЖЕТАК:

У раду се упоредо разматрају две значајне теме које сматрамо релевантним за област позитивног образовања: интелектуална даровитост и уверења наставника о интелектуално даровитима. Позитивно образовање ослања се на когнитивне и некогнитивне снаге ученика и тежи да допринесе остваривању високих академских постигнућа и доживљају добробити. Наставници који не разумеју карактеристике интелектуално даровитих могу допринети подбацивању и доживљају незадовољства у образовном контексту, што се између осталог може довести у везу са феноменом самоиспуњавајућег пророчанства. У овом раду се налази истраживања о наставничким уверењима о некогнитивним одликама даровитих ученика, о статусу даровитих у вршњачкој групи и односу са наставницима, пореде са налазима емпиријских истраживања спроведених са даровитима и њиховим вршњацима. Поређење указује на то да наставници у погледу одређених димензија личности врше адекватне процене – када даровите опажају као отвореније за искуства, једнаке савесности и ниже сарадљивости. Насупрот томе, наставници даровитима неадекватно приписују својства као што је повишен неуротицизам и интровертност. Налази о перцепцији односа даровитих ученика са вршњацима и наставницима, слично, указују на доживљај даровитих као неприлагођених и са проблемима у социоемоционалном домену. Промена перцепције од виђења даровитости као вулнерабилности ка виђењу даровитости као ресурса (али и обогаћивање ове перцепције) допринела би компетенцијама наставника за подстицање свих аспеката развоја даровитих ученика, повећала вероватноћу да даровити имају задовољавајуће односе са наставницима и позитивније искуство образовања уопште.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

даровитост, наставничка уверења, претпоставка о хармонији, претпоставка о дисхармонији, статус даровитих у вршњачкој групи, однос даровитих и наставника, позитивно образовање

ЛИТЕРАТУРА:

  • Алтарас, А. (2006). Даровитост и подбацивање. Институт за психологију; Mали Немо; Центар за примењену психилогију Друштва психолога Србије.
  • Altaras Dimitrijević, A. (2012). A faceted eye on intellectual giftedness: Examining the personality of gifted students using FFM domains and facets. Psihologija, 45(3), 231–256.
  • Алтарас Димитријевић, А. (2016). Део први: Полазишта и путеви образовања даровитих. У А. Алтарас Димитријевић & С. Татић Јаневски (ур.), Образовање ученика изузетних способности: научне основе и смернице за школску праксу (стр. 13–98). Завод за унапређивање образовања и васпитања.
  • Augoustinos, M., Walker, I., & Donaghue, N. (2006). Social cognition: An Inte-
    grated introduction. Sage Publications Ltd.
  • Austin, E. J., & Deary, I. J. (2002). Personality dispositions. In R. J. Sternberg (Ed.), Why smart people can be so stupid (pp. 187–211). Yale University Press.
  • Austin, A. B., & Draper, D. C. (1981). Peer relationships of the academically gifted: A Review. Gifted Child Quarterly, 25, 129–133. doi: 10.1177/001698628102500310
  • Baudson, T. G., & Preckel, F. (2013). Teachers’ implicit personality theories about the gifted: An experimental approach. School Psychology Quarterly, 28(1), 37–46. doi: 10.1037/spq000001137
  • Baudson, T. G., & Preckel, F. (2016). Teachers’ conceptions of gifted and averageability students on achievement-relevant dimensions. Gifted Child Quarterly, 60(3), 1–14. doi: 10.1177/0016986216647115
  • Bergold, S., & Steinmayr, R. (2023). Teacher judgments predict developments in adolescents’ school performance, motivation, and life satisfaction. Journal of Educational Psychology, 115(4), 642–664. doi: 10.1037/edu0000786
  • Божин, А. (2004). Позитивна психологија и даровитост. У Зборник са међународног научног скупа Стратегије подстицања даровитости (стр. 27–35). Вршац: Виша школа за образовање васпитача.
  • Colangelo, N., & Kelly, K. (1983). A study of student, parent, and teacher attitudes toward gifted programs and gifted students. Gifted Child Quarterly, 27(3), 107–110.
  • Coleman, L. J., & Cross, T. L. (1988). Is being gifted a social handicap? Journal of the Education of the Gifted, 11(4), 41–56.
  • Cramond, B., & Martin, C. (1987). Inservice and preservice teachers’ attitudes
    toward the academically brilliant. Gifted Child Quarterly, 31(1), 15–19.
  • Cross, T. L., Coleman, L. J., & Stewart, R. A. (1993). The social cognition of
    gifted adolescents: An exploration of the stigma of giftedness paradigm. Roeper Review, 16(1), 37–40. doi: 10.1080/02783199309553532
  • Dauber, S. L., & Persson Benbow, C. (1990). Aspects of personality and peer relations of extremely talented adolescents. Gifted Child Quarterly, 34(1), 10–14.
  • Ђорђевић, Б. (2016). „Није злато све што сија…ˮ – Народна пословица (Или: Друга страна даровитости). У Г. Гојков & А. Стојановић (ур.), Природа даровитости и подстицање развоја (стр. 51–59). Српска академија образовања.
  • Ђурић-Јочић, Д., Kнежевић, Г., & Џамоња-Игњатовић, Т. (2009). NEO PI R – примена и интерпретација (2. издање). Центар за примењену психологију.
  • Endepohls-Ulpe, M., & Ruf, H. (2005). Primary school teachers’ criteria for the identification of gifted pupils. High Ability Studies, 16(2), 219–228. doi:
    10.1080/13598130600618140
  • Garcia-Cepero, M. C., & McCoach, D. B. (2009). Educators’ implicit theories
    of intelligence and beliefs about the identification of gifted students. Universitas Psychologica, 8(2), 295–310.
  • Gardner, H. (1983). Frames of mind: The theory of multiple inteligences. Basic
    Books.
  • Gardner, H. (2000). The giftedness matrix: A developmental perspective. In R. C. Friedman & B. M. Shore (Eds.), Talents Unfolding (77–88). Washington: American Psychological Association.
  • Geake, J. G., & Gross, U. M. (2008). Teachers’ negative affect toward academi-
    cally gifted students: An evolutionary psychological study. Gifted Child Quarterly, 52(3), 217–231. doi: 10.1177/0016986208319704
  • Hattie, J. (2009). Visible learning: A synthesis of over 800 meta-analyses relating to achievement. Routledge.
  • Hofstede, G. (2001). Culture’s consequences: Comparing values, behaviors, institutions, and organizations across nations (2nd edition). Sage Publications.
  • Hoogeveen, L., Van Hell, J. G., & Verhoeven, L. (2005). Teacher attitudes toward academic acceleration and accelerated students in the Netherlands. Journal for the Education of the Gifted, 29(1), 30–59.
  • Hoogeveen, L., Van Hell, J. G., & Verhoeven, L. (2009). Self-concept and social
    status of accelerated and nonaccelerated students in the first 2 years of secondary school in the Netherlands. Gifted Child Quarterly, 53(1), 50–67. doi: 10.1177/0016986208326556
  • Hoogeveen, L., Van Hell, J. G., & Verhoeven, L. (2012). Social‐emotional char-
    acteristics of gifted accelerated and non‐accelerated students in the Netherlands. British Journal of Educational Psychology, 82(4), 585‒605.
  • Kanevsky, L. (2011). Deferential differentiation: What types of differentiation do students want? Gifted Child Quarterly, 55(4), 279–299. doi: 10.1177/0016986211422098
  • Kesner, J. E. (2005). Gifted children’s relationships with teachers. International Education Journal, 6(2), 218-223. 
  • Kolb, K. J., & Jussim, L. (1994). Teacher expectations and underachieving gifted children. Roeper Review, 17(1), 26–30, doi: 10.1080/02783199409553613
  • Lee, L. (1999). Teachers’ conceptions of gifted and talented young children. High Ability Studies, 10(2), 193–196. doi: 10.1080/1359813990100205
  • Lee, S. Y., Cramond, B., & Lee, J. (2004). Korean teachers’ attitudes toward academic brilliance. Gifted Child Quarterly, 48(1), 42–53. doi: 10.1177/001698620404800105
  • Lee, S. Y., Olszewski-Kubilius, P., & Turner Thomson, D. (2012). Academically
    gifted students’ perceived interpersonal competence and peer relationships. Gifted Child Quarterly, 56(2), 90–104. doi: 10.1177/0016986212442568
  • Lohman, (2005). The role of nonverbal ability tests in identifying academically
    gifted students: An aptitude perspective. Gifted Child Quarterly, 49(2), 111–138.
  • Luftig, R. L., & Nichols, M. L. (1990). Assessing the social status of gifted students by their age peers. Gifted Child Quarterly, 34(3), 111–115. doi:10.1177/001698629003400305
  • Максић, С. Б. (1993). Kако препознати даровитог ученика. Београд: Институт за педагошка истраживања.
  • Максић, С. Б. (1998). Даровито дете у школи. Београд: Институт за педагошка истраживања.
  • Максић, С. (2004). Социјално понашање даровитих ученика. У С. Kрњајић
    (ур.), Социјално понашање ученика (стр. 151–170). Институт за педагошка истраживања.
  • McCoach, D. B. & Siegle, D. (2003). Factors that differentiate underachieving gifted students from high-achieving gifted students. Gifted Child Quarterly, 47(2), 144–154.
  • Neihart, M. (1999). The impact of giftedness on psychological well‐being: What does theempirical literature say? Roeper Review, 22(1), 10–17. doi:
    10.1080/02783199909553991
  • Pajares, F. M. (1992). Teachers’ beliefs and educational research: Cleaning up a
    messy construct. Review of Educational Research, 62(3), 307–332.
  • Perković Krijan, I., & Borić, E. (2015). Teachers’ attitudes towards gifted students and differences in attitudes regarding the years of teaching. Croatian Journal of Education, 17(1), 165–178. doi: 10.15516/cje.v17i0.1490
  • Persson, R. S. (1998). Paragons of Virtue: teachers’ conceptual understanding
    of high ability in an egalitarian school system. High Ability Studies, 9(2), 181–196. doi: 10.1080/1359813980090204
  • Peterson, C., & Park, N. (2003). Positive psychology as the evenhanded positive psychologist views it. Psychological Inquiry, 14(2), 143–147.
  • Peterson, C., & Seligman, M. E. P. (2004). Character strenghts and virtues: A handbook and classification. American Psychological Association / Oxford University Press.
  • Rayneri, L. J., Gerber, B. L., & Wiley. L. P. (2006). The relationship between
    classroom environment and the learning style preferences of gifted middle school students and the impact on levels of performance. Gifted Child Quarterly, 50(2), 104–118.
  • Rosenthal, R. (1994). Interpersonal expectancy effects: A 30-year perspective.
    Current Directions in Psychological Science, 3(6), 176–179. doi: 10.1111/1467-8721.ep10770698
  • Rubie-Davies, C. M. (2006). Teacher expectations and student self-perceptions: Exploring relationships. Psychology in the Schools, 43(5), 537–552. doi: 10.1002/pits.20169
  • Seligman, M. E. P., & Csikszentmihalyi, M. (2000). Positive psychology: An introduction. American Psychologist, 55(1), 5–14. doi: 10.1037/0003-066X.55.1.5
  • Seligman, M. E. P., Ernst, R. M., Gillham, J., Reivich, K., & Linkins, M. (2009).
    Positive education: positive psychology and classroom interventions. Oxford Review of Education, 35(3), 293–311. doi: 10.1080/03054980902934563
  • Tannenbaum, A. J. (1962). Adolescent attitudes toward academic brilliance. Bureau of publications, Teachers College, Columbia University.
  • Walker, J. M. T. (2008). Looking at teacher practices through the lens of parnting style. The Journal of Experimental Education, 76(2), 218–240. doi: 10.3200/JEXE.76.2.218-240
  • Winner, E. (1996/2005). Darovita djeca: mitovi i stvarnost (prev. K. Opačak).
    Ostvarenje.