СТЕПЕН РАЗВИЈЕНОСТИ ЕМПАТИЈЕ КОД НАСТАВНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА У ОДНОСУ НА ЊИХОВЕ СОЦИОДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Узданица XX, ванредни број (2023), (стр. 109-122)

АУТОР(И): Слађана Б. Миљеновић, Сања Ј. Опсеница

Е-АДРЕСА: sladjana.miljenovic@pfb.ues.rs.ba

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica20.S.109M

САЖЕТАК:

У контексту образовања, емпатија је неизоставни дио понашања наставника који је важан за стварање квалитетних односа између наставника и ученика и успостављање продуктивне атмосфере у разреду. Циљ истраживања је утврђивање степена развијености емпатије код наставника основних школа и испитивање њене повазаности са социодемографским карактеристикама наставника (пол, радни стаж, образовни профил, разлог опредјељења за професију). За потребе прикупљања емпириjских података о истраживаном проблему користили смо Упитник за процјену емпатије (Генц, Митровић, Чоловић 2009). У обради прикупљених података коришћена је дескриптивна статистика. Такође су примијењене непараметријске статистичке технике Ман-Витнијев У-тест и Крускал‒Волисов тест. Истраживање је реализовано на пригодном узорку од 300 наставника. Резултати су показали да су наставници који су обухваћени узорком у овом истраживању показали умјерени степен развијености емпатије, као и да постоји статистички значајна разлика у степену развијености емпатије између наставника који се разликују према полу, дужини радног стажа, образовном профилу и разлогу опредјељења за професију.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

наставници, степен развијености емпатије, пол, радни стаж, образовни профил, разлог опредјељења за професију

ЛИТЕРАТУРА:

  • Анђелковић, Стојадиновић, Стојиљковић (2009): V. Anđelković, N. Stojadinović, S. Stojiljković, Empatičnost nastavnika mladih sa poremećajima ponašanja, Primenjena psihologija: Obrazovanje i razvoj, Niš: Filozofski fakultet, 175–197.
  • Арсић, Радојевић (2019): З. Арсић, Т. Радојевић, Утицај друштвених промена на положај и однос наставника и ученика у настави, Социолошки преглед, LIII/3, Београд: Друштво за социологију и друштвене науке, 1132–1154.
  • Бејтсон (2009): C. D. Batson, These Things Called Empathy: Eight Related but Distinct Phenomena, The Social Neuroscience of Empathy, Cambridge, MA: MIT Press, 85‒97.
  • Бејтсон (2012): C. D. Batson, The Empathy-Altruism Hypothesis: Issues and Implications, Empathy: From Bench to Bedside, Cambridge, MA: MIT Press, 3‒20.
  • Бјекић (2000): D. Bjekić, Uspešnost u nastavi i empatija nastavnika, Psihologija, 33(3‒4), 499‒520.
  • Вукосављевић-Гвозден, Ханак (2007): T. Vukosavljević-Gvozden, N. Hanak, Kapacitet za empatiju različitih organizacija afektivnog vezivanja odraslih, Afektivno vezivanje: teorija, istraživanja, psihoterapija, Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 183–206.
  • Генц, Митровић, Чоловић (2010): A. Genc, D. Mitrović, P. Čolović, Procena spremnosti za empatiju, Procena psiholoških i psihopatoloških fenomena, Beograd: Centar za primenjenu psihologiju, 141‒150.
  • Горошит, Хен (2014): M. Goroshit, M. Hen, Does Emotional Self-efficacy Predict Teachers’ Self-efficacy and Empathy?, Journal of Education and Training Studies, Vol. 2, No. 3, 26‒32.
  • Де Вал (2008): F. B. M. De Waal, Putting the altruism back into altruism: The
    evolution of empathy, Annual Review of Psychology, 59, 279‒300.
  • Дел Барио, Алуја, Гарсија (2004): V. Del Barrio, A. Aluja, L. F. Garcia, Relationship between empathy and the big five personality traits in a sample of Spanish Adolescents, Social Behavior and Personality, 32(7), 677‒682.
  • Ђорђевић (2012): М. Ђорђевић, Емпатичност здравствених и просветних радника, Личност и образовно васпитни рад, Ниш: Филозофки факултет, 47‒61.
  • Купер (2004): B. Cooper, Empathy, interaction, and caring: teachers’ roles in a constrained environment, Pastoral Care Educat.
  • Лонг, Ангера, Хакојама (2008): E. Long, J. Angera, M. Hakoyama, Transferable principles from a formative evaluation of a couples’ empathy program, Journal of Couple & Relationship Therapy: Innovations in Clinical and Educational Interventions, 7(2), 88‒112.
  • Макоеле (2019): T. M. Makoelle, Teacher Empathy: A Prerequisite for an Inclusive Classroom. Encyclopedia of Teacher Education, Singapore: Springer, https://doi.org/10.1007/978-981-13-1179-6_43-1.
  • Миљеновић, Опсеница (2019): S. Miljenović, S. Opsenica, Teachers empathy and classroom management style, 14th International Balkan Congress for Education and Science, 2019 Quality in contemporary educational processes, Skopje: Ss. Cyril and Methodius University, Faculty of Pedagogy St. Kliment Ohridski, 315‒321.
  • Нориш, Робинсон, Вилијамс (2011): J. Norrish, J. Robinson, P. Williams, A Model for Positive Education, Corio: Geelong Grammar School.
  • Павићевић (2014): М. Pavićević, Povezanost spremnosti za empatiju sa self-konceptom mladih, Individualne razlike, obrazovanje i rad, Niš: Filozofski fakultet, 9‒22.
  • Радовановић (1993): V. Radovanović, Empatičnost srednjoškolskih nastavnika, Psihologija, 1‒2/93, 11‒50.
  • Ларсен (2008): R. Larsen, Psihologija ličnosti, Zagreb: Naklada Slap.
  • Сван, Рајли (2012): P. Swan, P. Riley, Social connection: empathy and mentalization for teachers, Pastoral Care Educat., 33, 220–233.
  • Стојиљковић, Стојановић, Досковић (2012): С. Стојиљковић, А. Стојановић, З. Досковић, Емпатичност наставника, Личност и образовно-васпитни рад, Ниш: Филозофки факултет, 29‒46.
  • Трбојевић, Оташевић, Митровић (2015): J. Trbojević, B. Otašević, D. Mitrović, Motivacija i empatija kao korelati pomagačkog ponašanja tokom poplava u Srbiji 2014. godine, Primenjena psihologija, 8(3), 227‒244.
  • Хрди (2009): S. B. Hrdy, Mothers and Others, Cambridge, Massachusetts: The
    Belknap Press of Harvard University Press.
  • Џи, Ли, Чен, Кајани, Квин (2021): Y. Ge, W. Li, F. Chen, S. Kayani, G. Qin, The Theories of the Development of Students: A Factor to Shape Teacher Empathy From the Perspective of Motivation, Front Psychology, doi:  10.3389/fpsyg.2021.736656.