ПОСТИГНУЋА И ПИСМЕНОСТ МЛАДИХ: ПОЗИТИВНА ПЕДАГОГИЈА И ЈАВНИ ДИСКУРС

Узданица XX, ванредни број (2023), (стр. 89-107)

АУТОР(И): Маја М. Димитријевић, Бранко А. Илић

Е-АДРЕСА: 

Download Full Pdf 

DOI: 10.46793/Uzdanica20.S.089D

САЖЕТАК:

У раду се са аспекта позитивне психологије анализирају медијски наративи о постигнућима ученика из области српског језика. Резултати анализе се наслањају на резултате научне и стручне продукције и укрштају се са резултатима истраживања о томе како су студенти основних академских студија на Факултету педагошких наука у Јагодини (студијски програм Учитељ) доживљавали и како доживљавају наставу српског језика, превасходно наставу граматике. Циљ рада јесте да испита 1) у којој мери се у јавном дискурсу пласирају прокламоване вредности позитивног, охрабрујућег и подстичућег понашања у вези са ученичким постигнућима, посебно у области наставе српског језика; 2) да ли креирана медијска слика показује објективност, суздржаност и емпатичност или су постигнућа ученика третирана на сензационалистички начин, уз омаловажавање њихових резултата.
        Показује се да је у настави српског језика, која треба да унапреди комуникативне компетенције ученика/студената и да развије љубав према матерњем језику, упадљиво присутан страх од комуникације и изостанак воље да комуницирају. Негативна реаговања особа релевантних за процес учења и поучавања често су неодмерена, одликује их непродуктивна критика, а изостаје прихватање и охрабрење. Истовремено, у ери „клик-бејт медијаˮ и сензационалистичког медијског извештавања, не посвећује се пажња јачању друштвене свести о образовању у чијем је средишту добробит будућих генерација, што доприноси потенцијалном формирању потцењивачког става у јавном мњењу о актерима наставног процеса.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

позитивна педагогија, настава српског језика, комуникација, јавни дискурс, таблоидизација

ЛИТЕРАТУРА:

  • Драгићевић, Р. (2015). Нека питања организације наставе српског језика као важан фактор очувања идентитета српског језика и културе, Узданица XII/1 (тематски број: Идентитет српског језика и културе), 117–129.
  • Ковачевић, М. (2012). Статус српског језика на српским универзитетима, Филологија и универзитет (тематски зборник радова), Наука и савремени универзитет 1, Ниш: Филозофски факултет, 13–24.
  • Ковачевић, М. (2021). Питања српског језика на несрбистичким филолошким катедрама и на наставничким факултетима, Статус српског језика и књижевности у образовном систему, Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања, 103–121.
  • Максић, С., Ђуришић Бојановић, М. (2017). Допринос школског психолога
    примени принципа позитивне психологије у развоју школе, Настава и васпитање LXVI /2, 337–350. DOI:10.5937/nasvas1702337M
  • Озер, К., Ристић, Г. (2023). Правда за Сесила – о облицима вербалне агресије на интернету, Српски језик XXVIII, 153–169.
  • Спасић, Ј., Спасић, Н. (2023). Лексичка средства за исказивање неслагања са саговорником у друштвеним медијима, Узданица XX/1, 133–148.
  • Чутура, И. (2015). Идентитет српског језика у настави, Узданица XII/1 (тематски број: Идентитет српског језика и културе), 131–145

*  *  *

  • Bailey, D., & Almusharraf, N. (2022). Calm down: A mediation model on the mitigating effect anxiety has on learner interactions and learning outcome. International Journal of Applied Linguistics, 32, 108–125. DOI: 10.1111/ijal.12398
  • Berk, L. (2008). Psihologija cjeloživotnog razvoja, Jastrebarsko: Naklada Slap.
  • Budzińska, K., Majchrzak, O. (2021). Positive psychology in second and foreign language education, Springer, Switzerland AG. 
  • Burri M, Baker A. (2019). ˮI never imagined” pronunciation as ˮsuch an interesting thing”: Student teacher perception of innovative practices. International Journal of Applied Linguistics 29, 95–108.
  • Cvejić, I. (2021). The Emotional Base of Educational Process: Beyond Care for Wellbeing. In: I. Cvejić, P. Krstić, N. Lacković, O. Nikolić (Eds.), Liberating Education: What From, What For?, Belgrade: Institute for Philosophy and Social Theory, University of Belgrade, 19–34.
  • Dewaele, J. M., MacIntyre, P. D. (2014). The two faces of Janus? Anxiety and enjoyment in the foreign language classroom. Studies in Second Language Learning and Teaching, 4(2), 237–274.
  • Duckworth, A., & Seligman, M. (2005). Self-discipline outdoes IQ in predicting
    academic performance of adolescents. Psychological Sciences, 16, 939–944.
  • Ducker, N. T. (2022). Bridging the Gap Between Willingness to Communicate and Learner Talk, The Modern Language Journal, 106: 1, 217–244.
  • Edley, N., Litosseliti, L. (2011). Contemplating Interviews and Focus Groups. In: L. Litosseliti (Ed.), Research Methods in Linguistics (pp. 155–179). London – New York: Continuum International Publishing Group.
  • Endedijk et al. (2022). Endedijk, H. M., Breeman, L. D., Van Lissa, C. J., Hendrickx, M. H. G., Den Boer, L., Mainhard, T., The Teacher’s Invisible Hand: A Meta-Analysis of the Relevance of Teacher–Student Relationship Quality for Peer Relationships and the Contribution of Student Behavior, Review of Educational Research, 92: 3, 370–412.
  • Fitz Simons, E. (2015). Character Education: A Role for Literature in Cultivating Character Strengths in Adolescence. In: M. A. White, Murray, S. (Eds.), Evidence-Based Approaches in Positive Education. Implementing a Strategic Framework for Well-being in Schools, Springer, 135–150.
  • Härmälä, M., Leontjev, D., Kangasvieri, T. (2017). Relationship between students’ opinions, background factors and learning outcomes: Finnish 9th graders learning English, International Journal of Applied Linguistics 27, 665–681.
  • Jiang, C., & Papi, M. (2022). The motivation-anxiety interface in language learning: A regulatory focus perspective. International Journal of Applied Linguistics 32, 25–40.
  • Jin, Jiang, Mingyue Gu, Chen (2022). Their encouragement makes me feel more confident: Exploring peer effects on learner engagement in collaborative reading of academic texts. Journal of English for Academic Purposes, 60, 101–177.
  • Kincade, L., Cook, C., & Goerdt, A. (2020). Meta-analysis and common practice
    elements of universal approaches to improving student-teacher relationships. Review of Educational Research, 90(5), 710–748.
  • Kristjánsson (2012). Positive Psychology and Positive Education: Old Wine in New Bottles?, Educational Psychologist, 47: 2, 86–105
  • Lyubomirsky, S., King, L., & Diener, E. (2005). The benefits of frequent positive affect: Does happiness lead to success? Psychological Bulletin, 131(6), 803–835. http://dx.doi.org/10.1037/0033-2909.131.6.803
  • Park, N., & Peterson, C. (2008). Positive psychology and character strengths: Application to strengths-based school counseling. Professional School Counseling, 12, 85–92.
  • Park, N., & Peterson, C. (2009). Strengths of character in school. In R. Gilman,
    E. S. Huebner., & M. J. Furlong. (Eds.), Handbook of positive psychology in schools (pp. 77–88). New York: Routledge.
  • Ryan, R. M. & Deci, E. L. (2001). On happiness and human potentials: A Review of Research on Hedonic and Eudaimonic Well-Being, Annual Review of Psychology 52, 141–166.
  • Waters, L. (2011). A Review of School-Based Positive Psychology Interventions,
    The Australian Educational and Developmental Psychologist Volume 28 | Issue 2 | 2011 |75–90.
  • Weber, M., & Ruch, W. (2012). The role of a good character in 12-year-old school children: Do character strengths matter in the classroom? Child Indicators Research, 5 , 317–334.