MEDIJSKE USLUGE I SEKSIZAM

XXI vek – vek usluga i uslužnog prava (2022) (str. 211-230)

AUTOR(I): Jelena Vučković

Download Full Pdf   

DOI: 10.46793/XXIv-13.211V

SAŽETAK:

Medijske usluge pružaju se u okolnostima razvoja tehnologije i pojave velikog broja medija koji nisu mediji u pravnom smislu reči. Digitalizacija i razvoj interneta kao platforme za komunikaciju putem koje se informacije razmenjuju velikom brzinom donela je mnoge prednosti ali i izazove zbog nemogućnosti da se  ovako plasiran sadržaj prethodno proveri u smislu njegove istinitosti i tačnosti. Primetno je da je nedostatak uredničke kontrole doveo do povećanja govora mržnje, diskriminacije, seksizma i drugih oblika povrede slobode izražavanja. Seksizam kao oblik diskriminatornog doživljaja rodnih uloga i rodnog identiteta prepoznat je kao posebno opasan način kreiranja medijskih sadržaja jer u svojoj osnovi počiva na stereotipima i generalizacijama o ulogama žena i muškaraca u društvu, što na duže staze pojačava nejednaksti i onemogućava funkcionisanje demokratije kao oblika vladavine i uređenja državne vlasti u čijoj je osnovi jednakost svih građana bez obzira na njihove posebne karakteristike. Kako je uloga medija u društvu definisana kao uloga „psa čuvara“ demokratskih institucija, veoma je važno razumeti i identifikovati šta je tačno seksizam, na koji način je povezan sa pojmom rodne ravnopravnosti i koliko kroz medijske sadržaje (ne)doprinosi razvoju društva zasnovanog na uzajamnom uvažavanju i poštovanju različitosti  u svim njenim pojavnim oblicima. U Srbiji je 2021.g. donet  Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji na jasan način definiše pojmove pola, roda, jednakih mogućnosti oba pola i definiše diskriminaciju na osnovu pola, polnih karakteristika i roda, čime je  dodatno ostvarena pozitivna obaveza države u pravcu unapređenja stanja ljudskih prava u ovoj oblasti.  U radu polazimo od teze da je pored unapređene pravne regulative u oblasti rodne ravnopravnosti, i mera za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici, u praksi došlo do porasta ovog oblika  diskriminacije kako kroz delovanje određenih institucija sistema i političkog establišmenta, tako i kroz delovanje medija. Zato je potrebno unaprediti regulativu i u oblasti medija  u pravcu definisanja društvenih medija kao medija u pravnom smislu sa svim odgovornostima koje to sa sobom povlači, naročito jer se i na nivou Evropske unije ovakvi propisi donose. Medijski zakoni bi pored odredbe koja zabranjuje diskriminaciju  i govor mržnje trebalo da sadrže i odredbu koja zabranjuje seksizam. Od izuzetnog značaja bi bilo i preventivno delovanje u pravcu edukacije medijskih poslenika i pružalaca medijskih usluga koliko je plasiranje seksističkog sadržaja na duže staze štetno po stanje demokratskih institucija i ljudskih prava jednog društva.

KLJUČNE REČI:

seksizam, rodna ravnopravnost, mediji, medijske usluge, ljudska prava.

LITERATURA: 

  • Vučković, J., Medijsko pravo, Niš, 2022.
  • Gofman, E., Stigma, zabeleške o ophođenju sa narušenim identitetom, Novi Sad, 2009.
  • Dvorkin, R., Suština individualnih prava, Beograd, Podgorica, 2001.
  • De Dominicis, R. (za izdavača), Rad na eliminaciji stigme i diskriminacije, UNICEF u Srbiji, 2019, uniceg.org, pristup 01.11.2022.
  • Žunić, N., Rodni stereotipi o ženama i muškarcima u politici, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, br. 63/
  • Lubina, T., Brkić Klipak, I., Rodni stereotipi:objektivizacija ženskog lika u medijima, Pravni vijesnik, god 30, br. 2/
  • Morgan, Laurie A., Glass Ceiling Effect or Cohort Effect? A Longitudinal Study of the Gender Earnings Gap for Engineers, 1982 to 1989. American Sociological Review. Vol 63, 1998.
  • Sever, I., Andraković, A., Žena na javnoj televiziji,slučajinformativnih emisija In medias res i Otvoreno, Nova prisutnost, vol. XI, br. 1/2013.
  • Stuart, H., Stigma and work, Healthcare Papers, vol. 5, no. 2/
  • Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Sl. glasnik RS, br. 52/2021.
  • Councile of Europe Gender Equality Strategy 2018-2013, rm.coe.int, pristup 11.11.2022.
  • Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030. godine, sa Akcionim planom za njeno sprovođenje za period 2021-2023. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2021, 4-12, minljmpdd.gov.rs, pristup 11.11.2022.
  • Preporuka CM/Rec(2019)1 usvojena od strane komiteta ministara Saveta Evrope 2019. godine, https://rm.coe.int/cm-rec-2019-preventing-and-combating-sexism-serbian, pristup 21.10.2022.
  • slobodnaevropa.org , pristup 01.11.2022.
  • https://rm.coe.int/cm-rec-2019-preventing-and-combating-sexism-serbian, pristup 22.10.2022.
  • https://hudoc.echr.coe.int, pristup 23.10.2022.
  • uniceg.org, pristup 02.11.2022.
  • who.int, www.genderspectrum.org, pristup 10.11.2022.
  • znacenjereci.com, pristup 10.11.2022.
  • human-rights-channel.coe.int, pristup 11.11.2022.
  • centarzamedije.fpn.bg.ac.rs/globalni-istrazivacki-projekat-ko-pravi-vesti/, pristup 12.11.2022.