АУТОР(И): Јелена Вучковић
Download Full Pdf 
DOI: 10.46793/XXIv-13.211V
САЖЕТАК:
Медијске услуге пружају се у околностима развоја технологије и појаве великог броја медија који нису медији у правном смислу речи. Дигитализација и развој интернета као платформе за комуникацију путем које се информације размењују великом брзином донела је многе предности али и изазове због немогућности да се овако пласиран садржај претходно провери у смислу његове истинитости и тачности. Приметно је да је недостатак уредничке контроле довео до повећања говора мржње, дискриминације, сексизма и других облика повреде слободе изражавања. Сексизам као облик дискриминаторног доживљаја родних улога и родног идентитета препознат је као посебно опасан начин креирања медијских садржаја јер у својој основи почива на стереотипима и генерализацијама о улогама жена и мушкараца у друштву, што на дуже стазе појачава неједнаксти и онемогућава функционисање демократије као облика владавине и уређења државне власти у чијој је основи једнакост свих грађана без обзира на њихове посебне карактеристике. Како је улога медија у друштву дефинисана као улога „пса чувара“ демократских институција, веома је важно разумети и идентификовати шта је тачно сексизам, на који начин је повезан са појмом родне равноправности и колико кроз медијске садржаје (не)доприноси развоју друштва заснованог на узајамном уважавању и поштовању различитости у свим њеним појавним облицима. У Србији је 2021.г. донет Закон о родној равноправности који на јасан начин дефинише појмове пола, рода, једнаких могућности оба пола и дефинише дискриминацију на основу пола, полних карактеристика и рода, чиме је додатно остварена позитивна обавеза државе у правцу унапређења стања људских права у овој области. У раду полазимо од тезе да је поред унапређене правне регулативе у области родне равноправности, и мера за сузбијање и спречавање свих облика родно заснованог насиља, насиља према женама и насиља у породици, у пракси дошло до пораста овог облика дискриминације како кроз деловање одређених институција система и политичког естаблишмента, тако и кроз деловање медија. Зато је потребно унапредити регулативу и у области медија у правцу дефинисања друштвених медија као медија у правном смислу са свим одговорностима које то са собом повлачи, нарочито јер се и на нивоу Европске уније овакви прописи доносе. Медијски закони би поред одредбе која забрањује дискриминацију и говор мржње требало да садрже и одредбу која забрањује сексизам. Од изузетног значаја би било и превентивно деловање у правцу едукације медијских посленика и пружалаца медијских услуга колико је пласирање сексистичког садржаја на дуже стазе штетно по стање демократских институција и људских права једног друштва.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
сексизам, родна равноправност, медији, медијске услуге, људска права.
ЛИТЕРАТУРА:
- Вучковић, Ј., Медијско право, Ниш, 2022.
- Gofman, E., Стигма, забелешке о опхођењу са нарушеним идентитетом, Нови Сад, 2009.
- Дворкин, Р., Суштина индивидуалних права, Београд, Подгорица, 2001.
- De Dominicis, R. (за издавача), Rad na eliminaciji stigme i diskriminacije, UNICEF u Srbiji, 2019, uniceg.org, приступ 01.11.2022.
- Жунић, Н., Родни стереотипи о женама и мушкарцима у политици, Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. 63/
- Лубина, Т., Бркић Клипак, И., Родни стереотипи:објективизација женског лика у медијима, Правни вијесник, год 30, бр. 2/
- Morgan, Laurie A., Glass Ceiling Effect or Cohort Effect? A Longitudinal Study of the Gender Earnings Gap for Engineers, 1982 to 1989. American Sociological Review. Vol 63, 1998.
- Север, И., Андраковић, А., Жена на јавној телевизији,случајинформативних емисија In medias res и Отворено, Нова присутност, вол. XI, бр. 1/2013.
- Stuart, H., Stigma and work, Healthcare Papers, vol. 5, no. 2/
- Закон о родној равноправности, Сл. гласник РС, бр. 52/2021.
- Councile of Europe Gender Equality Strategy 2018-2013, rm.coe.int, приступ 11.11.2022.
- Национална стратегија за родну равноправност за период 2021-2030. године, са Акционим планом за њено спровођење за период 2021-2023. године, Влада Републике Србије, Београд, 2021, 4-12, minljmpdd.gov.rs, приступ 11.11.2022.
- Препорука CM/Rec(2019)1 усвојена од стране комитета министара Савета Европе 2019. године, https://rm.coe.int/cm-rec-2019-preventing-and-combating-sexism-serbian, приступ 21.10.2022.
- slobodnaevropa.org , приступ 01.11.2022.
- https://rm.coe.int/cm-rec-2019-preventing-and-combating-sexism-serbian, приступ 22.10.2022.
- https://hudoc.echr.coe.int, приступ 23.10.2022.
- uniceg.org, приступ 02.11.2022.
- who.int, www.genderspectrum.org, приступ 10.11.2022.
- znacenjereci.com, приступ 10.11.2022.
- human-rights-channel.coe.int, приступ 11.11.2022.
- centarzamedije.fpn.bg.ac.rs/globalni-istrazivacki-projekat-ko-pravi-vesti/, приступ 12.11.2022.