АУТОР(И): Биљана Гавриловић
Е-АДРЕСА:
DOI: 10.46793/UPSSX.019G
САЖЕТАК:
У раду се обрађује питање телесних казни у српском праву, почев од Немањићке Србије, па до 70-их година XIX века, када су телесне казне избрисане из казненог система Србије. У Немањићкој Србији су постојале три врсте телесних казни, и то сакаћење, жигосање и батинање. За регулисање ових телесних казни, писцу Душановог законика, је као узор послужило византијско право. Услед турске окупације Немањићки правни систем је срушен. Стога, до новог правног развитка на простору Србије долази тек почетком XIX века. Том приликом, казнени систем устаничке Србије се гради на европским основама. Тако, у погледу телесних казни, поред некадашње казне батинања, тј. казне боја, прописују се и две најсуровије европске казне – казна тзв. точка и казна шибе. Казне точка и шибе опстале су на простору Србије до 50-их година XIX века, док се, услед тешког одрицања од телесних казни, казна боја одржала све до 70-их година XIX века. Према томе, у раду је учињен правноисторијски осврт на развитак телесних казни и разлоге њиховог касног укидања.
КЉУЧНЕ РЕЧИ:
казна, телесна казна, правна расправа.
ЛИТЕРАТУРА:
- Герасимовић, Јеврем, Старо српско право, Београд, 1925.
- Душанов законик, приредила: Марковић, Б., Београд, 1986.
- Живановић, Т., Законски извори кривичног права Србије и историјски развој његов и њеног кривичног правосуђа од 1804. до 1865., Београд, 1967.
- Јовановић, С. А., Примери старог српског правосуђа, Бранич, бр. 22, Београд, 1898.
- Казнителный законикъ за Княжество Србио, Београд, 1860.
- Павловић, М., Српска правна историја, Крагујевац, 2005.
- Павловић, М., Правна европеизација Србије 1804-1914, Крагујевац, 2008.
- Павловић, М., Српско право од VII до XX века“, Крагујевац, 2013.
- Протоколи Народне скупштине која је држана у Крагујевцу 1873 год., Београд, 1873.
- Тарановски, Т., Историја српског права у немањићкој држави, Београд, 2002.
- Чворовић, З., Право и православље, Београд, 2021.