Agrafa, III 4/2022 (стр. 147-153)
АУТОР(И) / AUTHOR(S): Nada Trifković
DOI: https://doi.org/10.46793/Agrafa4.147T
САЖЕТАК / ABSTRACT:
U razvoju dijalektičkog kretanja naučne misli predstavnici logičkog empirizma preporučuju induktivnu metodu zasnovanu na opažanju i ličnom iskustvu (proverene naučne teorije), uz uzdržavanje uplitanja razuma u ovakav proces saznanja. Indukcija prostim nabrajanjem je naišla na oštre kritike logičko – pozitivističkih shvatanja, u kome značajno mesto pripada Poperu i njegovoj kritici indukcije. Krenuvši od kriterijuma potkrepljivosti, Poper smatra da naučne teorije moraju proći i test proverljivosti, gde ističe da, ukoliko nauka treba da se nastavi, a ne da opada njena racionalnost, potrebni su nam, ne samo uspešna pobijanja, već i pozitivni (neopovrgljivi) uspesi. Dva koraka na kojima insistira Poper, predstavljaju ključ za razvoj naučne misli, iako u sebi sadrže protivurečnost: nova teorija, da bi bila revolucionarna, mora bar nekim rezultatima da opovrgne prethodnu, a istovremeno bi morala uvek da bude u stanju, da u potpunosti objasni uspeh teorije koja joj je prethodila. Osnovna karakteristika empirijskih iskaza prema Poperu, jeste njihova podložnost reviziji (pa time i kritici), pri čemu odbacuje induktivnu metodu u nauci, raspravljajući o nepremostivim teškoćama prilikom određivanja logičkog statusa samog principa indukcije. Poperova misao predstavlja neobično i oštro suprotstavljanje logičkog pozitivizma (Bečki krug) i zasnivanje jedne originalne kritičko – racionalističke i realističke koncepcije naučnog znanja, što svakako predstavlja napredak u pristupu razvoja naučnog znanja. Kritikujući kumulativnu indukciju, Poper otvara mogućnost da se na putu naučnog znanja zaustavimo, osvrnemo i proveravamo, da bismo pravili sigurne korake napred.
КЉУЧНЕ РЕЧИ / KEYWORDS:
indukcija, nauka, saznanje, proverljivost, istinolikost, kritika.
ACKNOWLEDGEMENT / ПРОЈЕКАТ:
ЛИТЕРАТУРА / REFERENCES:
- Poper, K., Logika naučnog otkrića, Nolit, Beograd, 1973.
- Sesardić, N., Filozofija nauke, Nolit, Beograd, 1979.
- Novaković, S., Hipoteze i saznanja, Nolit, Beograd, 1984.